Прогнана слова нашега писма, дѣо први – слова Ъ, Ь и Ѕ Reviewed by Momizat on . ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Александар Невски У првом разреду основне школе сви ми се сусретосмо са такозваном "Вуковом" ћирилицом, састављеном у Бечу почетк ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Александар Невски У првом разреду основне школе сви ми се сусретосмо са такозваном "Вуковом" ћирилицом, састављеном у Бечу почетк Rating: 0
You Are Here: Home » Некатегоризовано » Прогнана слова нашега писма, дѣо први – слова Ъ, Ь и Ѕ

Прогнана слова нашега писма, дѣо први – слова Ъ, Ь и Ѕ

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Александар Невски

У првом разреду основне школе сви ми се сусретосмо са такозваном „Вуковом“ ћирилицом, састављеном у Бечу почетком 19-га вѣка преобликовањем изворне србске ћирилице. Кроз читаво школовање нас уче како йе наше данашње писмо найсавршенийе на свѣту, и говоре како ни цѣо свѣт завиди на њем, и тако даље. Но, йесте ли заиста тако? Йесте ли данашња азбука од тридесет слова увѣк довољна за записивање народних говора нашега йезика? За записивање говора Тршића и околине свакако йесте. Али, наш народ не живи само у Тршићу, наш народ живи и у Ивањици, Сйеници, Сврљигу, Врању, Прийепољу, и у Беранах у Црной Гори, и у многих мѣстах прѣко Дрине. Овай чланак йе посвећен управо словомъ коя су данас непожељна у нашем писму, а коя бише омогућила да и људи из других крайева Србийе и наши људи из других србских земаља могу записати свойе говоре нашим писмом.

Одѣљак посвѣћен првоме прогнаноме слову, слову Ъ, почећу разоткривањем широко распрострањене заблуде, коя каже да йе Вуком преосмишљена азбука имала тридесет слова. То нѣйе тачно, имала йе тридесет и йедно. Послѣдње од њих йе управо слово Ъ, познатийе као „тврди полуглас“. Упркос широко распрострањеноме мишљењу слово Ъ из азбуке нѣйе избацио Вук, него су за то одговорни пойединци послѣ њега. У Вука йе оно имало ограничену, али ясно одређену намѣну. Навѣшћу као први примѣр рѣч „гръоце“, койу йе Вук с разлогом тако записивао. Уколико се запише са полугласом, ясно йе да се изговара тросложно: „гръ-о-це“. Уколико се запише без полугласа, не зна се изговара ли се двосложно (гро-це) или тросложно. А разлика између двайу изговора йе огромна. Сличан овоме йе и Вуков примѣр „заръзати“. Ево и трећега примѣра, из Вуковога Рѣчника, гдѣ йе се у рѣчи „къна“ ясно изговарао и полуглас. Без њега бише йе људи изговарали као йедносложну. Из наведених примѣръ се ясно види да йе слово ъ потрѣбно.

Тврди полуглас йе и данас значайно заступљен у пойединих србских нарѣчйих, найвише у Йугоисточной Србийи („дън, дънъс, съд, чъс, чъчкалица, несъм, лъже …“). На примѣр, у говору пиротскога края рѣчий са гласом ъ има на стотине (постойи и рѣч „мъ“, а постойе чак и рѣчи почињуће гласом ъ, рецимо „ънћав“). Данашњи правопис изискуйе да се у оваквих рѣчих користи знак за изостанак гласа ‘ (д’н’с), што йе потпуно погрѣшно, йер овдѣ нийедан глас нѣйе изостављен, глас итекако постойи и ясно се чуйе у говору. Према томе, оваквим безсмисленим правилом йе на мала врата слово Ъ замѣњено знаком ‘, што йе чиста глупост. Йер знак ‘ нѣйе слово, него само помоћни рѣченични знак. Гласови се трѣбайу записивати словима, а не знацима.
Многи људи ћейу се изненадити када прочитайу да се глас ъ користи и у самом Београду, и то од рођених Београђана, найвише унутар такозванога „круга двойке“. Ако мало обратите пажњу примѣтићете тврди полуглас у рѣчих „девъйка, дешъва, Небъйша“ (койе се у Београду често управо тако изговарайу), и у многих других.
Слово Ъ се може користити и као замѣна за латинично слово X, као што се често користи у Русийи. Рецимо, израз „Ъ.Ъ. особа“ се у Русийи користи за особу непозната имена и презимена, йер нийедна рѣч у руском, па ни име не почиње њиме. У нас се обично користи „Н.Н. особа“, што може бити двосмислено, йер имена могу почињати словом Н. Рецимо „Никола Ненадовић“, од чега йе такође скраћеница Н.Н.

