Порекло презимена, село Миланово (Врање)

29. мај 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Миланово, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Миланово је са обе стране Коштаначке Реке, већим делом у равници а само је део села у почетку дола Љутинца, леве приточоце Коштаначке Реке више у брдском земљишту. Куће села у долу Љутинцу су на обема странама тог дола, а куће села са обе стране Коштаначке Реке су или ближе реци или око ушћа појединих потока – као што су две групе кућа око ушћа Борскога Дола, леве приточице Коштаначке Реке – приточица Коштаначке Реке или мало даље од реке.

Река надолази скоро сваке године и чини велике штете усевима а ретко када долази и до самих кућа.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора, кладенаца, од којих су врло јаки: Манџинац и Љутинац. У селу има и бунара.

Земље и шуме.

Село има њиве око кућа а и даље од кућа на местима званим: Ђуринац, Шоп, Селиште, Река или Јаз, Коштаница, Љутинац, Манџинац, Спасевица и Пакејка. Ова места су удаљена од кућа од 5 до 15 минута пешачког хода.

По Ђуринцу, Љутинцу и Спасевици имају појединци и по мало паше.

Шуме имају у почетку и на левој страни дола Љутинца, затим, на левој страни Коштаначке Реке. За огрев поглавито користе дрва која доносе из Глога, око пет сати далеко од села.

Мештани имају заједничку пашу (утрину) на Ђуринцу и Љутинцу. Причају да им је остала од предака те да је била већа, али су је појединци изорали. Како су сељани долазили до земље само куповањем, а не крчењем, од бегова, то је и паша данашња остала од Турака, који су, као и осталу земљу, на свој начин присвајали.

Да једна породица осредње живи – „да не страда“ – потребно је да имају: 80 шиника земље, два пара волова и 20 оваца.

Тип села.

Село је разбијеног типа али нема ма(ха)ла, јер је скоријег постанка, Чифлучно, те се махале нису могле развити. Уместо њих има групице кућа – од две до шест – које носе називе родова, којима те куће припадају. Таквих групица кућа има 11. У њима живи једна или 2-3 породице и то: Џоганци, Дупчићи, Бодурчићи, Дошљаци или Павловчани и Рошаци, Жбевчани, Гргуровци и Стојковци (иста породица), Божанчићи, Шкекинци и Ражњинци, Павунци, Ринџини, Ашавци и Бубићи.

У селу има око 35 кућа.

Име селу.

Причају старији људи, да су у атару овога села биле паше, ливаде, које су биле „вак’вске“, својина манастира Св. Прохора и да је на њима било мног манастирских коња, због чега је село добиило име „коњско“ да би касније названо Миланово.

Старине у селу.

На десној страни Коштаначке Реке, 5 до 10 минута далеко од села, више њива званих Шоп, је Селиште, где је некада било село Коштаница. Данас је оно поорано а у турско доба ту је било зидина од кућа. Сав камен од тих зидина „око 500 кола“ пренео је Усеин Паша у Ратаје иу Врање а и околни становници су га разносили за изградњу својих кућа. Прича се да је то село било велико и да га је „сабља затрла, нека друга вера Татарлије; све су поклали и у кући и пред кућу и у рид“. Име Коштаница је и до данас очувано и то: као назив реке – Коштаначка Река; назив мештана – Коштанчани; назив њива око реке – Коштаница и цркве – Корштаничка.

Прича е да је стара воденица на десној обали Коштаничке Реке нађена у паутини, заостала од старог села.

Недавно је према ушћу Борскога Дола река открила ћункове, којима је вода спровођена у село Коштаницу.

За цркву Коштаничку, која је на левој страни дола Љутинца причају да је још из времена када је село у Селишту постојало. Недавно је обновљена.

На левој страни Коштаничке реке близу кладенца Манџинца нађени су трагови (ископани костури) Старог Гробља, за које се ништа не зна.

Постанак села и порекло становништва.

Село је постало од чифлука и досељавањем на купљено имање. До ослобођења у селу је било, на десној страни Коштаначке Реке, шест чифлука. Око чифлука било је и „село“, прво село данашњег Миланова. У чифлуцима поред Турака становали су и момци, а око чифлука биле су куће чивчија. Чивчије су доцније, како је ко могао, куповали по мало земље од Турака и одмах прелазили са кућама на своја имања, мада су и даље били чивчије. Тако су се они, једни за другим, из „села“ расељавали на купљена имања. Поред чивчија и момака, које су Турци доводили и који су касније покуповали себи имања али су то чинили и становници из околине и ту се досељавали. Отуда и толико разних породица у овм селу, због чега становници веле: „Миланово је село шарено – 40 куућа од 40 села“.

Порекло становништва-родова, по редоследу досељавања.

-Шкекинци, су најстарија породица у селу, чији су се преци (прадедови) доселили пре 100 година из села Леснице (Врањска Пчиња у сливу Вардара), где су упалили шуму, те су морали побећи.

-Џоганци, Аранђеловдан, су пореклом из Пољанице. Најпре су њихови преци били момци турски.

-Гргуровци, Никољдан, су по старини из околине Паланке, села Гргуровце (на картама не постоји), али данашњи Гргуровци воде порекло од једног досељеника из села Преображења, кога је посинио њихов предак-прадед, чије је порекло било из Гргуровца.

-Дупчићи, Никољдан. Њихови преци – прадедови, три брата, доселили – добегли из села Ораовице (у околини Прешева). Они су отуда побегли због зулума арнаутских, „побегли ноћом само с’душу“. Један од три брата остао је у селу на турском имању, један отишао у село Златокоп а један у Врање.

-Крајмировчани, Митровдан,  су из села Крајмировце у Старој Србији, на десној страни реке Моравице, пошто су претходно купили земљу од Турака. Дошли су пре 70-80 година. Њихови потомци су:

-Бубићи и Ринџини, оба рода славе Митровдан..

-Жбевчани, Аранђеловдан, су се доселили из села Жбевца („Зибевче“) на земљу купљену од Турака.

-Рошаци, Св. Богородица, су из села Лепчинца а старином из села Нерава (Врањска Пчиња у сливу Вардара).

-Павунци, Св. Петка, су из села Лепчинца.

-Павловачни или Дошљаци, Св. Ђорђе јесењи,  су из села Павловца (Пчињски срез), пошто су купили земљу од Турака.

-Бодурчићи, Аранђеловдан, у из села Златокопа (Пчињски срез), су били момци турски.

-Ашавци, Аранђеловдан,  су пореком из околине Куманова где им је прадед учинио убиство, због чега је отуда побегао. Најпре је дошао у сло Нерадовце (Пчињски срез), одакле је доцније отишао у Павловце па потом у Ратаје. Један од његових потомака је пре 40 година, као момак турски, дошао из Ратаја у Миланово.

-Божанци су из станимировске породице у Буштрењу. У селу Миланову су имали воденицу, па су се ту настанили. Не каже се коју славу славе.

После ових у ово село се нико није досељавао.

Сеоска слава је Спасовдан.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.