Порекло становништва села Градња, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ово село је својим положајем захватило доста велики простор. Главни део је са обе стране потока Крушевоглавског и Мртве Стране, и реке Грађанске, која од њих настаје. Није у свим деловима долинско, нарочито део села од Лазине па према Големом Селу.
Воде и клима.
Мештани користе воду за пиће већином са кладенаца а зими са потока и река. Бунара има мало, свега четири. Познати су кладенци: Св. Петка, Дурук, Дулан, Горњи Кладенац, Крушје и други, познати по презимену породица, близу чијих је кућа кладенац као: Картевелски, Шуруменски и др. Осим њих има извора (у Доњој Мали, Мртвој Страни и др.) поред реке, али их ова, при надоласку, често квари и затрпава.
Од лековитих извора позната је Водица у Парчевиној Страни, где се мешатани умивају и видају ране.
У деловима села, који су у заклону као например у реци, не дувају ветрови, те се не осећа толика хладноћа као у малама, где су куће по косама.
Земље и шуме.
Њива има око кућа, а изван кућа на местима званим: Совчине, Вучјак, Селиште, Парчевина Страна, Св. Петка, Смолница, Пресвета, Станчики, Орлов Час, Орниче, Ђурина Бара, Луг, Влашки Рид, Китица, Мртва Страна, Лајковица, Присађе, Дулан, Рајкин Ч’с, Батково, Богданов До, Крушје, Ограђа, Бацин Трап, Бречики, Бећировица, Ланиште, Околеж, Пожаревац и др. На неким од ових места има ливада и шума понегде.
Испаше ово село има врло мало и то на местима званима: Орниче, Станчики, Ровине, Пресвета, Китица, Мамићева Чука, Милошев Деја и др. На тим местима има по мало и шуме. Ту су биле њиве, па су их, ради паше, запустили. То им је заједничка утрина, и сваки према броју грла плаћа испашу. Ипак, ова утрина је незнатна и становници готово од свих села у Пољаници најмање стоке одгајају.
Шуме у овом селу мештани имају само местимично по странама долина или понегде по косама и зову их као и њиве, које су поред њих. Забране имају готово сви имућнији људи ван овога села а по атарима села у Клисури или са леве стране Ветернице, где има мног шуме.
Тип села.
И село Градња је у почетку била збијеног типа. Све су куће међу собом близу, пред реке, где је школа, црква а и селиште. Трла и колибе становници су имали не местима где су им сада куће. Из села поред реке почели су се измештати пре 90-100 година. Село се на тај начин ширило на све стране, звездасто ка Мрвој Страни, Лазини, Ланишту, Лајковици и низ реку.
Сада је Градња разбијеног типа, подељена у ове мале: Горњу, Шуруменску, Доњу, Веселинску, Лазину или Џелепску и Џангалску Малу. Неке мале се једна на друге наслањају, неке раздваја коса, обично земљиште, поток, где су куће и по 5-15 минута хода међусобно удаљене.
Куће у малама обично су по групама али има и појединачних-усамљених, удаљене од осталих кућа од 80-120-150 корака па и више, а већином су поред или у близини сеоских путева. Куће поред самог пута су збијене, удаљене од 20-30 корака, каквих кућа има у Шуруменској Мали или у делу села, где су саставци Крушеглавског Потока и потока Мртве Стране. Ту Градња има збијени тип. Виђају се и групе кућа издељених задругара, Таквих има готово у свакој мали овога села.
Средином прошлог века (1861. године) у Градњи је било око 40 кућа. Данас их има око 75.
Име села.
Име селу Градња је јамачно по некадашњем граду, који је по предању био близу ушћа Грађансек Реке у Ветерницу. Мале су назване по презимену породица, које станују у њима. Џангалска Мала је названа по презимену Џангалаца, како су звани становници те мале, јер су били џангалисти, односно високи и крупни. Неке мале носе топографске називе.
Старине у селу.
Са леве стране Грађанске Реке близу њеног ушћа у Ветерницу, „међу реке“, био је, веле, град у раније доба, те је и село Градња по томе добила име. Близу тог места, поред Ветернице, постоје Царинске Луке, где су најбоље њиве овдашњих становника.
Са леве стране Крушево-главске Реке постоји црквиште, где је раније била црква Св. Петке. Прича се, да је ту био и манастир, који је разорен, кад је српско царство пропало. Ту је близу и познати кладенац Св. Петка.
Са десне стране Грађанске Реке, испод садашње основне школе, на месту званом Вучјак, постоји старо гробље у коме се нико не копа. Осим тога постоје још два гробља, у којима се сахрањују становници овога села. Једно је код црккве а друго у Лазини и оно је старије.
У долини потока Мртве Стране постоји старо селиште, а према њему је, веле, старо гробље села Урманице.
Постаји селиште и у долини Грађанске Реке, са десне стране близу садашње основне школе. Ту је постојала турска кула, којој су мештани ноћи поткопавали темељ, услед чега се срушила и више је Турци нису подигли.
У долине Мртве Стране са десне стране потока постоји селиште, где су сада њиве. Оно је, кажу, од давнина.
Испод Лазине постоји место, звано Лазиште, где је било старо „лојзе“. Ту сада има старих гиџа (чокота).
Постанак села и порекло становништва.
Када је данашње село Градња настало, не може се дознати. Има у селу неколико породица, за које кажу да су „кадимлије“, односно старинци, као што су: Шикопарци, Џелепци (Џелепчани) и Грнчарци. Њихово порекло се унеколико зна, али не поуздано.
-Шикопарци, Сранђеловдан и Никољдан. У њих спадају:
-Поп-Васини, Јанковићи, Тувегџици и др.
