Порекло презимена, село Несврта (Врање)

Порекло становништва села Несврта, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Положај села.

Несврта је изразито планинско село.Околна насеља су: Крива феја, Клисурица, Рђавица и др.

Воде.

Мештани корисе воду за пиће из извора. У селу избијају ови извори: Острец, Гарине, Голема Ливадица, Вратниште, Ристински Извор и др.

Земље и шуме.

Топографски називи потеса су: Букова Глава, Боровик, Остерц, Китка, Прештипна Чука, Врви Кобила, Соколовац, Горун, Преко Камење, Шилегарник, Старо Село, Мркша Острица и Клисурчевица.

Тип села.

Несврта је село јако разбијеног типа. Састоји се из пет махала: Прозорек, Соколовац, Ристинци, Вратниште и Стаје. У свакој махали живе становници једног рода.

Несврта је 1953. године имала укупно 64 домаћинстава.

Постанак села и старине.

У средини данашњег насеља је потес Старо Село. На змљишту Стаог Села су њиве, ливаде и шума. Ту је било неко „предно село“, које је за време Турака уништено. Данас се на том месту познаје једно црквиште чије су „зидине урасле у траву“.

Несврта је старо насеље. Основале су га, крајем XVIII века, пет досељеничких кућа. Од тих досељеника развили су се данашњи родови. Пред крај турске владавине на атару Несврте „имао је чивлак“ неки муслиман Кумбараџија из Врања. Власник је на чифлику гајио овце и коње. Његову стоку „откарали су Срби“ 1878. године.

Становници Несврте најпре су имали заједничкогробље са Клисурицом и Себеврањем. То се гробље налази на потесу Селиште у атару Клисурице. У новије време ово гробље је напуштено.

Сеоска слава је Спасовдан.

Порекло становништва.

У Несврти су ови родови:

-Ристинци* су пореклом из околине Босиљграда.

-Враништани* живе у истоименој махали. Не знају за своје порекло.

-Терзици* живе у махали Прозорек. Не знају за своје порекло.

-Славковци* живе у махали Соколовац. Не знају за своје порекло.

-Стаје* су „дошли из Стајевца од куд Македонију“. Из Стајевца у Горњој Пчињи.

*Не каже се коју славу славе.

Исељеници.

-Деда Станкови и Младеновићи су се иселили у Рђевицу.

-Стаменковићи су прешли у Јелашницу.

-Цветко Налбатин се иселио у Алакинце.

-Шопови су се иселили у Гумериште.

-Додићи су се иселили у Врањску Бању.

-Вучковци су се иселили у Превалац.

-Младеновићи су се иселили у Корбевац.

-Меанџинци су се иселили у Доње Кормињане код Глињана.

После Другог светског рата осам породица из Несврте је колонизовано у Војводини.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.