Порекло презимена, село Наставце (Врање)

16. мај 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Наставце, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Наставце је на странама Сурдулске и Барбарушинске Реке, од којих постаје Требишњска Река и на странама долине све три реке.

Горња Мала је на обе стране Барбарушинске Реке а Доња Мала са обе стране Требешињске и на левој страни Сурдулске Реке. Куће има на левој страни долине Сурдулске Реке и ближе риду на местима званим: Студена Вода, Вирови, Базова Падина и осталих, који су поред реке и без нарочитих имена.

Клима.

У овом селу је топлије у односу на околна села, јер је оно у заклону „у за-ветар“, а уз то је, као што мештани кажу и у „припек“, односно на месту где је лети јака жега. Најхладнији ветрови, северац и кошава, ретко дувају у овом селу.

Земље и шуме.

Село има њива већином ван кућа, на местима званима: Китке, Балтија, Јазвиње, Гиздаво Дрво, Белишево, Кашкало, Кљајина Падина, Колник, Лештар, Базова Падина и др. На свим тим местима имају пашњаке и бранике.

Село има заједничку пашу и шуму звану Мртвица, око 15 минута далеко од села.

Земља је слабе родности. Да једна породица осредње живи треба да поседује: 60 дана орања белог жита, 30 дана орања кукуруза, два пара волова и 60 комада ситне стоке.

Тип села.

Село је разбијеног типа, подељено на две ма(х)ле: Горњу и Доњу Малу. Осим тога има зачетака будућих мала – Кашкала и Белишева, које неки и сада малама називају.

У Горњој Мали (16 кућа) су породице са презименима: Ђорђијини – у које спадају Нешићи, Величковићи и Трајковићи; и Крстини или Калаици – од којих су: Цветановићи, Дејковићи и Џоџини.

У Доњој Мали (4) су: Данини и Ристини. У Кашкалу и Белишеву (5) су Илијинци и Стевановци.

Укупно у селу има око 25 кућа.

Село Наставце, као и Горња Требишња требало би да су збијеног типа, као Буљесовце и друга села, јер је развијање села, као и код ових, било не једном месту, али су оба села разбијеног типа због тога што конфигурација терена не дозвољава стварање села збијеног типа. Равница поред реке није довољан за веће насеље, има је местимично те су куће по групама распоређене док је остала земља неродна, ридска, те се становници исељавају.

Трла.

У селу има око 10 трла, поред неких и колибе а на местима званим: Лештак, Кашкало, Балтија, Папрадња, Грашиште, Базова Падина и Колник.

Име селу.

Прича се да је село названо по свом положају, јер је на станцима („на станци“) Сурдулске и Барбарушинске Реке, те је од „на станци“ постало Наставце. Кашкало и Белишево су топографски називи.

Старине у селу.

У селу нема никаквог селишта. На десној страни Барбарушинске Реке а у почетку Кривог Дола постоји „Трлиште“, где су некада била трла.

Данашње гробље је, по причању, на месту старог гробља, од којег нема никаквих остатака.

Порекло становништва.

-Ђорђијанци или Милосавци; Аранђеловдан, су, по причању, најстарија породица у селу. Њихови преци овде дошли пре 100 година из села Реткоцерја у Јабланици – близу изворишта реке Медвеђе, где су на чесми убили Арнауче и због тога морали побећи. Добегла су три брата, од којих је један отишао у околину Лесковца. Сви им се потомци зову Ђорђијанци или Милосавци, а поред тога имају и презимена:

-Нешићи, Величковићи, Трајковићи, Илијинци, Стевановци и др.

-Калаици или Крстини, Никољдан,  су други по старини у овом селу, чији су преци овде досељени пре 90-100 година из села Нагоричиног код Куманова, збот тога што се онда у Наставцу могло боље живети. Потомци су им:

-Ристини, Цветановићи, Дејковићи и Џоџини.

-Дининци (Митровдан, Аранђеловдан и Никољдан) су се доселили одмах иза претходних из околине Ћустендил Бање. Тамо су убили спахију и најпре добегли у село Берељић, где су провели лето, али како је у том селу било хладније – а они ненавикнути на ту климу потраже село где је топлије и дођу у Наставце. Њихови потомцу су:

-Динини.

После ових није више било досељавања те је село расло само прираштајем од поменуте три породице.

Из породице Дининци, досељеника из Ћустендила, неки су риђи.

Из овог села се одселило у Јабланицу око 15-20 кућа, јер је земља неродна те нема услова за бољи живот.

Сеоска слава је Марковдан.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.