Порекло презимена, село Теловац (Бела Паланка)

Порекло становништва села Теловац, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Географско топографске прилике.

Село лежи на благо нагнутој падини Дела, у висини од 700 метара, између: долине Лука, на истоку и долине Долиња, на западу. На северу, изнад Теловца уздиже се вис Доње Градиште (629 м), изнад сутеске Св.Оца а на југу, са крашке површи Гариња, узвишење Величково Бачиште (795 м). Колским путем, који води западном страном Седларског Потока, насеље је спојено, на северу, са селом и железничком станицом Чифлик, у дну горњег дела белопаланачке котлине, а на југу, поред Пустосела, подножјем Величковог Бачишта, са долином венца, којим је спојен спроведен друм Бела Паланка-Пирот преко поменуте крашке површи Гариња, у залеђу планине Белаве.

Воде.

Од извора у селу на месту Побучје изграђен је резервоар за воду капацитета 5000 литара. Вода из резервоара спроведена је у сеоску чесму. Извори у атару и око села су: Бостан, каптиран за чесму, Теловачка Чесма, од „ухваћеног“ извора на месту Мађиле, Корита са озиданим коритом за појење стоке, Бојин Кладенац, Савина Падина, Станина Долина и Бадњ.

Границе атара, земље и шуме.

Граница атара на истоку, са Сињцем, повучена је од Сињачког Камена преко гребена Белаве на Седлар до Орли Камена, тромеђе: Суводола, Понора и Теловца; на југу од Орли Камена преко Антине Ширине, граница излази на Дојкину Локву, тромеђу: Шљивовика, Клисуре и Теловца; на западу синор је обележен од Голубарника низ Трсину Пољану, Брбин Вртоп ка Лукин Камену долином потока Долиња до пута Чифлик-Теловац, којим се наставља до места Крста, а на северу, од Крста, граница атару је на Воденичишту у Седларском Потоку, одакле узлази на било Белаве којом води ка Сињачком Камену.

Привредне површине (оранице, ливаде и забрани) теловачког атара су у потесима: Капеж, Долни Дел и Бостан, на карбонским наслагама, Јасен, Друм, Долња Рудина, на крашкој површи – њива са забранима. Утрина обухвата: Трсину Пољану, Дојкину Локву, Бојин Кладенац и Белаву.

Тип села.

Теловац је висинско село групне збијености. У средиини насеља на благој падини Дела налази се Средсело. Источно од Средсела, разликују се: Палавринска и Ђорђинска Мала; северно Вутуловска Мала а западно и јужно Стевановска и Бојчиновска Мала. Као раселица села на коси Риду постала је Гаждеровска Мала.

Старине у селу.

Под висом Велико Градиште наједном ћувику, где је био римски кастел, пронађене су римске гробнице са очуваним костурима. На неким костурима нађене су стаклене плавкасте гривне. Од других старина, са овог локалитета, значајнији су остаци водоводним керамичких цеви, један ручни млин и разнолико керамичко посуђе. На месту званом Пустосел такође су налажене остаци римске материјалне културе: опеке, посуђе, новац и др. Ту је Јона Бојинац при орању откопао, како тврди, „метално буре“, у коме се налазио „сребрни новац“. На том месту он је подигао „спомен“ који и данас постоји.

Порекло становништва.

После неке од „чума“, која је на почетку XIX века помориле насеље, остало је неколико кућа од којих води порекло данашњих 14 стариначких породица, већ издиференцираних у посебне родове. То су родови:

-Стаменови (Стаменовићи и Алексићи), Аранђеловдан. Алексићи знају: Вукадина – 60 година, Саћију, Алкексу и Стамена. Има их одсељених у Руми.

-Ђорђинци I  (Ђорђевићи, Златковићи и Видановићи); Ђорђинци II (Ђорђевићи), Аранђеловдан и Никољдан и Маринковци, Аранђеловдан. Видановићи знају: Саву – 55 година, Сотира, Видена и Ђорђа. Чује се и старији прекор Џорџинци по Џори, како се раније изговарало име Ђорђе. Ђорђевићи и Златковићи су од другог Ђорђевог сина Златка. Има их одсељених у Земун. Пеја Ђорђевић примио је женину славу „да може да иде другима у госте“. Има их одсељених у Белу Паланку. Маринковци (Ђорђевићи) броје: Бранко – 43 године, Михајло, Маринко, Златко и Ђорђе. Има их одсељених у Белу Паланку.

-Бојинци (Јонићи и Мијалковићи, Панићи), Аранђеловдан. Панићи знају: Јована – 57 година, Нешу, Пану и Јону. Јонића има одсељених у Белој Паланци и Нишу.

-Спасилкови (Спасићи, Николићи), Аранђеловдан. Николићи броје појасеве: Данила, Јеленка, Игу и Николу. Никола и Спаса – од кога су Спасићи, били су браћа.

-Величковци (Величковићи), Аранђеловдан. Живојин – 45 година, Владимир, Сокол, Величко и Паунко. Има их одсељених и Ниш, Ћуприју, Белој Паланци и Сињцу.

-Ђуклини (Џунићи и Јоцићи), Аранђеловдан. Никола – 45 година, Анта, Мана и Џука. Груја Јоцић дошао је из истог села као приводњак, 1925. године.

-Соколовићи, Аранђеловдан. Светозар – 45 година, Мина, Жива и Сокол.

-Палавринци (Ђорђевићи), Аранђеловдан. Ставрија – 78 година, Жива, Ђорђе – „Палавра“.

-Бојчиновци (Ћирићи, Илићи и Ђорђевићи), Никољдан. Влада Илић дошао као приводак из села Дола а Властимир Ђорђевић из истог села. Има их одсељених у Зајечар и Димитровград.

-Гаждареви (Живићи, Крстићи и Златковићи), Митровдан и Никољдан. Крстићи броје: Ђуру – 45 година, Симеона, Крсту и Живу. Александар Златковић је дошао као приводњак из истог села; задржао је своје презиме а примио женину славу. Има их одсељених у Нишу и Белој Паланци.

-Цуцулеини (Стефановићи и Митровићи), Никољдан. Митровићи броје: Најдана – 45 године, Коцу, Стевана и Миру. Стефановића има одсељених у Белој Паланци.

-Шандравелини (Игњатовићи и Митићи), Никољдан. Груја Митић и Михајло су дошли из Кременице у кућу Стојана Игњатовића. Стојан, који нема деце примио је своје сестриће, да се не би „загубила фамилија“. Михаило је примио презиме Стојана.

-Чолакови (Антићи), Никољдан. Миодраг, Никола, Милан, Пота и Анта „Чољак“.

-Банзареви (Ристићи), Никољдан. Стојан – 40 година, Илија, Риста и Крста.

Село има своје посебно гробље.

Да га „не би био град село се заветовало и узело преславу Спасовдан“.

Насеље се раније званично називало Тејиловац. Пољска села Пиротске Котлине зову га различитим именима – Тијовац, Тијеловац и Тиволовац. У становнишву Белопаланачке Котлине чује се најчешће само име Теловац.

ИЗВОР: Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.