Становништво села Руме у првој половини XVIII века

21. априла 2016.

коментара: 0

Centar-Stare-Rume,-sa-krstomАУТОР: Ђорђе Бошковић, виши кустос Музеја у Руми

Сажетак: Пре настанка вароши Нове Руме на овом простору је већ вековима уназад постојало село Рума. После преласка под власт Хаб-сбуршке монархије (после 1718.) започели су редовни пописи стано-вништва, имовине и прихода, у циљу убирања пореза на територији Срема. У овом раду је обрађено десетак, мање или више, комплетних пописа становништва села Руме из прве половине 18. века. Из њих се може закључити више о етничкој структури села, кретању становништва, имо-винском стању житеља села Руме и о најстаријим румским породицама

Кључне речи: село Рума, пописи становништва, XVIII век

Овај период румске прошлости дотакао је, на првих неколико страна, др Славко Гавриловић у књизи „Рума – трговиште у Срему 1718-1848.“. При томе је користио и сумарне податке из неколико пописа становништва (1720, 1722, 1736. и 1745.).

У овом раду цитирани су пописи из 1718, 1720, 1722, 1731, 1733, 1736, 1744-45.* и 1749. године. Уз њих, коришћени су подаци о Румљанима из 1702, 1724. и 1727. године. Грађа потиче из Државног архива Мађарске, Хрватског државног архива, Архива Војводине у Новом Саду и Историјског архива „Срем“ у Сремској Митровици. У једном случају (1736) преузети су подаци из књиге Душана Поповића, Срби у Срему до 1736/7. године.

Пописи су дати у изворном облику, док су ауторове напомене стављене у угласте заграде.

***

Рума се први пут помиње 1546. године у Сремском дефтеру као село у Митровачкој нахији. Судећи према именима житеља, село Рума је у турско доба било насељено искључиво српским становништвом.

После Карловачког мира (1699) Срем је подељен између Аустрије и Турске, линијом Митровица – Сланкамен. Рума је остала унутар турског дела Срема. Одмах по освајању, аустријске власти су започеле са утврђи-вањем чињеничног стања на новоосвојеним територијама. Тако је настао попис из 1702. године.

1702.

Румљани који су живели у Турској, а имали винограде на територији Аустрије, тј. села Борковци, Павловци, Јазак и Бешеновo[1]:

Цвеја ОрловићДаниша ДедићЖиван
СрђанЋираРадул, друга особа
Илија БуновићИгњат МирковићТодор Грк
Радован ШијакЈовица Чибурџићпоп Јован
поп ПознанСтанко Ву[ч]ковићНедељко, биро
Јагма, бабаСубота, кнезГикса, баба
КузманИсак
ИлијаРадула

На основу овог непотпуног пописа, који је обухватао само оне житеље Руме који су имали винограде на територији Аустрије, можемо закључити да су у Руми, између осталих, живеле следеће породице: Орловић, Буновић, Шијак, Дедић, Мирковић, Чибурџић и Вучковић. Од ових, до данас су у Руми остале само породице Орловић, Буновић и Дедић. Недељко биров, који се помиње само са именом и звањем, можда је истоветан оном Недељку Јакобићу, такође бирову, из пописа 1722. године. Остали Румљани су наведени само са властитим именима, звањем (поп Познан и поп Јован и Субота, кнез), етничким обележјем (Тодор Грк) и старосном одредницом (Јагма и Гикса, бабе).

У покушају да идентификујемо оне само са властитим именима, позваћемо у помоћ први наредни попис становништва, обављен 1718. године. Упоређујући их, видимо да је 1718. године било три Срђана, три Суботе, два Живана и два Јована, док се остала властита имена (Јагма, Кузман, Познан, Илија, Исак…) из 1702. године овде не појављују. Можемо само претпоставити да је етничко име Грк из 1702. до 1718. године прешло у презиме Грчић.

1718.

