Порекло презимена, село Мусуљ (Босилеград)

Порекло становништва села Мусуљ, општина Босилеград  – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово село јепод Бесном Кобилом на странама долине Мусуљске Реке и њених притока Црне Реке, Вратнице, Боровског Дола и др.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде, паша и шуме налазе се на местима званим: Ђулавино Ограњче (ливаде у долини Мусуљске Реке), Бревеник, Градиште („град било“) и др.

Порекло становништва.

-Грци су најстарији род у овом селу. Њихов предак, „неки деда Стојица“, по другима „Деко“, Недељко, први је побио колац у Мусуљу. Он је био  пореклом од Пијанеца, из Сакулице, те су их звали „Пијанчање“. Они су отуда побегли. Предак им убио спахију, са којим је било четири Туррчина. Дошли код њега због жене, а он их побије и побегне. Успут, због рањавања, дође до крварења па није могао даље бежати, те га је жена носила. Најпре се населио у Горњој Љубати, потом у Црном Врху код Криве Феје да би најпосле дошао у Мусуљ, где је био парлог, трње, папрат; две године становао под павитом.

-Филиповци су други по старини. Њихов предак Велко дошао „од солунско“.

-Караманци су од Белута;

-Вуневци су из Доње Љубате;

-Кекеринци су из Белута;

-Шароњинци су из Радовнице, као да су исти са онима у Доњој Љубати.

-Ороигринци а сада Банковци су из Белута. Отуда су добегла два брата, Стојко и Марко, оба терзије. Тамо су „фрљали камик“ и „надрипили“ Турке, те их ови намрзли и они утекну, па се населе у Мусуљу.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.