Порекло презимена, село Ланиште (Бела Паланка)

17. април 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Ланиште, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Географско топографске прилике.

Село лежи на западној страни асиметричне долине поточића Радино Градиниште, у горњем току званом Грло, на уској долинској заравни Жути Ћићер, под доњим језерском подом Дела (580 м). Насеље је топографски локализовано уз ртасто сведену леву страну долинског усека Радиног Градиништа, на месту где је та долина, спуштајући се са побрђа јужне стране доњег дела Белопаланачке Котлине, раздвојила Жути Ћићер од Големог Врха (495 м).

Воде.

Мештани су служе водом са чесме у Средселу, бунара дубоких од 8 до 18 метара, којих има четири и извора: Бојчинац, Лештак и Хајдучки Кладенац, Стока овог, као и суседних села у  којима се сушних лета јавља оскудица у води, напаја се са Нишаве.

Границе атара, земље и шуме.

Границе атара повучене су на местима: Нишава – са Долцем; Дел, Мали Врх, Губерача и Левчица – са Лесковиком; Росуља, Роса, Круша, Војница и Раскрсје – са Тамњаницом: Дел, Шанац и Бојчинац – са Равним Долом; Ћитке, Жути Ћићер, Рса, Старо Лозје, Св. Тодор и Нишава – са селом Црнче.

Топографски називи за обрадиве површине су: Нишава, Брег, Ћежин Трап, Големе Њиве, Дел, Беловина, Рујиште, Скаћица, Дуња, Меден Дол, Превалац, Поток, Губерача, Левчица, Пландиште, Папратница, Прелази, Шопура, Радева Падина и Гишина Њива. Утрина и шуме обухватају: Врх, Мали Врх и Говедарске Врвине.

Тип села.

Ланиште је по типу збијено село: Од насеља су око  200 метара издвојене су три куће Андрејинске Мале. Разликују се неколико насељских крајева: Јовановци, Дркалци, Рајковци, Марковци и Андрејинци.

Старине у селу.

На месту ранијег насеља, идући километар источно према Лесковику, у Селишту се налази оброк „Запис Св. Ђорђа“, око кога се обављају литије о Ђурђевдан.

Порекло становништва.

Старинци су:

-Марковци и Јовановци (Марковићи и Јовановићи), Аранђеловдан, су прешли у данашње насеље из Селишта. Марковаца има одсељених у Црну Реку.

-Ђуринци (Ранчићи и Ђурићи), Аранђеловдан су прешли у данашње насеље из Селишта.

Досељеници су:

-Стојановићи (Рајковићи и Младеновићи), Аранђеловдан, су из Гулијана. Има их одсељених у Долац и Белу Паланку.

-Андрејинци (Андрејићи), Никољдан, су из Загорја у Бугарској. Населили су се у Селиште, одакле су прешли у данашње насеље.

Сеоска преслава и  заветина је Ђурђевдан.

Село има своје гробље. Старо гробље ранијег насеља, са којег се село изместило, налази се у Селишту.

ИЗВОР: Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.