Порекло презимена, село Ћурковица (Врање)

14. мај 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Ћурковица, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Поред осталих коса, које се од Мотине пружају на све стране, једна се – носећи у почетку имена: Баница, Шиљегарник, Игриште, Паланачки Стог, Ћурковачка Чука, Пољана, Лепчиначка Чука итд – пружа се између Понушевско-Ћурковачке или Тетинске Реке и Ћурковачке Реке, у правцу север-исток односно југо-запад и даље, чини развође између Преображењске   и Требишињске Реке. На обема странама те косе, од Шиљегарника па до Ћурковачке Чуке, налази се село Ћурковица.

Прћинска Мала је на десној страни Тетинске Реке. Куће су јој по косаницама Лесковци и Бабином Рњу и на левој страни Петриног Дола.

Коњарска Мала је такође на десној страни Тетинске Реке а испод Прћинске Мале. Куће су јој на десној страни Петриног Дола и то у почетку овог, у близини Игришта а на подножју Белог Брега и на косаници Дубју.

Лазарска Мала је на левој страни Ћурковачке Реке. Куће су на обема странама дола Крушкарника, леве приточице Ћурковачке Реке, по Паланачком Стогу и на левој страни Гребеног Дола, леве приточице Ћурковачке Реке.

Воде и клима.

Мештани користе воду за пиће из извора (кладенаца), од којих су најјачи: Трлиште, Параспур, Китина Вода и Филипова Долина. Воду пију и са река и потока, како веле, „из долину“.

У селу дувају сви ветрови.

Земље и шуме.

Земљиште је, колико се тиче површине коса коју село заузима, оголићено, а обе стране су под шумом. Село има земљу за обрађивање („оралије“) по мало око кућа а већином по коси, на чијим је странама село а на поменутим местима: Баници, Шиљегарник, Игриште, Паланачком Стогу, Пољани, Лесковици, Бабином Рњу, Дубју, затим на местима: Преклечинцу и Малим Вировима. Та места су од села удаљена од око 5 минута па до на један сат хода.

Паше имају на по неким од поменутим местима – Шиљегарнику, Паланачком Стогу и Пољани.

Шуме имају по Гребеном Долу, Паланачком Стогу, Крушкарнику, Жижници (долу), Падинама и другде.

Мештани имају заједничку пашу (утрину) на Мотини, баш под њеним врхом, који се види из Врања. Утрину зову Мотина, удаљена од кућа један сат хода.

Тип села.

Село је разбијеног типа, подељено на мале: Прћинску, Коњарску и Лазарску.

Становници у малама имају ова презимена: Прћинска (6 кућа) – Прћинци и Ивановци; Коњарска (8) – Коњарци, Главчинци и Сорминци; Лазарска (6) – Лазарци, Ђорђијанци и Симоновци.

Име селу.

Не зна се одакле је име Ћурковица. Мештани само наглашавају сличност у именима овдашње Ћурковице и Сурдула, која су села једно до другог и Сурдулице и Ћурковца у Масуричком срезу. Пошто је Сурдул име црновунско, изгледа да ће и име Ћурковица, може бити, пореклом од Црновунаца.

Мале су назване по родовима који у њима живе.

Старине у селу.

Прво је село данашњег села Ћурковица било на десној страни дола Крушкарника, на једном заравњку, више којег има винограда. То место се зове Селиште, што се чешће и чује, по томе што је ту некада (пре данашњег насеља) било село, не зна се како је нестало.

Од тога давнашњег села заостало је и Старо Гробље, где је и данашње, на косаници између дола Крушкарника и Жижнице, на коме нема никаквих остатака.

Близу Игришта постоји Незнано Гробље, где је по причању, било неко гробље; близу истог су биле многобројне „дуварине“, налажене су „старинске паре“, велики ћупови и др.

Пореклос тановништва.

-Коњарци, Никољдан. За њих се прича да су најстарији род у селу. Они су се доселили из околине Лесковца, где су покрали коње па су морали побећи,  најпре у село Тибужде (пчињски срез) па потом овде, у Ћурковицу. Кажу да су се доселили пре 100 година, када је била „пустелија“, те су крчили, „цепили орнице“ и захватили земље, колико су хтели.

-Прћинци, Аранђеловдан, су други по старини. Њихови преци су се доселили из села Зарбинца (у Старој Србији, североисточно од Гњилана), због зулума арнаутских.

-Сорминци, Никољдан, су дошли после претходних, који су побегли из околине Кратова због кулука у тамошњим мајданима. Били су „меденџије“. Данашњи њихови потомци (две куће међу Коњарцима) су по женској линији Сорминци; остали су се иселили, већина у Јабланицу – село Клајић и једна кућа у Владовцу – Стара Србија.

-Лазарци, Аранђеловдан, су се доселили по наређењу спахије из села Црног Врха (Пчињски срез) пре 80-90 година.

Доцније се у село нико није доселио осим, што се пре 40 година један из села Русца призетио у селу – дошао жени у кућу. Од њега су:

-Ђорђијанци, који славе Аранђеловдан..

Село је углавном расло прираштајем становника и можда би до сада имало око 40 кућа, да се многи нису многи иселили.

Сеоска слава је Бела Недеља.

Досељеници су села црног Врха, Лазарци, разликују се од осталих становника по томе што су сви риђи – коса им је риђа. Код мештана а и осталих становника оближњих насеља, познати су као „жути“, што би се рекло – риђи. Што се иде ка селима: Црном Врху, Брезовици, Бабиној Пољани, од којих даље настају шопска села, чешће се виђају риђи становници.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.