Порекло презимена, село Клисурица (Врање)

Порекло становништва села Клисурица, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Положај села.

Клисурица је планинско насеље; простире се на десној и левој обали дубоке долине Корбевачке Реке. Десном долинском страном води „Руски Пут“. Поменути пут саграђен је после Првог светског рата због саобраћаја између Врања и Босиљграда.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из извора, који носе ове називе: Попова, Пешкулинска, Локвинска Чешма и Катарка.

Земље и шуме.

Потеси у атару овог села носе ове називе: Бело Камење, Големи Преслап, Градиште, Вашариште, Соборштица, Латинско Грбље, Селиште, Бабин Дол, Локвица, Дренова Чука, Велика Ливада и Заједница.

Тип села.

Земљиште Клисурице је врло оштрих облика. Због тога се село састоји од многих мањих група кућа. Када се нађе неко блажије место онда се то крчи и ту мештани подижу своје куће. Све куће су на десној долинској страни чине махалу Присоје; куће на левој страни чине махалу Осоје.

Клисурица је 1953. година имала укупно 94 домаћинстава.

Постанак села, име селу и старине.

У источном делу села диже се тешко приступачан „чукар“ звани Градиште. Мештани су на поменутој чукари налазили „паре ставовремске“ и танке опеке. Ти је био град неког „старог народа“. Ниже Градишта је место Вашариште. Старији мештани говоре да су тамо „држали вашар“ становници који су живели у Градишту. Близу Градишта карактеристични су топографски називи Соборштица и Латинско Гробље. Соборштица је локално име за речицу која дотиче из Криве Феје. На саставу Сорбоштице и Сливничке Речице је Латинско Гробље. Селиште лежи у северозападном делу насеља. Спада у ред старијих селишта, јер се прича да је тамо било село када је у овом крају живео „предњи народ“. На Селишту мештани имају њиве и пашу. У њивама су ископавани велики земљани ћупови. Један од тих ћупова чува се удворишту Атанаса Ивковића.

У Клисурици постоји предање да су село основале три досељеничке породице: Деда Џалинска, Дели Караманска и Деда Стамболска. То је било око средине XVIII века – пре око 190 година. Када су дошли први досељеници земља је затечена као „пустелија“. Село је добило име због свог положаја – у клисури. После првих досељеника долазили су оснивачи осталих родова. Клисурица је најпре била основана на десној страни Корбевачке Реке, звана Присоје. У првој половини XIX века намножени становници почели су да прелазе на супротну, леву страну, звану Осоје.

Порекло становништва.

Родови су:

-Деда Џалинци* спадају у осниваче села. Род потиче од неког Џале, чије је порекло непознато. Куће овог рода налазе се уобе сеоске махале.

-Деда Пешинци* и Деда Јовановци*. Родове су основали браћа Пеша и Јован, синови досељеног Дели Карамана. Појасеви уназад код првог рода су: Драгутин, 68 година – Зафир – Љуба – Ивко – Пеша (оснивач рода) – Караман, који се доселио из Караманице код Криве Паланке. За Карамана се прича да је био „опасан човек“ и да јеимао „чету“. Једном је побио неке Турке код Криве Феје и „отео им злато“.После тог догађаја он се населио као сточар у Клисурици.

-Стамболци* потичу од треће најстарије сеоске куће. Не знају за своје порекло.

-Врбовци* су досељени у турско доба из суедног нижег села Врбова. „Били су хајдуци, па их Турци истерали из Врбова“.

-Медарци, Св.Петка, су презиме добили по томе што су били познати као одгајивачи пчела. Не знају за своје порекло.

-Крстинци, Савиндан, досељени су из Стајевца у Горњој Пчињи.

-Пешколија*, Вирчини* и Сандији* не знају за своје порекло.

*Не каже се коју славу славе.

Исељеници:

-Крстинци, пет породица се иселило у Корбевац.

-Медарци, једна породица живи у Превалцу.

-Деда Пешинци (Караорманци) су исељени у Врбово.

-Клисурци живе у Рђевици.

-Поповци и Клисурци су се иселили у Длугојницу.

-Клисурци су се иселили у Биновце,

-Клисурци су се пред крај турске владавине иселили у Прекодолце.

После Другог светског рата 10 пороица Клисурице колонизовано је у Војводини – у Каравуково и Брестовац.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.