Порекло презимена, село Кленике (Бујановац)

14. август 2016.

коментара: 0

 

Порекло становништва села Кленике, општина Бујановац  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Кленике је најважније насеље у сливу Кленичке Реке. Има повољан положај као сеоско насеље јер лежи на граници долинског дна, плодног за влажне и падине подесне за суве културе и сточартсво. Кленике је важно и по томе што лежи на путу који из котлине Кленичке Реке води у клисуру Пчиње. Тим путем раније је могло најкраће стићи из Врањске Котлине на Овче Поље и у Велес. Тако је ово насеље било станица на поменутом путу правце север-југ. Од Кленика на исток води пот за Горњу Пчињу.

Постанак села и његов развитак.

Због повољног положаја на месту где лежи Кленике постојало је неко старо насеље, уништено за време Турака. Остаци тог насеља налазили су се у плавинском материјалу идући према суседној Мездраји – места звана Шаљица и Пљачевац.

Положај насеља био је тако повољан да је на једном месту око средине XIX века подигнуто данашње Кленике. Због средишњег положаја у сливу Кленичке Реке поменуто насеље крајем XIX и почетком XX постало је варошица; у њој је основано неколико трговачких и занатских радњи, кафана; затим насеље је било обласно средиште турске војске и полиције. Због тога је Кленике од 1908. године почело да представља и мало тржиште за околне села. Данас, 1951. године, у њему има 12 занатских радњи, једна кафана и две продавнице мешовитом робом.

Пијачни дан (трг) у Кленику се одржава петком. Долазе становници из око 30 најближих врањско-бујановачких, пчињских и прешевских села. Тргује се стоком (углавном овце и свиње, мање говеда), вуном, конопљом, воћем и ракијом. Становници из Врања у Кленику купују јефтиније поједине производе и њих препродају у Врању.

За време Турака Кленике је било мешовито насеље, имало је Турака, Срба и Цигана-Рома. Турци су се иселили 1908. године у Скопље и Турску. Данас у Кленику живи Срби – 8 родова у14 кућа и Цигани-Роми – два рода у две куће. Од исељених Турака знају се ове породице: Ахмет Чакмак, Усеин поткивач, Мемет, Орваница итд. Турци су имали велико гробље у самом насељу.

Од Срба до 1912. године у Кленику су живела само 4 тода. То су данашњи Парлинци, Петковићи, Младеновићи и Настићи. Остали Срби доселили су се по ослобођењуод Турака.

Порекло становништва.

Како је поменуто, у Кленику живе досељени родови.

Српски родови су:

-Парлинци, Никољдан, су први досељеници. Дошли су из суседне Мездраје где имају истоимених рођака. Пре тога живели су у Новом Селу у Горњој Пчињи. У Ново Село су се досељлили из Трнаве код Прешева. Из Мездраје у Кленике доселио се оснивач рода Петко, дед данашњих становника. Био је кафеџија.

-Петковићи, Аранђеловдан, су се доселили за врме Турака из Свињишта у клисури Пчиње.

-Младеновићи или Грнчари, Никољдан, су дошли у време Турака из Доњег Старца.

-Настићи, Св. Петка, су досељени у време Турака из суседне Свете Петке. И тамо су били однекуда досељени.

-Николићи, Никољдан, су досељени 1912. године из Пунушевца у Горњој Пчињи.

-Стевановићи, Никољдан, су досељени из Шумате Трнице у Горњој Пчињи након ослобођења од Турака.

-Џалићи, Никољдан, су досељени из Доњег Старца после 1912. године. Даљу старину не знају.

-Стојилковићи, Аранђеловдан, су досељени из суседне Мездраје после 1912. године. Тамо су припадали роду Главинци, чија је даља старина из Стајевца у Горњој Пчињи.

Муслимански Цигани-Роми:

-Рустем овде живе од турског доба. Даље порекло не знају.

-Ида се доселио из Муовца у Новобрдској Црној Реци 1911. године. Обе породице су ковачи.

Исељени Срби.

-Кулчини живе у Врањској Бањи.

-Шојкини и Никола, по једна кућа, су одсељени у Биљачу код Прешева.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

*

Порекло становништва засеока Мездраја, село Кленике, општина Бујановац  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Мездраја је мало насеље у непосредној близини Кленика. Због тога се Мездраја од 1912. године у администрацији води као кленичка махала.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из бунара и извора-кледенаца. Извори носе ове називе: Али Јазов и Шаљица.

Земље и шуме.

Њиве и паше су на местима-потесима званим: Шаљица, Река, Плачевац и Дутке.

Тип села.

Мездраја је село збијеног типа. Не дели се на махале.

Мездраја је 1951. године имала укупно 8 домаћинстава.

Постанак села, историјат и старине.

Оснивачи Мездраје су преци данашњег рода Главинци. Доселили се се пре 125 година као чифчије на земљу која је била у власништву Турака. Куће првих досељеника налазиле су се у потесу Дутка.

На земљишту Мездраје, на местима Шаљице и Плачевац, која се налазе испод данашњег насеља, мештани су откопавали старе земљане ћупове, „дувари од кућа“ а налазили су и ситан римску новац – у Плачевцу. Ту су данас баште и њиве. Поменуте старине говоре да је Мездраја била неко време насељена и пре оснивања данашњег села.

Пред крај турске вадавине власници Мездраје били су четири ћифлик-сахибија: Алија, Мемет Чакмак, Мемет Спахија и Барјамче, сви насељени у суседном Кленику. Ови Турци имали су за жене четири сестре; они су земљу у Мездраји добили у мираз од жениних родитеља. Од чифчиства село се ослободило куповином од 1910. до 1912. године. Тада су се Турци из Кленика иселили у Скопље и Турску.

Сеоска слава је Преподобни Марко, 11 априла. Тада се у Мездраји „свети масло“.

Гробље је код цркве у селу Света Петка.

Порекло становништва.

Српско становништво потиче од досељеника из суседне Горње Пчиње.

Родови су:

-Главинци, Аранђеловдан, су досељене, како је већ речено, пре 125 година из пчињског села Стајевац: Илија, 65 година – Сотир – Стеван – Станко, оснивач рода, који се доселио. У Мездрају су се доселили на турско имање. Касније су ту земљу откупили.

-Парлинци, Никољдан, су пореклом из пчињског Новог Села. Доселили су се после рода Главинци.

Исељеници.

-Главинци, једна породица се иселила у Кленике, једна у Београд и једна у Каравуково – Бачка.

-Парлинци имају одсељеника у Кленике.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.