Порекло презимена, село Марганце (Врање)

30. октобар 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Марганце, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Марганце леже поред старе српско-турске границе. Куће су распоређене по земљишту у изворишту Марганске Реке, која постаје од три потока: Балиначког, Преслапског и Ружинског. Суседна насеље су: Марганце у сливу Пчиње, Лепчинце и Пунушевце.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са потока и извора. Познатији извори су: Ваганче, Тамњануга и др.

Земље и шуме.

Потеси на атару носе ове називе: Пољаков Чукар, Појиште, Ржиште, Стаменков Чукар, Рбина, Плочак, Св. Тројица, Преслап и Ћајин Крст.

Тип села.

Марганце је село разбијеног типа и дели се на махале чија су одстојања знатна. Махале су: Балиница, Ржиште и Лингурска.

Марганце је 1955. године имало укупно 19 домаћинстава.

Постанак села и прошлост.

Марганце у сливу Јужне Мораве основно је крајем XVIII или почетком XIX века. Оснивачи су били преци родова Шодинци и Лингурци. Године 1878. у Марганце су дошли други родови. Марганце у сливу Јужне Мораве и суседно Марганце* у сливу Пчиње до поменуте године чинили су једно насеље. Тада је преко његовог атара повучена српско-турска граница, која је село раздвајала на два дела. Марганце у Горњој Пчињи, које је веће, почело се звати Турско а Марганце у Врањској Котлини почело се звати Српско. Као посебна насеља она су остала и по ослобођењу 1912. године.

*Марганце у сливу Пчиње припада општини Трговиште.

Сеоска слава је Св. Тројица. Гробље овог села је заједничко са гробљем Марганца у Горњој Пчињи и Пуношевца у сливу Јужне Мораве. Налази се на темену развођа, којом је водила граница између Србије и Турске.Ту су раније били стари гробови. До гробља је место Ћајин Крст.

Потес Св. Тројице је узвишење изнад села. Ту је један стари храст и капелица саграђена 1950. године.

Порекло становништва.

Родови су:

-Шодинци, Никољдан, су досељени однекуда.

-Лингурци, Аранђеловдан. Род је основао неки деда Стоша. Не зна се одакле је био досељен.

-Чорбинци, Св. Алимпије Столпник. Пре око сто година из Шајинца у Горњој Пчињи прешли су у пчињско Марганце. Доселио се предак Величко: Здравко, 37 година – Јефта – Станко – Величко. Године 1878. године прешли су у Марганце у сливу Јужне Мораве.

-Анђелковци, Св. Алимпије Столпник, чинили су један род са Чорбинцима.

-Милковци, Никољдан, потичу од претка Анђелка. Он се доселио крајем XVIII века из Романоваца у Скопској Котлини: Стојко, 78 година – Тома – Раша – Стојко – Анђелко. Анђелко је у Романовцу „утепао Турчина“ и зато је дошао у Врање. Врањски паша упутио га је да се насели у пчињско Марганце, јер је тамо била „пустиња“. Године 1878. прешли су у Марганце у сливу Јужне Мораве.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.