Порекло становништва села Црвена Река, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Географско топографске прилике.
Доњи крај насеља лежи у двојној алувијалној равни Нишаве и Црвене Реке – испод новог друмског насипа интернационалног пута Ниш – Бела Паланка – Пирот. Он је, због таквог положаја, изложен честим поплавама Нишаве и Црвене Реке и биће вероватно измештен. Готово све куће тог краја плаве се и до висине од два метра. Остали насељски крајеви су на супротној страни поменутог нишавског друма и по ниском побрђу јужне котлинске стране. Црвена Река је основана као друмско насеље, које се, као такво у алувијалној равни Нишаве, непосредно пред ушћем Црвене Реке, око друма, од 1928. године почело развијати у друго варошко котлинско нассеље, са функцијом локалног економског средишта за насеља западног дела котлине и села истоименог облика, за која је Црвена Река и излазна-полазна-успутна железничка станица.
Воде.
Насеље се водом служи са чесама, пумпи и бунара. У Црвеној Реци има четири чесме. Своју пумпу има готово свака кућа; пумпе црпи изданску воду су дубине 5-6 метара. Бунара у алувијалној равни су такође дубоки 5-6 метара. Бунар у махали Ђошка Чука на побрђу је дубок 16 метара. У атару је извор Штулановац.
Границе атара, земље и шуме.
Границе атара повучене су на местима: Милутинова Воденица, Школа и Нишава – са Црвеним Брегом; Нишава до Милутинове Воденице – са Вран Долом; сигнал, Ђурина Бара, Кладенац, Појатиште, Јабука и Бошка Чука – са Шпајем.
Обрадиве површине су у потесима: Штулановац, Ђурина Бара, Поље и Валожје.
Тип насеља.
Црвена река је по типу друмско разређено насеље. Главни крајеви су: Јерџа Мала, Бошка Чука, Валожје и Средсело.
Старине у насељу.
У Црвеној Реци била је, сада срушена Череска Чесма, на месту где је данас једна од насељских чесама у махали Валожје. Череска Џамија налазила се код данашње осмогодишње школе.
Порекло становништва.
Досељеници су:
-Кујунџићи, Алимпијевдан, су досељени из Ваљева, етапно преко Ниша.
-Јанковићи, Митровдан, су из Алексинца, досељени етапно преко Ниша.
-Младеновићи, Никољдан, су из Заплања.
-Марковићи, Св. Петка, су из Радикине Баре.
-Орљанци (Марковићи), Аранђеловдан, су из Орље, досељени етапно преко Крупца.
-Цонићи, Никољдан, су из Банцарева.
-Белиновци (Манићи), Аранђеловдан, су из Ореовца, броје 5-6 појасева, Риста је дошао из Бугарске. Он је служио у Старом Манастиру у потесу Водни До на месту Ћосина Рупа, данас у атару села Ореовца.
-Китићовци (Миленковићи), Св. Ђорђе, су из Тамњанице.
-Пејшинци (Богдановићи), Аранђеловдан, су из Вран Дола.
-Џараци (Ђорђевићи), Аранђеловдан, су из Вран Дола.
-Јарничовци (Јовановићи), Св. Ђорђе, су из Вран Дола.
-Жиканци (Живковићи), Аранђеловдан, су из Вран Дола.
-Кушљинци (Соколовићи), Аранђеловдан, су из Вран Дола.
-Мишићи, Никољдан, су из Шпаја.
-Јовинци (Вељковићи), Аранђеловдан, су из Шпаја.
-Туџарци (Ђорђевићи и Ранђеловићи), Никољдан, су из Шпаја.
-Кишкарци (Јовановићи), Никољдан, су из Шпаја.
-Ваклинци (Лазаревићи), Никољдан, су из Шпаја.
-Милинци (Николићи), Савиндан, су из Шпаја.
-Домшинци (Панчићи), Аранђеловдан, су из Новог Села, досељени преко Беле Паланке.
-Зубарци (Пенићи), Св. Петка, су из Моклишта.
-Радивојевићи, Аранђеловдан, су из Црвеног Брега.
-Николићи, Јовањдан, су из Црвеног Брега.
-Јагуридинци (Живковићи), Аранђеловдан, су из Кременице.
-Чуранци (Митићи), Св. Ђорђе, су из Вргудинца.
-Длакари (Веселиновићи), Св. Ђорђе, су из Вргудинца од Веселиноваца.
-Стојановићи, Аранђеловдан, су из Ланишта.
-Доњомалци (Ћирићи), Аранђеловдан, су из белопаланачког Крупца.
-Пасуљанци (Коцићи), Св. Ђорђе, су из Вете.
-Милошевићи, Аранђеловдан, су из Топонице.
-Стојковци (Стојковићи), Св. Тодор, су из Топонице.
-Ђелинци (Крстићи), Никољдан, су из Топонице.
-Митинци (Мирићи), Св. Врачи, су из Топонице.
-Прапорци (Јанковићи), Св. Тодор, су из Топонице.
-Дујинци (Петровићи), Аранђеловдан, су из Глоговца.
-Пејшинци (Живковићи), Аранђеловдан, су из Глоговвца.
Насељска и црквена слава је Св. Ћирило и Методије.
Старо Гробље се налази на месту Гробље; поред овог је Ново Гробље.
У Црвеној Реци је раније постојало и Цинцарско Гробље.
ИЗВОР: Према књизи др. Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)