У попису десетине од летине села која су се 1718. године налазила у турском делу Срема помињу се следећи становници Руме[2]:

Тодор НоваковићПетко ЧибурџићСрђан Нешковић
Јосим БуновићЖиван ВукадиновићНикола В[…..]
Цвеја ОрловићСубота ПрекосавацМилинко Прекосавац
Вук РадулоВеселин ЈаковљевићСрђан М[…….]
Срђан ОдоровчанинСубота ЈузбашићСубота Јоцковић
Лаза ДедићЈован ГрчићЖиван Јовановић
Сима ЧибурџићНедељко ЈоцковићТодор Јанић
Живко СтолићСтанко ВучковићНикола Ђукановић
Миладин [Степановић]Јован Вучковић
Милош ПрекосавацМихат Мирковић

Овај попис, осим имена кућедомаћина, не доноси податке о њиховом имовном стању, већ само приходе од гајења житарица, изражене у форинтама и крајцарама. Према њему се може закључити да је Рума тада имала 28 домаћинстава. Већина старешина домаћинстава наведени су са именом и презименом, осим Миладина. Међутим, поређењем са следећим пописом из 1720. године може се претпоставити да је овај Миладин истоветан са Миладином Степановићем (1720). Два презимена (Никола и Срђан) било је немогуће идентификовати због оштећења документа.

У односу на претходни попис нестала је породица Шијак, а појавиле су се нове породице, које ће се у наредним деценијама и вековима укоренити у Руми. То су: Одоровчанин (Одровачки), Столић, Прекосавац, Вукадиновић, Јаковљевић, Нешковић, Јоцковић… Презиме Одоровчанин говори да је ова породица вероватно дошла са пустаре Одоровци, јужно од Руме, где се у средњем веку налазило истоимено село (Hwrdowcz[3]).

1720.

Према попису села у Митровачком провизорату 1720. године[4] у Руми су живеле следеће породице:

Тодор Новаковић, кнезЈосим ПрекосавацЈован Грчић
Недељко [Јаковић], бировНикола МирковићВеселин Јаковљевић
Трифун [Миличевић], ешкутЖиван Бабо [Павловић]Срђан Дачић
Цвеја ОрловићСубота ЈузбашићНикола Ђукановић
Милинко ПрекосавацЖиван ЈовановићЂурица [Чибурџић]
Вук Радуло[вић]Станко Милош[евић]Лука [Прекосавац]
Лаза ДедићСрђан НешковићРаниша
Миладин СтепановићСима ЧибурџићНешко Јованов[ић]
Станко ВучковићМали [Милош] ПрекосавацСтанисав
Недељко ЈоцковићЖиван ВукадиновићПејица [Јанковић]
Сима БуновићТодор ЈанићИлија
Стеван ВучковићЖивко СтолићЈосим [Буновић]
Петко ВојиновићМишко Дадовић

Попис из 1720. године доноси детаљније податке о становништву Руме. Из њега видимо да се за две године становништво Руме увећало за десет домаћинстава – на 38 породица. Чак девет домаћина наведено је само са именом, од којих смо већину успели да идентификујемо помоћу података из других пописа. Tројица породичних старешина наведени су са сеоским звањима – кнез, биров, и ешкут. Неке породице се у Руми јављају први пут, а поједине старе породице су се разгранале. Нове су: Миличевић, Милошевић (уколико Срђан М… из 1718. године не припада једној од те две породице), Павловић, Дадовић, Дачић и Јанковић. Од старих породица, Буновићи и Прекосавци су добили још по једно домаћинство.

Ожењених браће и синова у румским домаћинствима је било 21. Неожењених браће и синова – 29. Највише ожењених и неожењених браће и синова у домаћинству имао је Цвеја Орловић – по тројицу. Имовинско стање села је било следеће: коња – 49 (највише Миличевић и Дедић – по 3), волова – 64 (највише Орловић и Дачић – по 4), крава – 67 (највише Дачић – 8), јунади – 49, свиња – 108 (највише Орловић и Дачић – по 10), кошница – 380 (највише Јосим Прекосавац – 50, а Орловић, Радуло, Нешковић и Дачић – по 30), ораница – 159 јутара (највише Грчић – 10, Радуло – 9, Орловић и Дедић – по 8), ливада – 47 коса (Орловић, Прекосавац и Грчић – по 3), винограда – 74 мотике (Дедић, Нешковић и Дачић – по 5, Орловић, Радуло и Јоцковић – по 4). Према томе, најимућније су биле породице Орловић, Прекосавац, Дедић, Дачић, Радуло[вић]… У односу на остала места Митровачког провизората (укупно 19) Рума је по овим критеријумима била одмах иза Митровице. Нарочито се истицала узгојем свиња, пчеларством и виноградарством.