Сада йе на реду слово Ь, койе йе у старословенском йезику служило за записивање такозванога мекога полугласа. Меки полуглас йе давно нестао из говора, али га йе слово Ь ипак надживѣло, йер йе било почело служити другой намѣни: умекшавању прѣдходнога гласа. Траг слова Ь постойи у данашњой Вуковой азбуци, уграђено йе слѣпљивањем у слова Њ = НЬ и Љ = ЛЬ. Йер се умекшавањем гласова Н и Л добияйу гласови Њ и Љ. Али, то нѣсу йедини умекшани гласови койи се могу чути у србских говорах. У наших говорах Црне Горе и Йугозападне Србийе постойе такође и умекшани гласови СЬ и ЖЬ койи се „найсавршенийим писмом на свѣту“ не могу записати, йер йе слово Ь прогнано из наше азбуке великом бечком чистком.
Примѣри су „сьекира“, „сьедница“, али и презиме „Весьовић“ (койе се погрѣшно записуйе као „Вешовић“), „кожье млѣко“. Я имам двойицу рођака, чийе надимке „Мисьо“ и „Весьо“ не могу записати Вуковом азбуком, као што не могу ни прѣдходне рѣчи. Прѣдвуковском азбуком йе се то могло, па сада сами закључите койе йе од њих савршенийе и свестранийе.

Узрок овога крупнога недостатка данас важеће ћирилице йе што йе Вук Стефановић-Караџић свойе издање нашега писма прилагодио само говору свойега края, потпуно занемаривши друге крайеве са србским живљем и избацивши сва слова коя су се могла користити за записивање гласова койих нѣйе било у његовом селу. Што йе вид йезичкога ниподаштавања, дѣљењем Срба на мање и више важне и врѣдне, на Србе првога и другога реда. Лично сматрам да азбука нашега йезика трѣба бити прилагођена цѣлини нашега народа, а не само потрѣбам говора тршићкога края, и да се с тога трѣба дозволити употрѣба слов койими се могу записивати и гласови наших говора койи не постойе у тршићком нарѣчйу.

Сада мало више о слову Ѕ, койе не трѣба мѣшати са латиничним словом истога изгледа. Слово Ѕ постойи йош од наше старословенске ћирилице, йер йе одговарайући глас постояо йош у прасловенском и у старословенском, а данас се налази и у македонской азбуци. Вѣроватно сте имали прилике примѣтити слово Ѕ у понеких ћириличних распоредах на рачунару, налази се често на типци „X“.
Глас Ѕ се може чути у разних србских народних говорах. Мени из дѣтињства остаде у сѣћању надимак друга из края, кога сви од реда зваху „Ѕинѕа“ (два гласа Ѕ у истой рѣчи). Глас ѕ се добия сливањем гласова „Д“ и „З“ те се може записати и као „дз“. Глас Ѕ се найвише користи у Источной и Йугоисточной Србийи. Рецимо, у источной Србийи се може чути глагол „ѕеѕати“ умѣсто „зезати“, затим „звер“ се често може чути као „ѕвер“. Ево йош йеднога примѣра, „ѕвъно“м койе поред гласа ѕ садржи и глас Ъ. Ово йе само неколико примѣра рѣчий са гласом „ѕ“, у разних србских говорах их вѣроватно има прѣко стотине.

Глас ѕ се може чути и у пойединих рѣчих у Црной Гори и у Йугозападной Србийи, обично странога порѣкла. Рецимо у рѣчи „биѕа“ (женски пас) или „бронѕин“ (посуда од бронзе).

Читаоцемъ скрећем пажњу да се сва ова слова могу користити и на рачунару, налазе се у УНИЦОДЕ скупу знакова, само трѣба наћи на мрежи погодан програм за подешавање распореда слов на куцаљки. Позивам људе из крайева гдѣ су у употрѣби наведени гласови да их слободно користе и при писањи. И они заслужуйу право на записивање свойега народнога говора свойим ћириличним писмом, а не само људи из Тршића. Ако неко нѣйе из тршићкога края не значи да йе мање врѣдан и да не трѣба имати иста права као они.

У другом дѣлу ћу, када будем нашао врѣмена, писати о словах „Ѣ“, „й“, „я“ и „ы“.


Коментари (3)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top