Порекло презимена, село Доња Отуља (Врање)

Порекло становништва села Доња Отуља, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.ж

Положај села.

Село Доња Отуља је ма десној страни Доњо-отуљске Реке, осим једне куће, која је на супротној, левој страни поменуте реке.

Све су куће у равници.

Воде.

У селу постоји један безимени извор, са којег мештани користе воду за пиће а има и бунара. У селу постоји и извор Лековита Вода.

Земље и шуме.

Све њиве су око села, на местима званим: Цепотине, Зеленика, Длге Њиве, Ђерен, Средњи Рид, Коловоз, Гнојина, Освиште, Грамадица, Бара, Црвени Брег, Ржиште, Смолница, Слатина и др.

Поједини мештани имају по мало паше поред реке.

На левој страни реке, у осоју име неколико браника, званих: Страна, Осовчина, Шумак и Стар Забел. Осим тога неки имају шуме – бранике – по Гиздавом Дрвету а и доносе дрва из Глога, Куча и из села Брезовице.

Село има заједничку пашу; Шарину – на десној и Коловоз – на левој страни реке. Заостала је од Турака.

Земља је по родности готово као и моравска.

Тип села.

Село је збијеног типа, подељено на две ма(ха)ле; Горњу и Доњу Малу. Међусобна удаљеност једна  од друге износи око 100 корака, растављени сеоском – „пазарским“ – путем.

Куће у малама су збијене.

У Горњој Мали живе: Илијинци и Јовановци – у 19 кућа,  а у Доњој Мали Копањчани и Везирови – у 6 кућа, укупно у селу 25 кућа.

Порекло становништва.

У време досељавања породица све је имање било турско, а прича се, када су они дошли, да је данашња Слатина била под густом гором, по којој је било срна, а данас је пасиште.

Становници су, осим Копањчана – који су касније досељени – били чивчије и момци турски, па су доцније по мало куповали земљу и тако је од њих постало данашње село.

Становници су сахрањују у гробљу преображењском, код преображењске цркве.

Испод села на око 150-200 корака постоји трлиште, где су раније била трла, па су доцније примакнуте до кућа.

У селу су ови родови, по редоследу досељавања.

-Илијинци (Везирови), Св. Ђорђе, су најстарији род у селу, чији је предак Илија дошао пре 100 година из Пољанице и био турски момак у селу.

-Јовановци или Божајци, Аранђеловдан. Њихов предак Илија је дошао из Пољанице у исто време као и претходни. Дошао је у село као божјак (просјак).

Село је углавном расло прираштајем од ове две породице.

-Копањчани, Аранђеловдан и Никољдан, су се доселили пре 70-80 година из села Копањана. Дошли су на имање купљено од Турака.

Сеоска слава је Спасовдан.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.