1722.

Према попису села Митровачког властелинства из 1722. године[5], Руму су насељавали:

Трифун Миличев[ић], кнезСрђан РатковићЈован Вучковић
Тодор НоваковићТодор ЈанићМилутин Јоцковић
Лаза ДедићРанисав ИсаковићЈован Дадовић
Миладин СтепановићВеселин ЈаковљевићЈован Гајиновић
Јосим БуновићЂурица ПоповићМишко Јоцковић
Станко Милошев[ић]Субота ЈузбашићЖиван Јовановић
Срђан НешковићЖивко СтолићГаја Јанић
Милош ПрекосавацСрђан ДачићМихајло Чибурџић
Сима ЧибурџићМилутин Трифун[овић]Пејица Јанковић, богаљ
Недељко ЈоцковићНедељко Јаковић, бировСава Ћурчић
Станко ВучковићСубота Прекосавац, врло старЈелесије Лазић
Ђурађ ЧибурџићЈован ЈаковљевићСтојко Прекосавац
Живан ВукадиновићЛука ПрекосавацЈован Грчић
Никола МирковићНикола ДинковићСтанисав Мачванин
Цвеја ОрловићСима БуновићМарица, удовица
Живан ПавловићПетко ВојиновићСибинка, удовица
Ранисав ГриновићСубота РадуловићНеда, удовица
Прока Орловић, богаљМишко Дадовић

За две године (од 1720.) дошло је до пораста за 15 домаћинстава и било их je укупно 53. Нове породице, које су дошле у Руму, су: Ратковић, Исаковић, Поповић, Трифуновић, Гајиновић, Мачванин и Лазић. Неке од њих су се у Руми кратко задржале, јер се не помињу у наредним пописима.

У овом попису се, поред звања (кнез и биров), наводе и неке личне особине (богаљ и веома стар), као и брачни статус (три удовице). Пошто се у наредним пописима више не јавља презиме Ђукановић, могуће је да је једна од три наведене удовице потицала из ове породице. Такође, од Радула из 1702. године, преко Вука Радула из 1718. и 1720. године, у овом попису се властито име Радул уобличило у презиме Радуловић.

Највише одраслих и ожењених браће и синова у домаћинству имао је Срђан Нешковић – тројицу. Међу богатијим становницима су били Лаза Дедић (10 крава и телади, 13 оваца и коза, 15 кошница пчела, 14 јутара ораница, 50 шљива…), Срђан Нешковић (7 крава и телади, 44 оваца и коза, 10 свиња, 30 кошница пчела, 15 јутара ораница, 30 шљива…), Цвеја Орловић, Срђан Дачић…

Рума је била друго по величини место у Митровачком провизорату (после Митровице). Њени становници су поседовали највише волова, крава и јунади, свиња, кошница, винограда и шљивика

1724.

У питању је списак опустелих сељачких сесија од последњег пописа до 1724. године.[6]

Из ове године постоји краћи попис оних Румљана који су своје поседе изгубили због смрти или расељaвања. Самим тим су брисани из наредних пописа старешина домаћинстава. Ту су:

– Прока Орловић, богаљ и сиромашан старац (помиње се и 1722.).

– Недељко Јаковић, сиромашан старац, чији је син побегао у Бач (помиње се 1720. и 1722. године, као биров).

– Субота Прекосавац, умро без наследника (помиње се и 1722, као веома стар).

– Никола Ђаковић*, умро, а иза себе оставио тешко болесног сина.

– Милутин Јускевић*, умро без наследника.

– Удовице: Марица, Сибинка и Неда, све три сиромашне. То су исте оне из претходног пописа.

1727.

Из ове године датира један сумарни попис насеља у Срему.[7]

У Руми је те године било 50 домаћинстава, у којима је живело и 31 ожењених и одраслих браће и синова. Од имовине, сва домаћинства су поседовала укупно 84 коња, 104 вола, 227 крава и јунади, 124 овце и козе, 164 свиње, 325 кошница, 432 ½ јутара ораница, 122 косá ливада, 86 ½, мотика винограда, 815 шљива и 26 7/24 сесија земље. Рума је имала и 2 воденице.

