Порекло презимена, село Стубал (Владичин Хан)

9. новембар 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Стубал, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Положај села.

Стубал лежи на граници Јужне Мораве на југоистоку и стрме падине високе око 400 метара на западу. Овај положај омогућава становницима да користе две различите привредне површине; раван је под културама а падина под пашом и шумарицом. Средином села води пут Врање – Владичин Хан а у близини је и железничка пруга.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из бунара. Поред села избијају извори Стубал и Сланик.

Земље и шуме.

Граница атара води преко потеса: Кремен, Церовац, Бачиште, Бачишка Долина, Морава и Јаруге. Унутрашње делове атара чине потеси: Преслоп, Капииџик, Градиште, Старо Село, Гробиште, Коњарка, Циганка, Плоча, Велков Рид, Црквени Рид и Мртвица.

Тип села.

Стубал је низно насеље, дуго око два и по километра у правцу североисток-југозапад. Поменути тип је условљен положајем села у подножју одсека и правцем главног пута. Поједини крајеви села, идући од североистока ка југозападу, зову се: Доња, Река, Српци, Митинска, Деда Стојановска и Ристинска Махала.

Стубал је 1952. године имао укупно 172 домаћинстава.

Постанак и име села, старине и прошлост.

Око километар северозападно од села видео је Каниц рушевине римског кастела. Кастел је постојао на потесу Градиште.

Стубал је основан крајем XVIII или почетком XIX века. Оснивачи су били преци појединих садашњих српских родова. Први досељеници на извору су поставили „стублину“. По њој је настало име села. Првобитно је Стубал лежао на потесу Старо Село, које је на темену површи високе око 740 метара, западно од данашњег насеља. Око средине XIX века становници из Старог Села постепено су прешли у данашње ниже насеље. На Старом Селу сада је паша и избија извор Чешма. Поред Старог Села је место Гробишта. Ту је било гробље старих мештана, који су живели на поменутом селишту. Ово гробље је напуштено постепено око средине XIX века.

У Стубли постоји стара црква Св. Преображење (или Бела Црква). Црква лежи на темену узвишења у североисточном делу села. Народ мисли да је ову цркву градио Краљевић Марко.

Данашње село Стубал покрај пута основано је око хана које је за време Турака постојао на садашњем друму. Приликом ослобађања од Турака 1878. године село је бројало свега 17 кућа.

Црквена слава је на дан Преображења а сеоска слава је Ђурђевдан.

Порекло становништва.

Родови познатог порекла су:

-Српци, Стевањдан, досељени на почетку XIX века из села Пепељевца код Крушевца. Најстарији предак звао се Пеша: Љубомир, 42 године – Видосав – Мита – Крста – Пеша. Крста је из Стубле одлазио у госте рођацима у Пепељевац. Живе у истоименој махали.

-Чича Митинци и Иванковци, Стевањдан, имају исто порекло и време досељацања као и Српци. Куће су им у Доњој Махали. Када се доселио Пеша, оснивач рода Српци, онда су са њим дошли и њихови рођаци, од којих потичу ови и други родови пореклом из околине Крушевца.

-Врачарци и Бадалици, Стевањдан, имају исто порекло и време досељавања као и предњи родови.

-Дудулинци, Стевањдан. Право презиме им је Деда Илинци. Живе у Доњој Махали. Порекло им је исто као и код предњих родова.

-Кара Мингини и Јовинци, Стевањдан. Порекло и време досељења ја ко и код предњих родова. Неки предак из првог рода оженио се Циганком и по томе су добили име. Куће су им у Доњој Махали.

-Миајлинци, Никољдан, живе у Река Махали. Порекло овог рода је из околине Охрида. Најпре су дошли у Старо Село па одатле прешли у данашње насеље. Презиме су добили по претку Михајлу, претку трећег појаса: Јованча, 76 година – Живко – Крста – Михајло. Његов син Крста из Старог Села прешао је у данашње ниже насеље.

-Илчинци и Каишевци, Никољдан. Раније су чинили један род са Миајлинцима.

-Митинци и Марчинци, Аранђеловдан. Раније су чинили један род са Миајлинцима.

Родови непознатог порекла су:

-Ристинци, Никољдан. Куће су им у посебној махали.

-Деда Стојановци, Никољдан. Једни од њих се зову:

-Дивулци. Куће су им у посебној махали.

-Терзинци, Аранђеловдан, живе у Доњој Махали.

Исељеници.

-Цветковићи живе у Превалцу.

-Гложари, Бучук, Прцованци и Келчини живе у Врбову.

-Јовићи и Вучковићи живе у Лепеници.

-Величковићи живе у Длугојници.

-Ристићи живе у Јелашници.

-Дудуланци живе у Калабовцу.

-Андрејевићи живе у Владичином Хану.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.