Порекло презимена, село Превалац (Врање)

30. септембар 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Превалац, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Положај села.

Превалац је мало село. Лежи у средишњем делу Врањске Корлине на месту где је корито Јужне Мораве веома уско. Околна насеља су: Паневље, Корбевац, Мазарић и Прибој.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из 13 бунара. У атару села је чесма Викашин.

Земље и шуме.

Потеси око села носе ове називе: Вукашин, Коњарник, Воденичиште, Влашка Орница, Грчко, Трница, Здравкова Ливада, Клисура, Анаћков Брег, Мусина Ливада и Жилнице.

Тип села.

Превалац је село разређеног типа. Састоји из већа Горње – на североистоку села – и мање Доње Махале – у југозападном делу села.

Превалац је 1953. године у селу је било 33 домаћинстава.

Постанак села.

Данашње село основано је око средине XIX века на земљишту тада обрасом у шуми. Оснивачи села били су преци данашњих родова Тасинци и Чепилци. После њих доселили су се и други родови. Село је најпре лежало 500 метара западно од данашњег положаја, на темену косе која упире у корито Јужне Мораве. Ту је село остало до око 1900.  године. Тада је оно имало 10 до 13 кућа и један бунар. Поменуте године, „због опасне зиме и ветра“, становници села су се преместили на данашњи положај.

Сеоска слава је Мала Госпојина.

Гробље је у суседном селу Паневља.

До пре 50 година у администрацији Превалац је записиван као заселак Паневља. Њиве овог села већим делом су купљене 1878. године од муслимана који су живели у другим насељима – нарочито у суседној Јелашници.

Порекло становништва.

У Превалцу живе ови родови:

-Тасинци, Аранђеловдан, су досељени али не знају место порекла.

-Балтини, Аранђеловдан, су раније чинили један род са Тасинцима.

-Чепилци, Митровдан, деле се на:

-Милчине и Мишиће. Не знају за своје порекло.

-Баба Гајини, Стевањдан. За њих се тврди да су посрбљени Власи („влашки род“). Била су два брата однекуда досељени. Од једног брата потичу Баба Гајини а од другог брата – Цветана – намножио се род Биволарци у суседном Корбевцу.

-Младенкини и Стојилкови, славе Аранђеловдан а за своје порекло не знају.

-Медарци, Св.Петка, досељени су 1929. године из суседне планинске Клисурице. Тамо имају  истоимених рођака.

-Вучковци, Аранђеловдан, су досељени 1929. године из планинског села Несврте.

-Цветковићи. Овај род је основао „призетко“ из суседне Стубле. Овде живи од 1936. године. Не каже се коју славу славе.

Исељеници:

-Балтини, три породице живе у селу Војишници у Тиквешу.

-Стојиљковићи су се иселили у Бујановац.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.