Порекло презимена Ђенадија

17. децембар 2016.

коментара: 4

Претходни чланак:

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Mirko Djenadija

    Neka se neko izjasni ukoliko ima nekih informacija o poreklu prezimena Djenadija.
    Unapred hvala!
    Mirko Djenadija

    • mile

      У питању је српско, хришћанско наслеђе. Потиче од грчког „геннадиос“ – γενναδίoς, у значењу „племенитог рода, благородан“. У народном говору је „г“ прешло у „ђ“. Календарско је име. Презиме Ђенадија потиче од женског имена Ђена и калуђерског мушког имена Ђ(Г)енадије из XVI века. У поменику манастира Дечани из 1595. године, на стр. 15., као игуман манастира помиње се јеромонах Ђенадије (словеносрпски: Γ Ε Η Á Д Ïﻭ).
      То је и руско име Генадиј ( рус. Геннадий) које је истог значења. Постоји бугарско име Генади као и презиме Генадиев.
      Латински превод овoг имена је Eugenos, тј. Еуген, распрострањено мушко име у Западној Европи. Код Мађара се јавља као Јеnö а код Буњеваца у Бачкој као Đena.
      Од од женског имена Ђена изведена су српска имена и презимена: Ђелош, Генадије, Ђенадије, Ђенадија (женско име), Г(Ђ)енко , Генка (женско име), Ђенка (женско име) али и презимена Ђенадија (село Читлук, општина Козарска Дубица, Република Српска), Ђенадић (Златибор, Кремна),
      Ђенић (Лика, Змијање, Златибор), Ђендић (околина Прњавора у Босни), Ђенадор (село Милошево Брдо код Босанске Градишке, те Ѓ(Ђ)енади(ј)оски (село Лавчани, општина Кичево, у средишњем делу западне Македоније).
      О пореклу презимена Ђенадија постоје различити извори. По усменим казивањима старијих али и слабих писаних трагова турских пописа, наши преци вероватно потичу са северо-запада Грчке или западне Македоније. Познати етнолог Јован Трифуновски наводи:„Због исламизације православно становништво у Кичевском крају се морало иселити или примити ислам. У долини Радике, Црног Дрима и Кичевском крају они су то учинили групно. То је махом било крајем XVII и почетком XVIII века.“ Велика је вероватноћа да су са својих огњишта покренути великом сеобом Срба крајем XVII, када су бежећи испред Турака на север према Сави и Дунаву, окренули на
      северозапад, преко Дрине, насељавајући подручје Змијања јужно од Бања Луке. Нема података да су прешли Саву, Дунав и Тису и да су се населили подручја Срема, Бачке и Баната, средње и северне Угарске, као већина избеглих Срба са патријарсима Арсенијем III Чарнојевићем 1690., односно Арсенијем IV Јовановићем – Шакабентом 1737. године.
      Већ смо споменули да је Петар Рађеновић у Календару „Просвета“ за 1941. годину навео да су Ђенадије живели на Змијању око 1740. године, где су ради образа убили свога спахију па пребегли у Оштру Луку (северно од Санског Моста), где поживише неко време па су се и ту осветили спахији. Побегну у Брезичане (северо-западно од Приједора) и опет извршили одмазду над бегом јер нису подносили да им ико каља част. Макну у Побрђане (западно од Кнежице) па се и ту освете бегу због насилништва. Најзад дођу на ненастањено земљиште у Читлук и ту опстану до данас. Сеоба је највероватније трајала деценијама. Извесно је да су једни остали на подручју Читлука, Календера и Зовика (Студене) као читлучари (читлугџије), кметови на имању спахије. Други су населили Двориште, Мирковац и Хајдеровце. Трећи су макли у Добрлин, Мракодол , Гумњане, Прусце и Тавију код Костајнице.
      У зборнику Српски презименик, чији је аутор Др Велимир Михајловић (издавач Аурора, Нови Сад, 2002. године), на страницама 373-374 пише:
      „Ђенадија: Презиме запажено у Бијелом Брду код Белог Манастира (код Осијека – прим. М.Ђ.), Осијеку, Бјеловару и
      Загребу (17 особа 1948. године); у селу Читлук у Босни. Једнако је са женским личним именом Ђенадија, које је потврђено у XVIII веку у Србији; води порекло од грчког антропонима Геннадиос, у значењу благородни;
      Ђенадић: Презиме које је 1830. г. носио неки Марло (Марко ? – прим. М.Ђ.), пандур чачанског магистрата; у селу Кремни код Ужица (слава Никољдан – прим. М.Ђ.);
      Ђенић: У Унцу (Босна), у Бојни и Плашком (Лика) у другој половини XX века; у Негибини (Златибор); порекло из Дробњака у XVIII веку; Ораховица, Нашице (Хрватска); води порекло од хипокористика, тј. имена од мила Ђено (< Ђенадија) које налазимо у пећком поменику (XV-XVII век).
      Ђеновић: Презиме забележено у Паштровићима у Боки Которској (овде је, пре свега, реч о називу насеља, а као породично презиме појављује се у Вишеградском протопрезвитерату 1887. године , славе Св. Николу – прим. М. Ђ.);
      Ђендић: Презиме забележено у Турији (Бачка) у облику ТьеНдичь 1807. године; у Госпођинцима (Бачка) 1895. године. Од мушког имена Ђенда потврђеног у XIX веку од облика Ђенадије.“;
      У књизи Презимена Срба у Босни, чији је аутор Ђорђе Јањатовић (издавач „Просвета трговина“ ДД., Сомбор, 1993.), на странама 121-122 наводи се да по црквеном попису православног живља из 1882. године, после окупације Босне и Херцеговине од стране Аустро-угарске, презиме Ђенадија јавља у парохијама Двориште (село Мирковац, слава Ђурђевдан), Добрлин (село Прусци, слава Ђурђиц), Читлук и Костајница (слава Ђурђиц), а презиме Ђено у парохији Волари код Кулен Вакуфа (слава Јовањдан). Презиме Ђендић је забележено у ножичкој парохији код Прњавора (слава Никољдан).
      По нашим истраживањима презиме Ђенадор се не појављује у овом попису српских презимена у Босни. Оно је изведено од презимена Ђенадија и настало после 1882. године, пресељењем неке од породице Ђенадија из Кнешпоља у село Милошево Брдо код Градишке, смештено између планина Козаре и Просаре. Доласком на ново огњиште породица је променила и своје презиме и крсну славу (славе Св. Григорија Чудотворца 30. новембра).
      Крајем прошлог и у првој деценији овог столећа на подручју некадашње Југославије и Босне и Херцеговине, поред Козарске Дубице, Костајнице, Приједора, Илијаша, Тарчина, Сарајева, Зворника и Брчког, презиме Ђенадија могло се срести и у Загребу, Запрешићу, Шенковцу на Сутли, Сиску, Дарувару (град Дарувар и села Благородовац, Гарешница, Уљаник), Ораховици (село Кутови), Вировитици (село Наудовац), Подравској Слатини (село Мединци), Хрватској Костајници, Бјеловару, Крижевцима, Копривници (села Јагњедовец, Доњи Масларац), Книну, Задру, Љубљани, Београду и Новом Београду, Панчеву, Земуну, Нишу, Крагујевцу, Зајечару, Ариљу, Ужицу, Севојну, Прокупљу, Пландишту (село Јерменовци), Сомбору (град Сомбор и село Станишић), Инђији, Бачу, Футогу, Руми (село Жарковац), Жабљу (село Чуруг), Новом Саду и Скопљу.
      Презиме Ђенадија се данас може срести у САД (у месту Макомб, држава Мичиген, као Genadija а Djenadija у Јужној Каролини), Аустралији ( у Сиднеју кao Denadija), Немачкој, Шведској, итд.

