Порекло презимена, село Горње Требишње (Врање)

Порекло становништва села Горње Требешиње, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је са обе стране Требишињске Реке, у равници око ње, не по странама нити ближе површини рида као горња села.

Горња Мала је прва одозго са обе стране Требешињске Реке; куће на левој страни су око ушћа Големог Дола, леве приточице Требешињске Реке.

Средња Мала је испод Горње Мале, такође са обе стране Требешињске реке. Куће на левој страни су око ушћа Каниног Дола, леве приточице поменуте реке а оне на десној страни су око ушћа дола Баре, десне притоке Требешињске Реке.

Доња Мала је испод Средње Мале са обе стране Требешињске Реке. Куће на левој страни су око ушћа Мечкине Дупке, леве приточице Требешињске Реке а оне на десној су испод Средњег Рида а са обе стране око ушћа Средњеридског Дола.

Куће су већим делом у равници, које има само местимице поред реке и око ушћа потока, притока речних.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора, кладенаца, којих има свуда по речишту, али су без имена.

Земље и шуме.

Село има њиве близу кућа у равници поред река, где је најбоља земља, али је њих мало; већином је ван кућа а на местима званима: Средњи Рид, Широка Падина, Трњива Падина, Било, Големи Дол, Угар, Ваганеровац, Падина, Попов Дол, Бара, Варена Глава, Селиште и др.

На већини поменутих потеса имају по мало паше и бранике, обично заједно; где је паша ту је и браник.

Заједничка шума и паша је Врла Страна и Манастириште; обоје далеко од села фртаљ (1/4 час) сата пешачког хода.

Да једна породица осредње живи потребно је: 20 хектара њива, два пара волова и око 10 комада ситне стоке.

Тип села.

Село је разбијеног типа, подељено на мале: Горњу, Средњу у Доњу. Све су мале дуж Требешињске Реке, удаљене једна од друге од 5 до 10 минута. Куће у малама су груписане, међусобно удаљене од 200 до 300 корака или више – од 5 до 10 минута.

У Горњој Мали (10 кућа) живе: Деда-Стојковци, Пандурци и Филипови: у Доњој Мали (12) су: Стајовчани, Дејанови и Филипови; у Средњој Мали (7) су: Пандурци, Дејанови или Цакинци, Спасини, Филипови и Нешинци.

У селу има око 40  кућа укључујући и Циганских 12.

Име села.

Прича се да је село добило име Требешиње, што су некада, када се градио манастир на данашњем манатиришту, требили гра’ (пасуљ) за раденике, те од оног „требења“ постало име Требишње. Други кажу да су ориз требили у „неко време“ и то силом приморани.

Село, које је постојало пре данашњега Горњег Требешиња звало се Горња Гуштерица, а на месту Доњег Требешиња била је Доња Гуштерица; тако да је по причању, и данас записано „у ћутук“ (китик) у Цариграду.

Старине у селу.

У селу постоји Старо Селиште, које је на десној страни Требешињсске Реке испод завршастог узвишења Варене Главе. Ту су налазили зидине, тугле и велике „грнчурине“. Причају да је ту „у дуг век“ било село Горња Гуштерица.

До селишта постоји „трлиште“, где су некада била трла спасинска, па их померили.

Гробље им је код цркве у Доњем Требешињу, где се сахрањују и становници села Купинице.

Порекло становништва.

У селу су ови родови по редоследу досељавања:

-Спасини (Филипови), Св. Петка, су најстарија породица у селу, чији су се преци овде доселили пре 100 година из околине Лесковца. Не зна се разлог њиховог досељавања, Њихови потомци су, осим Спасиних, како се уопште зову, и Филипови.

-Калуђерци. Њихови преци су се доселили из Љубате (према северног граници Врањске Пчиње, мада овој не припада). Не каже се коју славу славе.

-Пандурци, Аранђеловдан и Никољдан,  су се доселили из околине Ћустендил Бање, одакле су  – због убиства Турчина – побегли.

-Стојковци или Ћерамиџинци, Аранђеловдан и Никољдан, су пореклом из села Доњег Нередовца (у Морави). Предак им је живео у Доњем Нерадовцу, па пошто је умро, жена му се преудала у Горње Требешиње за неког Ђорђа из спасинске породице, коме је и своју децу довела. Сви се зову Стојковци.

-Цакинци или Дејановци, Аранђеловдан, који су по пореклу из села Дејанца (Врањска Пчиња у сливу Вардара). Дед им јебио у Горњм Требишињу терзија, па како је у селу Дејанцу „дивјак-планина“, он се у Горњем Требешињу настани и призети.

-Нешинци, Аранђеловдан,  су се доселили из села Несврте (Пчињски срез), не зна се разлог досељавања.

-Стајовчани (Грујини и Нисини), Аранђеловдан, су се последњи доселили пре 80-90 година, који воде порекло од два брата Грује и Нисе, који су дошли „на питомо“ из села Стајовца (Врањска Пчиња у сливу Вардара). Осим што се њихови потомци зову Стајовчани, а поред тога и Грујини и Нисини.

Након ових нико се у село није доселио.

Сеоска слава је Св. Арханђео Гаврило.

Ово данашње село није постало као „горња“ од првог села, већ су становници са кућама тамо, где су им се стари заселили.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.