За њих се прича (поп Стоилко из те породице) да су пореком од Приштине, одакле се дослио деда поп Гмитра из те породице. Уз то, они су први донели у Пољаницу „папр“ – бибер, за који се дотле није знало у Пољаници.
-Џелепци (Џелепчани), половина слави Аранђеловдан а половина Никољдан, су дошли из села Декутинца после Шикопараца. Данашњи потомци су им осми појас, али се не узимају међу собом. Прича се, да је данашње село Студена била џелепска „к’шла“ – где им је стока боравила. Доцније је један од њих продао Студену за 60 гроша неком Турчину из Лесковца. Овај је затим населио у данашњу Студену породицу Ждегловчане, који су дошли из села Ждегловца. Њихова је била Лазина. Њихов прадед имао ко 1400 оваца. Имао је брата Ћор-Николу, кога отера од себе давши му 700 оваца. Од тог Николе воде порекло:
-Рамчинци, којих, осим у овом селу, има у Смиловићу и Урманици. Неки од њих се зову:
-Деспотовци, по неком Деспоту, како је било име једном њиховом претку.
Из породице џелепске многи су се иселили из Градње и има их Вукањи (наводно код Крушевца), у Грејетину, у Рамној Реци, у Оруглици.
-Грнчарци, Аранђеловдан и Никољдан, воде порекло од неког дошљака из околине Врања. У селу Градња, кажу, није било писменог човека, те потраже и нађу у Врању неког ћурчију, који је био писмен, доведу га у селу, пошто га запопе. То је био такозвани Бели Поп, који је био пореклом из села Муовца (Моравица). Прича се, када је Бели Поп дошао, да у Пољаници и близу Пољанице није било Арнаута, нити је било букове шуме, папрата а у планини Кукавици бор је затекао.
-Џеласинци и Кесерци, Аранђеловдан, су пореклом из Ниша, одакле је добегао предак им Анђелко. Тамо је убио Турчина и своју жену, коју је са њим нашао. Неки од њих се данас зову Кесерци по томе, што се један од њихови предака ожени од Кесераца у Стрешку. Од њих су Цветанови у Моштаници (Пчињски срез). Један од предака се звао Угрин, по коме се и једна ливадица зове Угриново Ливаче.
-Веселинци, Никољдан, су из Костомлатице, где и данас постоји „веселинско воденичиште“. Данас су у шестом појасу сродства. Има их у Сувотини близу Житковца, недалеко од Алексинца.
-Џангалци и Јовиловци, Никољдан и Св. Богородица, су из Дајкинца; они су у петом степену сродства; неки од њих се зову Јовиловци. Њихов предак призећен је у Џелепце, једна кућа слави Св. Богородицу, остале Никољдан.
-Калуђерци или Калуђерчани (по старом Богданци), Аранђеловдан, су старином са Косова, Отуда је добегао њихов предак Војин због убиства неког Турчина. Он се доселио у данашње село Барје (у Клисури), где је био момак код Арнаута. Из Барја се пресели у оближње село „каурско село“ Вину, где се ожени, јер му у арнаутском селу Барју нико није хтео дати девојку. Ту је у Вини и кума окумио. Имао је сина Богдана. Из Вине пређе у Калуђерце (у Клисури), где су заузели више земље. Њихови потомци су морали напустити Калуђерце због Арнаута, са којима су се после многих досађивања (узимали им вола, коња, со, воденицу и др) завадили. Један о њих, Јован са сином Стојком, чијег су старијег брата Цветана убили Арнаути, побегне из села Калуђерица у оближњу Градњу (у Пољаници). Ту их спахија прими и допусти им, да сами одаберу земљу и место, где ће се настаниити. Браћа Јованова побегну, неки у Вину, неки у Букову Главу.
-Ружићевци, Никољдан, су из села Ружића код Гњилана. Одатле им се доселио чукундед, пошто је тамо убио Арнаутина. Има их у Власотинцу и по унутрашњости Србије.
-Шурименци, Никољдан, су из оближњњег села Студене, одакле им је добегао деда због Арнаута из села Лалинаца.
-Ћосинци, Никодан, су из Виногоша, одакле им се дослиио предак, по занимању мутапџија, пре 80-90 година, због сиромаштва. Призетио се у Џелепчане.
-Картавелци, Аранђеловдан, су из села Манајла код Владичиног Хана, одакле су им преци дошли пре 80 година у Градњу, где их је господар (Турчин) населио. Има их у Калиманцу.
-Тодоровци, Аранђеловдан, су из Гумеришта (у Виногошу), одакле им се предак доселио пре 50 година, чувши да се у овом селу живи много боље.
-Маринковци, Никољдан, су из села Козара код Грделице. Њихов је предак – дед био је хајдук, па га тамо убију, те његови побегну пре 50-60 година у Градњу, где их је господар населио.
-Крстинци, Св. Петка, су из села Јабукова, одакле им се предак доселио пре 90 година, где је имао своје рођаке, који су га населили.
-Колареви, Никољдан, су из Брестова.
-Шагринци, Аранђеловдан, су из Стрешка, одакле им је предак дошао пре 40 година пошто се призетио у џелепској породици.
-Рагушинци, Никољдан, су из Големог Села, одакле им се предак доселио пре 40-50 година а старина им је из „ново брдско“.
-Грбинци или Раљакчинци, Аранђеловдан, су из Белишева, одакле им је дошао предак пре 40 година, пошто се призетио у кући Ристе Стречанина, који се пре 70-80 година доселио из Стрешка. Слава је Ристина.
-Баба-Радин (Стојко) је из Копашнице близу Грделице. На каже се коју славу слави.
-Милић (Станко – „Стречко“), Никољдан, је из Ушевца од породице Седлараца.
Сеоска слава је Св. Тројица и Св. Тодор.
ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)