Порекло презимена, село Ново Село (Сурдулица)

16. јул 2016.

коментара: 1

Порекло становништва, село Ново Село, општина Сурдулица  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ново Село се налази у долини Пчиње измађу Барбаца на југозападу, Бладовца на северу и Шапранца на североистоку. Куће су распоређене по долинском дну и високо на падинама.

Воде.

Мештани обилују водом запиће, која се добија из извора. Извори се зову: Слуп, Селски Извор, Коларница, Огоретина, Росуља, Мали Дол и др. У селу има и два бунара.

Земље и шуме.

Топографски називи са њиве, пашу и шуму су: Цреви Чукар, Коловац, Главичица, Неравски Рид, Оскоруша, Чукар, Бојчиница, Маркова Ступалка, Гредобрчина, Рамниште, Пландиште, Грашиште, Гладно Долеч, Кућетине, Криве Њиве и Авлија.

Тип села.

-Ново Село је разбијеног типа и подељено је на пет махала: Вуканска, Дудинска, Тасинска, Росуљска и Шкекинска. Прве две махале су десно а остеле лево од Пчиње.

Ново Село је 1949. године имала 10 родова и 35 домаћинставаа.

Постанак, име села, старине и прошлост.

Северно од Новог Села, „у планини“, налазе се остаци старих грађевина. Мештани сматрају да су то остаци од некадашње тврђаве и зову их Кале. На овом месту ископавају се земљани судови и стари новац.

Место Кућетине је деско покрај Пчиње, поред садашње Вуканске Махале. Ту је раније било остатака од кућа („дуварине“) где су становници налазили камен, цигле, земљане ћупове, бакарни новац и др. Поред Куећетина налази се потес Криве Њиве. Ту су постојали стари гробови. Осим тога у Кривим Њивама било је старина истих као и на Кућетини. За ово старо село у народу се не казује ништа. На Селишту се сада зида задружни дом.

Остаци од старина налазе се и на узвишењу Црвени Чукар, који је на долинској падини десно од Пчиње. Мештани мисле да је на Старом Чукару било утврђење, а можда и каква касарна или караула.

На граници између Новог Села и суседног Петровца постоји камен Маркова Стопалка. У камену се „познаје траг од стопалке Краљевића Марка и од копита његовог коња“.

На атару Новог Села постојала је и једна црквина „од старо време“. Налазила се леви од Пчиње на месту где је сада црква Св. Јована Претече (11 септембра), саграђена у XIX веку.

По Ј. Х. Васиљевићу неке старине на атару Новог Села потичу „од римског и византијског периода“.

Садашње Ново Село основали су, односно обновили, преци данашњих старијих сеоских родова: Бабинци, Вуканци, Шкекини и др. Посе оснивања земљу су „заграбили Турци“; они Ново Село претварају у чифчијско насеље. Од последњих власника чифлика памте се: Јусуф-ага, Агуш-ага, Ариф-ага и Заим-ага.

Поменути власници чифлика до 1878. године живели су у Врању или у врањским селима; после су прешли у Куманово и у Левосоје код Прешева. Пред крај турске владавине они су у Новом Селу саградили куће и стално се населили. Куће су им биле са леве стране Пчиње. Године 1912. поменути власници чифлика из Новог Села су се иселили а зидине њихових кућа и од Заимове куле сада се познају.

Сви становници су радили чифчијксу земљу. Почетком овог (XX) века неки домаћини постепено су откупљивали њиве од власника, који су били „карташи“; сва сеоска земља је откупљена је тек када сусе власници чифлика одселили из Новог Села. Неки Јашар-ага је 1912. године имао воденицу па се сада то место зове Јашарова Воденица.

За турско доба у Новом Селу извесни време живели су и Цигани. Били су скитачи и просјаци. Касније су ти Цигани прешли у Пелинце код Куманова.

Село је добило име по основу тога што је оновано  касније од околних насеља.

Порекло становништва.

Родови су:

-Бабанци или Деда Недељкови, Никољдан. Неки за њих причају да су старинци док други мисле да су они старији досељеници. Имају једну исељену породицу у Каравукову – Бачка.

-Вуканци, Митровдан, су пореклом из Леве Реке код Врања. Тамо је неки њихов предак „утепао Турчина“ и добегао овде, где је постао чифчија. У Ново Село су релативно рано досељени. Име су добили по некој баби Вукани. Једна њихова породица је колонизована у Алиђерцу код Прешева; зову их Златкови.

-Шкекини, Митровдан, су огранак рода Вуканци. По једну породицуимају у Претини код Бујановца, Старцу и Табановцу код Куманова и у Трнави код Прешева – Депко.

-Ковачевци. И они су „од Вуканска крв“. Слути се да славе Никољдан.

-Дудинци, Митровдан, имају исто порекло као и Вуканци. Име су добили по некој жени Дуди. По јдна породица живи у Малишеву код Гњилана, Прешеву, Лесковцу и Лебану.

-Ђенески, Аранђеловдан, су пореклом из неког села код Криве Паланке. Досељени су доста рано као чифчије на турском имању. За овј род се прича да имају велики „подиг“ – прираштај.

-Лукачовци, Митровдан, су досељени релативно рано. Не знају за своју старину.

-Росуљци, Никољдан. Дошао им дед данашњих припадника рода из суседног Шапранца. Име су добили по месту где су им куће. У Шапранцу су били досељени а за даљу старину не знају.

-Мика, Митровдан. Оснивач рода био је „призетко“ у ондашњем роду Вуканци. Пореклом суиз Клиновца код Бујановца. Имају једну породицу исељену у Церу – заселак Табановаца код Куманова и у Војводини.

-Мита Гуља, Митровдан, су пореклом из Бајловца код Куманова. Оснивач рода је овде био „момак“ и тако остао. Имају једну исељену породицу у Прешеву.

Црквена и сеоска слава је Св. Јован Претеча. Тада домаћини у Новом Селу примају госте из многих околних насеља, а код цркве се приређује велики сабор.

Исељени родови.

-Нешини у Горњем Ристовцу у околини Врања пореклом су из Новог Села. Тамо су одведени да буду турски момци.

-Цветкоски живе у Малој Реци. Потичу од Цветка, који се иселио из Новог Села пре око 110 година.

-Пешини живе у Маминцу код Прешева од 1920. године.

-Перинци су једним делом изумрли а неки се иселили. Куће су им биле око цркве. За њих је 1909. године Ј. Х. Васиљевић означио да су тада имали 4 куће.

Неким становницима Ново Село је послужило као етапа у даљем пресељавању. Тако се прича да сусе пре око 150 до 180 година у Ново Село доселила три брата из села Нерава. Нису у селу дуго остали, већ су потражили планинско место у близини, где су на крчевинама основали садашња висока села Петровац и Горновац.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Danijel

    Pozdrav,
    Samo bi hteo da kazem da ovaj podatak za Novo selo nije tacan, ovo je podatak za Novo selo kod Vranja.
    Bilo bi lepo kada bi moglo da se ispravi.