Порекло презимена Семиз

17. децембар 2016.

коментара: 8

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (8)

Одговорите

8 коментара

  1. Војислав Ананић

    СЕМИЗ (п), у Галичићима и Драчеву (Попово). У Галичићима се “домишљају” да су однекле досељени, тобоже из Семизовца у Босни. Према предању, тамо су живјела три брата, па су, због турских насиља, двојица прешла на ислам, а трећи побјегао у Херцеговину и настанио се у Величанима. 3з Величана је Семизе “потјерао поводањ и око 1700, године прешли су у Галичиће. У Драчево је Семиз дошао 1935. године као “одионик” из Галичића. Семизи су познате породице у Мостару и Гнојницама (Бишће). У Мостар и Гнојнице доселили су из Попова. Славе Аранђеловдан (59:238; 84:173,178).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    • mrjazz

      Poštovani! Imam jednu primjedbu o ovom radu. Napisali ste da se Semizi “domišljaju” da su doselili iz Semizovca iz Bosne, po priči vidim da bi to moglo biti prije 1700.godine. Međutim ovo nije moguće jer Semizovac kao Semizovac je nastao poslije okupacije 1878.godine, mislim kao naselje. Samo ime je dobilo po jednom čovjeku koji je napravio tu han tek u drugoj polovini 18 stoljeću (negdje između 1760 i 1777godine – prema Kreševljakoviću). Taj han je napravio sarajevski bogataš Hadži Salih sin Hadži Ibrahima Semiz, pa se to mjesto tek tada prozvalo Semizovac. Znači nemoguće da su dosli iz Semizovca u tom periodu. Han je uništen 1946 gradnjom pruge Sarajevo – Bos. Šamac. U Sarajevu dan danas postoji jedna porodica Semiz koja potiče od Ali-paše Semiza, velikog vezira Osmanskog carstva od 1561 do svoje smrti 1565 godine. On je porijeklom iz Prače, malo mjesto između Goražda i Sarajeva. Tu je napravio džamiju, koja dan danas nosi njegovo ime, hamam (javno kupatilo) i sproveo vodu iz obližnjeg vrela za naselje. Zanima je dosta o ovom prezimenu ako bi mi mogli reći više informacija o ovom prezimenu ili ako znate nekoga ko bi znao više o ovome. Ja se inače bavim istraživanjem ove porodice, jer sam ja potomak Semiza iz Sarajeva. Unaprijed se zahvaljujem. Pozz

      • Semiz

        Gdje zivite, ja u sarajevu imam puno podataka

        • Srećko Ignjatović

          Živim u Semizovcu. Adresa: Stara cesta br. 37

        • mrjazz

          Ako imate dodatnih informaciji o porodici Semiz molim Vas posaljite mi na moj gmail
          [email protected]

          • Војислав

            Семиз

            Г-ђа др Биљана Семиз–Јапељ, лекар–дентиста из Фрибура у Швајцарској, учтиво нас пита о свом девојачком презимену, Семиз, породице која слави Св. Арханђела Михаила. Зна да су пореклом из Попова поља у Херцеговини.
            Најпре да кажемо да Семиза има једино у Босни и Херцеговини и то, ма колико било необично, највише Срба, православних. Према шематизмима у Босни крајем 19. века, Семизи су настањени у Дубици и селу Влашковци, у Приједору и селу Јеловац, сви са истом славом – Св. Јован Крститељ.
            Даље порекло Семиза води у Херцеговину, где их, према Ј. Дедијеру, налазимо у месту Гнојнице, источно од Мостара. Ово село је веома старо, судећи по споменицима у њему и дужини по којој се простире, 4-5 километара. Његови виногради су надалеко чувени по вину још из времена херцега Стјепана. Из истог времена је и манастир (сада у рушевинама) Светих Архангела. Од његових остатака сазидана је Шарића–џамија у Мостару. Ово истичемо због славе породице наше читатељке. Семизи су, према монографији о Херцеговини, досељени у Гнојнице много касније, после неке велике куге у 18. веку. Извор изричито каже да су православни, те да су се доселили из Попова поља, укључујући угледне мостарске породице тог презимена.
            У Попову пољу се, пак, за Семизе каже да се један доселио из Галичића као “одионик” 1938. године. У самим Галичићима има пет домаћинстава Семиза и сви славе Св. Арханђела. Истраживач овог краја, М. Филиповић, сматра да се “домишљају” да су се доселили из неког Семизовца. Прича се да их је било тројица браће, па су се због турских зулума двојица потурчили, а трећи побегао у Величане и населио на Гроту. Одатле их је потерао поводањ и пре три, три и по века, настане се у Галичиће. Године 1718. спомиње се извесни Вуич Семозовић, без ознаке места пребивања, као млетачки капурал. (Етнолог Филиповић поистовећује овај облик са Семизовићима).
            Један старији извор за источну Херцеговину, каже да у Волујцу, Шиљкути, најстарији житељи, потичу од Семиза из Галичића у Попову пољу, са славом Аранђеловдан. Име су добили јер су шиљасти, тј. усахнули у доњем делу тела.
            У сарајевском срезу постоји село Семизовац, а у Високом, у Босни, био је одиста Семиз Салих-баша. Сама реч “семиз” није турска, али нисмо утврдили њено порекло. Није немогуће да је и Семиз Салих-баша један од од она два брата Семиза који су, по предању, како смо поменули, прешли у ислам. Могуће је и да су Семизи били трговци који су за рачун Дубровника, и свој, наравно, трговали са Зеницом још у средњем веку. Још је све врло загонетно.

      • Aleksandar

        Od babe sam cuo da je Semiz devojacko.. pricala mi je kako je to velika familija ..dosla je u Srbiju preuzela prezime drugo.. ja trazio po netu ali nema puno toga .. pozz

      • mrjazz

        Dodatnim istraživanjem sam utvrdio da sarajevska porodica Semiz ne potječe od Ali-paše Semiza, uprkos istom prezimenu, jer nema historijskih izvora koje ih dovode u vezu. Ali-paša je umro i ukopan u Istanbulu, ali ne zna se ništa o njegovim daljim potomcima. Sarajevski Semizi potječu od, kao što sam ranije već naveo, hadži Salihage Semiza (um. 1777), sarajevskog trgovca i veleposjednika. Otac mu se zvao hadži Ibrahim Čelebija, dok je dalje porijeklo nepoznato. Također, nisam uspio pronaći vezu između sarajevskih Semiza i hercegovačkih Semiza, jer primarni izvori ne spominju da je ova sarajevska porodica ikada odselila u Hercegovinu. Ipak, neki Semizi jesu odselili u Tursku (regija Burse) nakon Austrougarske okupacije BiH 1878.