Порекло презимена, село Копањане (Врање)

14. мај 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Копањане, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село Копањане је на обема странама долине Копањанске Реке.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора (кладенаца), од којих су познати: Поречански Кладенац и Пачкало. Има их још на неколико места, али су слаби и без имена.

Земље и шуме.

Оралија има око кућа а и даље од њих на местима званим: Бачкалиште, Кућиште, Свињарник, Пржар, Вртешка и Гиздаво Дрво. А на истим местима има и пашњака. Бранике (насипе) имају местимично на обема странама долине а и на местима Вртешки и Свињарнику. Немају заједничку ни пашу ни шуму. Имали су заједнички земљу, па су је пре 30 година поделили међу собом. То је била нека „магул земља“ – земља без господара; као такву су је сматрали за своју, па је поделили пошто су за њу дали 35 „кеса“.

Тип села.

Село је разбијеног типа и подељено је на махале: Урошевачку (у којој су Урошевци)– на левој страни долине Копањске Реке, Сурдулску (Сурдуљани живе у њој) – је на истој страни долине на месту Папртљивици, Поречанску (Воденичарци и Качарци) – на десној страни Копањске Реке, већином у равници и близу реке и Николинску Малу (у којој су Николинци и Сурдуљани) – на десној страни Копањанске Реке; куће су јој у две групе, од којих је једна на коси Јабучету, на месту Ограђу.

Свега у селу има 30 кућа.

Име селу.

Село је по причању названо Копањане по  томе, што је чума све становнике старог села, место којег је данашње, побила – „ископала“. Мале су назване по презименима становника у њима, изузев Поречанске, која је добила име због свог положаја.

Старине у селу.

Поред „села“ постоји старо селиште, које је на десној страни Копањанске Реке испод Вртешке. Прича се да су ту до скора биле „дуварине“ и „ћерамидине“. За село, које је ту било, веле, да га је чума уништила; док се један човек, који је отишао у Куманово на пазар, вратио, чума је све побила, осим једне девојке, са којом он побегне и село потпуно опусти.

У селу постоји Градиште, на Цуцуљки, на искрајку косанице, која се са леве стране између Свете Горе и Вељог Врха спушта у Преображењску Реку. На Градишту има камена обичног са заосталим кречом, комада од сломљених „ћупова“ од великих лонаца, све је растурено.

Постанак села и порекло становништва.

-Николинци, Аранђеловдан.  Прича се, да су најстарија породица у селу, чији су стари досељени пре 100 година из Степанца и у данашњем селу затекли 2-3 куће, чији су се становници одмах разбегли.

-Воденичарци, Митровдан, су други по старини у селу, чији се предак доселио из села Клечовца (село на ушћу Криве Реке у Пчињу). Тамо је живео у задрузи од 40 укућана, па пошто убију Турчина, који им је сестру уграбио, разбегну се и један од њих – Петко, добегне у Копањане.

-Качарци су трећи по старини у овом селу, који воде порекло од једног призетка из села Првонска (Пчињски срез), који се овде доселио – призетио пре око 90-100 година. Не каже се коју славу славе.

-Урошевци, Никољдан, су следећи по старини, чији су стари (деде им) овде досељени пре 80 година из села Шапарце (Врањска Пчиња у сливу Вардара); тамо им се деда завадио са браћом па се због тога доселио у Копањане.

-Сурдуљани, Никољдан, су дошли пре 70-80 година из оближњег села Сурдула; они су из  терзијинске породице у том селу.

Иза ових у село се нико није доселио, те је село расло само прираштајем.

Сеоска слава је цар Константин и Царица Јелена.

И ово село је постало од првог села, које је било на десној страни Копањанске реке, где је Поречанска Мала; из „села“ су се разишли пре 70-80 година.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.