  2. Војислав Ананић

    ЂЕНАДИЈА, име женско – Ђена, и име мушко (калуђерско) од XVI вијека (25, III, 960). Породица добро памти предање о своме поријеклу. Око 1740. године живјели су на Змијању. Убију ту свога спахију, па пребјегну у Оштру Луку. Проживе овдје неко вријеме, па и ту убију спахију. Побјегну у Брезичане, и опет почине убиство над бегом јер нису подносили да им ико каља част. Макну у Побрђане па и ту се освете бегу за насилништво. Најзад дођу у Читлук и ту обастану (Петар Рађеновић, Календар “Просвета” за годину 1941, стр. 39). Крсна им је слава Ђурђиц.

    • Milan Đenadija

      Hvala ti rođače na informacijama moj otac Svetozar je 1935 rođen u zaseoku Studena,selo Zovik,opštine Čitluk. Još je živ a ja Milan 1964.Pančevo živim u Zadru .Nisam znao da su naši preci bili tako zajebani. Ima čovjek na šta biti ponosan. Za ulogu tog kraja u II svijeskom ratu sam znao.samo Đenadija ima 7 zapisano na spomeniku na Kozari i još mnogih drugih prezimena iz Čitluka.
      Pozdrav Đenadijama gdje god da su i neka im Bog pomogne u ovim teškim vremenima.