Описујући положај села, у попису се каже да је Рума смештена у долини између два брежуљка. На истоку се граничи са селом Јеленци, од којег је раздвојена Сухим долом, Љубинковом и Илинковом хумком. Лисичијом хумком је одвојена од села Краљевци. На југу лежи пустара Беговина, а као граница служи Кастарова хумка. На западу је село Вогањ, одвојено Кудошом. На северу је Илочка пустара Борковац, разграничена са Румом Марсилијевом линијом. Село Рума лежи мало повише осталих села смештених према Сави. Има 1.500 јутара ораница, две воденице, док шуме нема.

1731.

Попис царске десетине од летине на Митровачком властелинству грофа Колореда за 1731. годину.[8]

Недељко ЈоцковићСтанко МилошевићРадован Столић
Субота НешковићЈован К[Г]ајиновићСубота Јоцковић
Живан ПавловићРадосав МилошевићСтојко Милинковић
Станко ВучковићМишко ЈоцковићСтанисав Мачванин
Миладин СтепановићЈован НоваковићСтанисав Грчић
Илија ОрловићЖиван ЈовановићЖиван Вукадиновић
Атанацко ДедићЈосим Војиновић [Буновић?]Пејица Јанковић
Петко ВојиновићНикола ВукмировићЈовица Дадовић
Мишко ДадовићПера ЧибурџићЦвеја Ђукановић
Милош ПрекогаћаТодор ЈанићЈосим Поповић
Сима ЧибурџићЛазар ЈоцковићРанисав К[Г]ајиновић
Ђурађ ЧибурџићМихат ВучковићФилип Јоцковић
Цвеја ОрловићКоја ЈанићЈелесије Лазић
Михајло ЧибурџићЛука ПрекосавацТома Грчић
Крста РадуловићНешко ЈаковљевићЖиван Стојковић
Срђан ДачићИлија КовачМилутин Миличевић
Никола ВасиљевићВеселин Јаковљевић
Симеoн Вујиновић [Буновић?]Јован Грчић

У односу на 1727. годину број домаћинстава у селу Руми порастао је за два домаћинства – на 52. Поред већ познатих одраније, појављују се нова презимена: Васиљевић, Вукмировић, Ковач, Милинковић, Стојковић. Презиме Ђукановић (из 1720. године) јавља се поново. Нема више породица Гриновић, Динковић, Јаковић, Трифуновић и Ратковић.

Наведени Милош Прекогаћа је највероватније Милош Прекосавац из претходних и наредних пописа, јер се презиме Прекогаћа у Руми не помиње ни у ранијим, нити у каснијим пописима.

Такође, могуће је да су два Војиновића (Симеон и Јосим) у ствари Буновићи, пошто се само Петко Војиновић помиње и раније, а овде нема ове двојице Буновића, који се помињу у претходним пописима. Такође, двојица Буновића и Петко Војиновић, јављају се и 1737. године.

1733.

Према следећем попису царске десетине од летине на Митровачком властелинству грофа Колореда за 1733. годину[9], у Руми су живела следећа домаћинства:

Субота НешковићМихат ВучковићМилош Прекосавац
Ранисав К[Г]ајиновићОстоја ЈанковићФилип Јоцковић
Веселин ЈаковљевићСубота ДедићСтанко Милошевић
Ђурађ ЧибурџићАнтоније ЂукановићЖиван Јовановић
Нешко ЈаковљевићРадован СтолићНикола Вукмировић
Јован К[Г]ајиновићЖиван ПавловићМиладин Степановић
Јован ГрчићСтанисав МачванинСтојко Прекосавац
Мишко ДадовићСимон БуновићТома Милинковић
Субота ЧибурџићЛука ПрекосавацИлија Орловић
Крста Радулов[ић]Михајло ЧибурџићЈосим Поповић
Јован ДачићЈовица ДадовићЖиван Вукадиновић
Тодор БуновићЖиван СтојковићМишко Орловић
Радосав МилошевићСтанко ВучковићНикола Васиљевић
Живан ЈанићПера ЧибурџићМилутин Милош[евић]
Јован НоваковићПетко ВојиновићЈелесије Лазић
Лазар ЈоцковићМишко ЈоцковићКоја Јанић
Тома ГрчићСубота ЈоцковићНедељко Јоцковић

У поређењу са претходним пописом становништва, нема нових презимена, а од раније поменутих нема ни презимена Ковач, тако да је број домаћинстава у селу Руми износио 51. Највише домаћинстава имала је породица Јоцковић – 5.

