Порекло презимена, село Сикирје (Врање)

12. јун 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Сикирје (по књизи Секирје), Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово село је под Обликом, у изворишту Секирске Реке. Стране долина реке и њених притока су простране и већим делом обрађене. Кућа има по странама долина и по коси са десне стране Секирске Реке; та је коса већим делом заравњена. Истога је положаја као Крушева Глава и Стрешак. Мала Рекари налази се са обе стране Секирске Реке. Горња Мала је у продужетку Рекара са обе стране потока Саилове Долине, који је десна приточица Секирске Реке. Тај поток полази са Беле Воде, тече поред Бачевишта, који је са леве стране и затим протиче кроз селиште.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са потока и кладенаца а  у селу постоји и један бунар. Познати су кладенци: Изворје (5-6 кладенаца), Игриште, Татарски Кладенац, Бела Вода, Арнаутски Кладенац, Николин Кладенац и др. Неки од поменути кладенаца су далеко од кућа.

Земље и шуме.

Њиве са ливадама и забранима има око кућа а поглавито на местима званим: Дулан, Рупиште, Турски Дол, Големо Дрво, Језерине, Дуње, Задеље, Караџина Ливада, Цветаново Њивче, Друм, Катуниште, Широкаица, Трстена, Вирови, Ржиште, Младике, Ораси, Мртвица, Јасење, Куње, Деја, Габар, Секирна Глава, Воћњак, Попове Ливааде, Ковачевац и др.

Паше (заједничке) има на местима званим: Вирови, Сикирске Кућетине и Широквица. Као сеоску заједницу мештани сматрају  Облик и Уши, уколико су према Сикирју, али им то држава оспорава.

Тип села.

Ово је село разбијеног типа, подељено у две мале; Рекаре и Горњу Малу. Одваја их обично обрађено земљиште. Раздаљина је око 100 корака.

Куће и ма(ха)лама су међусобно удаљене – како где; негде 150-200 корака а негде и више. Уз то има и група кућа по породицама, где их раздваја пут или обична ограда, удаљене и по 30-40 корака.

У селу има око 60 кућа.

У Горњој Мали живе ове породице: Радошљевци, Баба-Анђини, Деда-Петковци; Ђурковчани или Спасини, Илићи; Лишковци или Стевановићи; Шопци или Мијајловци; Маринковци, Рашинци и Кљоцарци или Стошићи.

У Рекару су ове породице: Десивојчани или Павловићи, Кљоцарци и Радошљевци или Радославци.

Старине у селу.

Испод села близу кућа породице Мијајловића постоји старо селиште. Ту су данас њиве, а до њега је и „гробје од џидовије“, на коме нема никаквих остатака. Када је постојало село на том месту постојала је и црква, од које су данас остале само дуварине.

Ново селиште је са десне стране Секирске Реке испод последњих кућа (рашинских) и мали Рекама. Ду се данас налазе стара „дрвја“, ораси и друге воћке. Ту има дуварина некадашње цркве. Када је Сикирје било на окупу, куће су биле на том селишту. Одатле су се становници преселили на имања, где су им данас куће.

Постанак села и порекло становништва.

О првом заснивању овог села не зна се ништа. Од данашњих становника најстарији су, по редоследу досељавања;

-Милошљевци од којих су и;

-Стојановићи звани и Сапиловци. Прича се да је њихов предак Милосав, који се доселио из Градње, ударио први колац у селу. Има их свега две куће. Славе Никољдан.

-Радошљевци, Аранђеловдан, су старином са Косова, а овде је прешао прадед човеку од 50 година из села Дреновца.

-Ћурковчани или Стојковићи (Станко и Новко), Тодоровићи (Живко), Спасићи (Петар и Риста), Илићи (Димитрије), Антићи (Ђорђе) и Стошићи (Благоје). Њихови преци су добегли због турског зулума из села Ћурковице (Пчињски срез). Славе Савиндан*.

*Ову славу, по предању, почели су да славе након што су се уочи Св. Саве спасли од неког зулума.

-Станковићи („Деда-Станкови“ или „Кљоцарци“) или Стошићи (Димитрије, Станко и Ђорђе) и Пешићи (Ђорђе, Младен, Стоилко, Милисав и др). Њихови преци су из Рамне Реке у Виногошу. Славе Аранђеловдан и Никољдан.

-Лишкови (звани „Каласурци“), од којих су Стевановић Станко и Мијајловићи (Стојан, Петко, Манасије и Илија). Они су из Биљанице, одакле су их отерали Арнаути. Славе Аранђеловдан.

-Шопци (Јања Милошевић, Никола Антић, Коста и Мика Анђелковић и др.) су старином из Криве Феје. Најпре су се населили у Пљачковици, одатле у Биљаницу одакле су дошли у ово село. Право има је презиме;

-Мијајловци и Маринковци, славе Никољдан.

-Десивојчани (Риста Павловић, Антанас Стошић, Димитрије Стошић и Илићи – Јова и Ђорђе) су из Десивојца. Преци су им дошли пре 100 година због сиромаштва. Славе Аранђеловдан.

-Рашинци су као и Младеновци (Јова Марковић и Младен Николић) су из Дреновца, од исте породице Пелифанаца, који су стара породица у Дреновцу. Славе Аранђеловдан и Никољдан.

После ових нико се није досељавао уово село а има их одсељених у разним селима по Клисури.

Сеоска слава („крсте“) је посел Духова, Петак у Белу Недељу.

*

Порекло становништва засеока-махале Дрезговица у саставу села Сикирје 

Положај засеока.

Дрезговица је на обема странама Дрезговачке Долине, чији поток са десне стране утиче у Ветерницу.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са кладенаца, од којих је познат Шошоран. Са леве стране Дрезговачког Потока постоји извор Лековита Вода, која лечи од рана.

Земље и шуме.

Њива и шуме има по Риду (дрезговачком), Лекочевцу и на другим местима.

Паша (утрина) се зове Шошоран.

Тип насеља.

Дрезговица је разбијеног типа. Сматра се као мала села Сикирја, од којега је удаљена пола сата хода. У турско доба је сматрана као засебно село.

Презимена становника су: Соилковићи („Педоњци“), Пенџинџи, Шопци, Деда-Јовини („Крештинци“).

У Дрезговици има 10 кућа.

Постанак насеља и порекло становништва.

За време Турака Дрезговица је било село једног господара*, а становници су били чивчије („кованџије“).

*Тај господар је држао и Добрејанце и још нека друга села. Када су се настанили Арнаути у Добрејанцу он је, веле, то село продао Арнаутима.

-Стоилковићи (Бркинци), Аранђеловдан, су пореклом из Градње, одакле им се доселио деда из рамчанске породице. Овде их зову Бркинци.

-Шопци, Никољдан, су из Сикирја, од породице истог презимена. Овде их има само једна кућа – Ђорђа Милошевића Шоп („Куша“).

-Деда-Јовини су водили порекло од доводца у Стоилковиће. Више их нема – иселили су се.

-Пенџинци (Илија и Коста), Никољдан, су из Сикирја од породице Милосава.

-Рашић (Илија) је из Сикирја, од рашинске породице, као и;

-Николић Коста.

Крсте се на Мали Спасовдан.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.