Порекло становништва села Трстена, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Долина Трстенске Реке у средњем току сва је готово под густом шумом. Само по левој страни долине, као и поред реке, где су проширења, има чешће њива и ливада. Иначе већи део Трстенске Реке у средњем току права је клисура, те је и познат као Клисура. Клисура је од Калине Долине, чији поток са леве стране утиче у Трстенску Реку па до Јабуковске Долине, чији је поток десна притока Трстенске Реке. Долина је уска, дубока, река се од шуме једва види.
Од Јабукове Долине се унеколико проширује, по левој страни, која је позната под именом Бела Вода, има њива и ливада, као и поред реке. Од тог проширења, поново уз реку, настаје клисурасти део долине, иза којег се опет јавља проширење, где има њива и ливада, а у турско доба ту су Арнаути имали своју џамију.
Од тог проширења, где је била џамија, па сав слив долине Трстенске реке до развођа, којим иде српско-турска граница, звао се Новаковце, како га и данас зову старији људи; иначе се зове Трстена.
У том дели Трстенске Реке, у изворишту исте, где је било Новаковце, налази се данашње село Трстена. Куће су на левој страни Трстенске Реке, по косама и њиховим странама а између долина потока Копиљачког и Црнокаменског, као и на десној страни овог другог потока и Трстенске Реке, горе по риду. По обема долинама Трстенске Реке кућа има до проширења долине, где је у турско доба била џамија. Одатле долина Трстенске Реке припада селу Драгобужду.
Воде.
Мештани користе воду за пиће са кладенаца, којих има поред сваке куће а познати су: Мандрдино Кладенче у Маљоковој Ливади и Суви Кладенац.
Земље и шуме.
Њива и паше има на местима око кућа, јер су сви населили на имању, које су купили. Остало земљиште је под шумом и ливадама. Ова су места где има њива, ливада и паше: Штумељ, Рамни Деја, Јазбине, Јусуова Долина, Павлова Њива, Ђорђијина Вратница, Црни Камен, Мечевица, Орлова Чука, Пардина Ливада, Селиште, Поног, Растољица и др.
Тип села.
Село је разбијеног типа. Нема нарочитих мала, већ се сами по себи издвајају поједини делови села, који се налазе по косама и косаницама са обе стране Трстенске Реке, где су њиве сеоске. Куће су по тим косама по две-три у групи, једна од друге удаљене највише 30-40 корака, као куће на косаници између Копиљачког и Црнокамнскога Потока, испод данашње српско-турске границе. Таквих групица кућа има и по осталим деловима села и оне су међусобно удаљене 250-450 корака, где их раставља каква косаница или долиница.
У кућама, које су у групи, обично живе становници различитог порекла, јер су се ту настанили због имања, које су купили заједнички или сваки за себе, а имања су била једна до другог.
У селу има 45 кућа.
Старине у селу.
На месту, где је данашње гробље, било је старо српско гробље, које су Арнаути звали „каурско гробје“. На њему нема никаквих особити трагова, вири само из земље шиљасто камење, које је урасло у траву.
Постоји предање, да је на месту данашњег села Трстена (српска не она арнаутска) раније постојало село Новаковце. Поменуто старо гробље јамачно је из времена, када је ово село постојало.
Са десне стране Трстенске Реке у њеном изворишту постоји место Самоков, где су данас ливаде и шума. Ту је веле био самоков, а старац Илија Ђураков прича о „вадама“,којих ту има и којима је вода са самоков спровођена.
Кроз село је водио стари пут, који су Арнаути звали „каурски пут“. Пролазио је поред Самокова. Данас је ту густа букова шума.
Постанак села и порекло становништва.
Први постанак насеља на месту данашње Трстене губи се у ранијој прошлости. Пре данашње Трстене постојало је село Новаковце, о коме се зна врло мало. Кажу да је у њему живео ковач Новко, по коме је село добило име. Зна се да је постојало село Трстена али на месту, где је данас арнаутско село Трстена у Турској, у изворишту Десивојачке Реке. Тада је Трстена била насељана Србима, као и сва остала села у околини, која су данас насељена Арнаутима. Постоји предање, да је само из Трстене онда излазило 70 девојака и да од њих „по лепа чељад немало“. Како је Новаковце расељено, не зна се. Пре самог доласка Арнаута, у Трстени су живели Срби, на које се свакако односи предање, а Новаковце, док га нису отели Арнаути, било је у саставу села Власа. Арнаути, пошто су заусели Трстену и остала блиска села, почели су насилно присвајати земљу у Новаковцу. Заузевши Новаковце, они су проширили Трстену у слив Ветернице. Неки Арнаути у Трстени били су пореклом Отњани, а поједине породице су се звале: Цукинска, Азироса, Љуљинска и др. После 1878. године сву су Арнаути избегли из Трстене, која је потом насељена Србима.
Данашњи становници у Трстени пореклом су углавном из Пчиње и из неких села Пољанице.
-Пепеларци, Никољдан, су из Бутрења у Врањској Пчињи а старином су из села Степанца.
-Алаџаковци* су из Власа.
-Ђоргазовци* или Павловићи су из Власа.
-Стошићи, Никољдан, су из Сеоца у Врањској Пчињи.
-Попадици или Соскинци, Никољдан, су из Ваганца у Пчињи.
-Вељановци (Стојан Митровић), Никољдан, су из Ваганца.
-Стаменковић (Таса), Никољдан, је из Ваганца, призетио се у Вељановце.
-Величковић (Ђорђе), по старом презимену Јовинци а зову их и Сејачани, Никољдан, су из Сеоца.
-Гмитровић* (Јаћим), Митровдан, је из села Јабланица – близу Вагана и Врањској Пчињи.
-Јосифовић (Мита), Аранђеловдан и Никољдан, је из Магленда и Врањској Пчињи.
-Стошић (Златко), Аранђеловдан, је из Магленца одакле је дошао Стоша Вукоња. По њему су названи Стошићи.
-Цветковић (Никола), Ђурђиц, је из Богдановца код Билаче.
-Јовановић (Младен), Никољдан, је из Сеоца.
-Стоилковић (Алекса), Аранђеловдан, је из Жбевца.
-Дунђерин (Стеван), Аранђеловдан, је из Сеоца или Магленца и Врањској Пчињи.
-Додићи (Кона и Вељко), Аранђеловдан, су из Доњег Нередовца – Пчињески срез.
-Пешић (Арса), Никољдан, је из Буштрења,
-Јовић *(Стоилко) је из Власа од Баба-Иванинске породице.
-Десивојачки* (Никола) је из Власа.
-Дисић *(Мика) је из Власа од Алаџаковске породице.
-Стојковић* (Стојан) је из Власа од Алаџаковске породице.
-Стошић* (Милисав) је из Власа.
-Стојановић* (Стоилко) је из Равне Реке у Виногошу.
-Милисављевић* (Васа) је из Власа од Алаџаковске породице.
-Илић* (Мане) је из Власа из Ђоргазовске породице.
-Стевановићи* (Арса и Ђорђе) су из Пчиње.
-Дисић* (Маринко) је из Власа.
-Алексић* (Трајко) је из Сеоца.
-Јањић* (Манасије) је из Буштрења.
-Самарџиски* (Алекса) је из Сеоца.
-Поповић* (Алекса) је из Ваганца.
-Стојановићи* су из Магленца у Врањској Пчињи.
*Не каже се коју славу славе, мада се то може, по пореклу, лако утврдити.
Сви се становници населили на купљено имање. Неки од њих су имање купили од државе.
Сеоска слава је Ђурђевдан.
ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)