1736.

Ради се о урбарском попису који је публикован у књизи Душана Поповића, Срби у Срему до 1736/7.[10]

Недељко Јоерковић*, кнезСубота ЧибурџићСтанко Вучковић
Мишко ДадовићФилип ЈоцковићСрђан Дачић
Никола ГрујићОстоја ЈанковићЖиван Јовић*, слепац
Веселин ЈаковљевићЦвеја ЈоцковићПетар Топалац
Радинко НешковићТодор БуновићМитар, слепац
Лука ПрекосавацкиМишко ЈоцковићКоста Милић
Никола ВукмировићЈован СтанисављевићЈосим Поповић, цркв. помоћник
Вуја ЂурђевићАнтон ЂукановићМара, удовица
Јован ДедићРадован Стојић*Кумрија, удовица
Стојан МладеновићНешко ЈаковљевићМара Којина*, удовица
Сима БуновићРадосав БелићТома Милинковић
Милинко ЈоцковићПетко ВојиновићМихатовић
Крста Радулов[ић]Петар ДадовићМилосав Поповић, свештеник
Станко МилошЖиван ПавловићМишко Орловић, свештеник
Пера ЧибурџићНедељко Јовановић
Јован ГрчићПрока Вуловић, старац

Број домаћинстава је опао на 46. Нема презимена К[Г]ајиновић (мада се оно поново јавља у попису из 1744.), Новаковић, Мачванин, Стојковић, Степановић, Вукадиновић, Васиљевић и Лазић. Такође, неке старе породице су изгубиле понеко домаћинство. Тако је у претходном попису било четири домаћинства Чибурџићa, а сада само два. Прекосавци су изгубили два домаћинства, те се 1736. године помиње само једна породица са овим презименом. По једно домаћинство изгубиле су и породице Грчић, Јоцковић, Орловић и Вучковић. Ипак, могуће је да су се нека од ових презимена односила на две удовице (Мара и Кумрија) и на Митра слепца, за које се не зна којој су породици припадали. Исто тако, можда се иза презимена Михатовић крије Михат Вучковић из 1733. године, кога нема о овом попису.

У међувремену, у Руму се населило девет нових породица: Грујић, Ђурђевић, Младеновић, Станисављевић, Белић, Вуловић, Топалац, Милић и можда Михатовић.

Поред властитих имена (осим Михатовић), овај попис констатује и понека звања, личне особине и брачни статус. Тако је Недељко Јоцковић (у попису Јерковић), пописан као кнез села Руме, Прока Вуловић, као старац, Живан Јанић (у попису Јовић) и Митар, као слепи људи, Јосим Поповић, са звањем црквеног помоћника, Милосав Поповић и Мишко Орловић, као свештеници, а Мара, Кумрија и Мара Којина, као удовице.

1744.

Попис царске десетине од летине на Митровачком властелинству грофа Колореда од 16. августа 1744. године.[11]

Михајло ЧибурџићВуја ЂурђевићПетар Дадовић
Пантелија ОрловићЖиван ПавловићЖиван Чибурчић
Филип ПрекосавацНенад СтолићМаксим Буновић
Тодор ВеселиновићМишко ОрловићМојсеј Јоцковић
Мишко ДадовићСтојан МладеновићЖиван Станков
Радинко НешковићАрсеније БуновићЈовица Дедић
Милинко ЈаковљевићЂурађ ЈовановићЉубинко Нешковић
Моја ГрчићМладен Чибурџићпоп Гаврило Јовановић
Рашко ИгњатовићЈован Јанковићпоп Стеван Орловић
Живко ЈанићЈеша Петковићкнез Јосим Поповић
Субота ДачићЖиван Стојковешкут Радосав Радомировић
Тома МилинковићМаксим Радовићчордар Јанко Нешковић
Милисав ПоповићЈован Николинвармеђа Срета Гаиновић
Никола ГрујичићКрста Радолев[ић]биров Сбријан [?] Салић
Јован Димитров[ић]Јован Станисављевић
Васа ЈоцковићКоста Милић

После осам година од претходног пописа, број домаћинстава је остао исти као и 1736. године – 46. У међувремену, у Руму се се доселиле нове породице: Веселиновић, Димитров, Петковић, Стојков, Радовић, Николин, Станков (можда је то син Станка Милошевог из 1733.), Радомировић и Салић, док се поново јавља старо презиме Гаиновић, којег није било у претходном попису. Никола Грујић, из 1733, сада је пописан као Никола Грујичић.

