Порекло презимена, село Чифлик (Бела Паланка)

1. мај 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Чифлик, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Географско топографске прилике.

Село лежи на ивици леве Нишавине терасе од 20 метара, на апсолутној висини од 336 метара, непосредно испред завршног дела сутеске Св. Оца. Долином Седларског Потока насеље је подељено на два дела. На десној страни Седларског Потока, на рту падине Подбелаве, лежи стари део села, који чини Дилаверовска и Ајвазовска Мала. Остали крајеви су на темену терасе Дубја, лево од долине Седларског Потока. Најнижи крајеви су у алувијалној равни Нишаве, према железничкој станици Чифлик (316 м), на месту Мездреја.

Воде.

Село се раније снабдевало водом из бунара код железничке станице. Како је такво снабдевање због удаљености било отежано, Петар Ћирић је први покушао да копањем бунара у селу дође до воде. Његов бунар је дубок 20 метара а главну воду му даје жица пресечена на девет метара дубине. Доцније су ископана још 3 бунара, од којих су два на ивици алувијалне равни Нишаве у дубини од 10 метара. Године 1940. саграђене су четири чесми на води са извора на Врла Страни, удаљеног 3-5 км, ка југу у правцу Теловца. Преко зиме село се служи водом са три чесме, а током лета само сеоском чесмом код школе, јер је издашност извора врло мало. У атару села једини је периодски извор код манастира Св. Оца. Стока се поји на Нишави.

Границе атара, земље и шуме.

На истоку, граница атара од сутеске Св. Оца протеже се преко Белаве до Ђоргове Ливаде, на југу – са Теловцем, синор је на Врлој Страни. Привремена међа, на западу – са Клисуром повучена је Вујичином Потоком а на северу – са Љубатовицом, Луковињем и Ђериним Врбаком у алувијалној равни Нишаве.

Обрадиве површине су у потесима: Ђурино Мездреја – алувијална раван између железничке станице и Нишавиног корита, Дубје и Глог. Шуме су на Кривој Њиви – изнад сеоског гробља, Белави, Црвењуши – ка Теловцу и Врлој Страни. Утрина обухвата испасишта на Белави а ливаде су око Криве Њиве.

Тип села.

Село је у целини разређеног типа; састоји се од неколико одвојених крајева. Крајеви удесно од Седларског Потока су Даливеровска и Ајвазовска Мала, одвојени једна од другог. Најнижи крајеви на Мездреји су такође раздвојени у посебне махале: Рамадановску и Крупачку Малу. У Крупачкој Мали је Средсело, према путу који води за Теловац. Куће су у Крупачкој Мали разређене а у осталим малама имају нешто збијености.

Старине и име селу.

У Крупачкој Мали налази се очувана – преправљена – Кула Алије аге, читлук сахибије, који је поседовао чифлук од 238 хектара на данашњем сеоском атару. По том његовом чифлуку названо се данашње насеље Чифлик („Чивлик“). Кула Алије аге  имала је девет засебних одељења у којима је становао он и његови укућани. У кули су, акда се почела откупљивати чифлучка земља и стварати данашње село, од 1910. године становници досељеници из пиротских Крупца и Извора, који су заједнички обрађивали  купљену земљу.

Порекло становништва.

Досељеници су:

-Рамадановци (Младеновићи, Лилићи и Вељковићи), Никољдан, су из Старог Села (Клисуре) на Дубрави, досељени у турско доба. Младеновићи: Никола, Дмитар, Младен и Лила. Вељковићи су од Љубе, који је као приводњак дошао из Беле Паланке 1911. године. Лилића има у Белој Паланци од 1946. године.

-Дивалеровци (Антићи, Крстићи, Павловићи и Ђурићи), Митровдан, су из Старог Села на Дубрави, досељени у турско доба. Павловићи: Василије – 69 година, Пејча и Павле. Крстићи су од Петра – 88 година, који је 1902. године дошао као приводњак из Градишта а Ђурићи од Вукадина – 60 година, који је дошао као приводњак из Клисуре.

-Ајвазовци (Живићи, Цветковићи и Голубовићи) су из Старог Села на Дубрави, досељени у турско доба. Голубовићи: Денча – 72 године, Вељко, Голуб и Жива. Не каже се коју славу славу славе.

-Крупчани (Ђорђевићи), Аранђеловдан, су из пиротског Крупца, досељени 1910. године. Доселио се Димитрије на купљену чифличку земљу.

-Перини-Крупчани (Николићи и Ћирићи), Јовањдан, су из пиротског Крупца, досељени `1910. године. Доселио се Јанаћко на купљену чифличку земљу. Ћирићи су од Влајка, који је дошао као приводњак из Трњана, срез Нишавски, 1921. године.

-Изворци (Ћирићи), Јовањдан, су из Извора у Пиротској котлини, досељени 1910. године. Доселио се Анта на купљену чифличку земљу.

-Суљинци (Ђорђевићи), Никољдан, су из Клисуре, досељени 1911. године. Доселио се Младен на купљену чифличку земљу.

-Цојини-Луканци (Цветковићи), Аранђеловдан, су из Велике Лукање у Високу, Нишки срез. Доселио се Ставра на купљену чифличку земљу.

-Минћини-Луканци (Лилићи), Аранђеловдан, су из Велике Лукање у Високу. Доселио се Милан на купљену чифличку земљу.

-Чарлињи (Пешићи), Никољдан, су из Градишта у Пиротској котлини, досељени 1923. године. Доселио се Светозар на купљену чифличку земљу.

-Андрејинци (Андрејићи), Јовањдан, су из Љубатовице, досељени 1947. године. Доселио се Милутин због поплаве која га је задесила у Љубатовици.

Село је добило своје гробље 1910. године, од  када је почело насељавање. До 1910. године, стари клисурски родови Рамадановци, Дивалеровци а Ајвазовци, који у у Чифлику чинили „раселицу Клисуре“ сахрањивали су се на гробљу села Клисуре.

Сеоска преслава је Ђурђевдан.

ИЗВОР: Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.