Нема више презимена: Вукмировић, Белић, Војиновић, Вуловић, Ми-хатовић и Топалац.

На крају пописа наведене су старешине домаћинстава, заједно са њиховим звањима у локалној власти. Међу њима су два попа, кнез, ешкут, чордар, вармеђа и биров.

1745.

Попис царске десетине од кукуруза на Митровачком властелинству грофа Колореда од 5. агуста 1745. године.[12]

Михајло ЧибурџићВуја ЂурђевићМаксим Буновић
Пантелија ОрловићЖиван ПавловићМојсеј Јоцковић
Филип ПрекосавацНенад СтолићЖиван Станко[в]
Тодор ВеселиновићМишко ОрловићЈовица Дедић
Мишко ДадовићСтојан МладеновићЉубинко Нешковић
Радинко НешковићАрсеније БуновићЈосим Поповић
Милинко ЈаковљевићЂурађ ЈовановићРадосав Радомировић
Моја ГрчићЈеша Петковићпоп Гаврило Јовановић
Рашко ИгњатовићЖиван Стојковпоп Стеван Орловић
Живко ЈанићМаксим Радовићкнез Младен Чибурџић
Субота ДачићЈован Николинешкут Јован Димитровић
Тома МилинковићКрста Радулов[ић]чордар Јанко Нешковић
Милисав ПоповићЈован Станисављевићвармеђа Јевта Ћирић
Никола ГрујичићКоста Милићбиров Марко Свирац
Јован ДимитровПетар Дадовић
Васа ЈоцковићЖиван Чибурчић

Село Рума је и даље имало 46 домаћинстава, са скоро истим кућедомаћинима. У односу на попис из претходне године, дошло је до промене на положајима кнеза, ешкута, вармеђе и бирова. Док су на положаје кнеза и ешкута дошла друга двојица, од раније житељи села Рума, вармеђу Гаиновића и бирова Салића, замењују Јевта Ћирић и Марко Свирац. Гаиновића и Салића више нема у Руми, а породице Ћирић и Свирац су уједно и нови становници Руме, у односу на претходни попис.

Попис Митровачког властелинства* 1749. године.[13]

Живко ЈанићАврам ЈовичинСтојан Младеновић
Миладин ЧибурџићЈован ДадовићЈован Димитров
Радован ОрловићМилинко ЈаковљевићПантелија Орловић
Филип ПрекосавацМоја ГрчићМарија Буновић
Живан Проловић [Орловић]Милосав ПоповићМоја Грчићева
Крста Радулов[ић]Ђура ЈовановићЈосим Поповић
Тома ПрекосавацРашко МихатовЈован Николић
Тодор ЈаковљевићНенад СтолићДимитар Петков[ић]
Вуја ЂурђевићСубота ДачићЈосим Јоцковић
Пантелија ГрујичићБранко ОдровачкиМихајло Прекосавац
Арсеније БуновићЈовица ДедићМихајло Чибурџић
Јован БрицинЖиван СтојићНикола Станисављевић
Радосав МилошевићСубота МилићПетар Јоцковић
Живан ЧибурџићЈован НоваковићЈован Јанић

У време пописа из 1749. године, већ је била установљена варош и трговиште Нова Рума, насељена претежно Немцима. Напоредо са њом, још увек је постојало и село Рума. Те године село Рума је имало 42 домаћин-ства.

После 1745. године у село Рума населиле су се породице Брицин, Милошевић, Јовичин, Михатов, Одровачки, Стојић и Новаковић.

У односу на претходни попис нема више породица: Веселиновић, Игњатовић, Павловић, Стојков, Радовић, Станков, Нешковић (било их је три породице 1745), Ћирић и Свирац. Последња двојица су вероватно службом дошла у Руму и после ње је напустили.

Живан Проловић је вероватно домаћин једне од породице Орловић, којих је и у попису 1745. године било три. Јован Николин, из 1745, овде је Јован Николић, док је Јеша Петковић, из 1745. године, из исте породице као и Димитар Петков у 1749. години.

Како је већ речено, поред села Руме постојала је и варош Рума, у коју се се, уз више немачких, 1747. године населиле и 23 српске породице, међу којима су и по један абаџија, чизмар и обућар.

Досељени у Нову Руму 1747.[14]

Милинко ВуковићПетар РадовановСекула Малешевић
Јеротије ЈаковљевићСтојко МилутиновићНикола Миланков
Андрија ЈовановићПеја ВидаковКузман, чизмаџија
Теодор Ми[л]инковићСтоја ДошковићЈован Бугаровић
Јанко ИвановићЈован МалетићСтојко Поповић
Филип РаданићГаврило, абаџијаПанко Ђуричић
Пана КузмановићПетар КошутићЈован Ђурђевић
Стеван Добросављев[ић]Петар, обућар

***

Село Рума, насељено искључиво српским становништвом, опстало је напоредо са варошицом Новом Румом до 1776. године. Тада је село, смештено на обронцима Борковачког потока, расељено. Његови становници су укључени у Нову Руму и то углавном у две новостворене улице – Иришку и Орловићеву. У наредним деценијама наставља се колонизација Руме становништвом разних националности. Међу њима је било највише Немаца, који су све до Другог светског рата чинили већину румског становништва. Ипак, део Руме, лоциран око цркве Свети Никола, у народу се дуго времена називао Стара Рума, а његови житељи (Срби), сматрани су староседеоцима града.

Summary

Inhabitants of the Ruma village

in the first half of the XVIII century

Ruma is mentioned for the first time in Srem Defter in 1546 as the village in the Mitrovica Nahia. Until 1718, the Ruma village was part of the Ottoman Empire when it entered the Habsburg Monarchy upon the Pozarevac Treaty. The new government immediately started registering the inhabitants, property and incomes with the goal of taxation. This paper deals with around ten, less or more, complete registers of inhabitamts of the Ruma village in the first half of the 18th century. The registers cited are from the 1718, 1720, 1722, 1731, 1733, 1736,1744-1745 and 1749, including the data from 1702, 1724 and 1727. These registers testify about the ethnical structure of the village, moving of inhabitants, property of the inhabitants of the Ruma village as well as about the oldest Ruma families. As far as the national structure of the Ruma village is concerned, it was completely Serbian in that period.

 

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА:

* За пописе из 1731, 1733. и 1744-45. године дугујемо захвалност Душку Лупуровићу из Бешке.

[1] Tade Smičiklas, Dvijestagodišnjica oslobođenja Slavonije, II, Zagreb 1981, 306, 307

[2] Архив Војводине у Новом Саду, Збирка ксероснимака из фондова Хрватског државног архива у Загребу.

[3] Csánki Dezsö, A Magyarország történelmi földrajza a Honyádiak korában II, Budapest 1894, 246

[4] Хрватски државни архив у Загребу, Urbaria et conscriptiones, fasc. 132. No 14 и No 25

[5] Исто, fasc. 132. No 17 и No 23

[6] Исто, fasc. 132, No 18

* Могуће је да се овде ради о Николи Динковићу, из пописа 1722. године, јер се у наредним годинама не помињу ни Ђаковићи, ни Динковићи

* Можда се ради о Милутину Јоцковићу, из пописа 1722. године, који се не помиње у наредним пописима.

[7] Исто, fasc. 135, No 34

[8] Исто, Scla. C. Xmas (Пописи десетине у Славонији), fasc. 4, No 33

[9] Исто, fasc. 4, No 63

[10] Душан Поповић, Срби у Срему до 1736/7, Београд 1950, 178

* треба Јоцковић

* треба Јанић

* треба Столић

* вероватно Јанић из 1731. године

[11] Хрватски државни архив у Загребу, Scla. C. Xmas (Пописи десетине у Славонији), fasc. 7, No 38

[12] Исто, fasc. 7, No 77

* Митровачко властелинство је 1745. године прешло у руке породице Пејачевић, када га је Марко III барон Пејачевић откупио од грофа Колореда. Такође, центар властелинства је премештен из Митровице, која је припала новоуспо-стављеној Војној граници, у Нову Руму, коју је 1746. године, почео да гради Марко Пејачевић.

[13] Хрватски државни архив у Загребу, Urbaria et conscriptiones, fasc. 73. No 10

[14] Исто

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.