Порекло презимена, село Клисура (Бела Паланка)

16. април 2016.

коментара: 6

Порекло становништва насеља и села Клисура, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Klisura

Географско топографске прилике.

Село лежи на темену широке косе Башине Падине, на висини од 380-400 метара. Та коса је снижени и издвојени део прегнаитног доњег језерског пода Дубраве (446 м), која је од Дубраве одсечена дивулијалном долином Падине и укљештена између ње, на западу, и потока Бумбака, на истоку.

Воде.

Мештани се снабдевају водом из бунара дубоких од 6 до 20 метара, чесама и извора. Каптирани извори – сеоске чесме – су: Смрденац, Дмитров Кладенац и Балабаница. Око чесама су бетонска корита са којих се напаја стока. За време сушних лета, када пресуше чесме и већи број бунара те се у селу осећа оскудица у води, стока се поји на реци Нишави. Осима Старе Чесме, главни извор у пољу је Доњи Кладенац, а у шумама: Студени Кладенац, Слепчица и чесма Дерван.

Граница атара, земље и шуме.

Граница на истоку, са  селом Чифликом, је на Војином Потоку, који се у изворишном делу зове Долиње, до Ђериног Конопљишта у подножју Доњег Градишта (646 м), тромеђе: Клисуре, Чифлика и Теловца. Одатле, са Теловцем, она се продужава на Солункову Бару, Лукин Камен и Заногу, и излази на Белавски Друм, а затим падином Балабанове Оранице на Трсину Пољану. На југу, на крашкој површи Граовишта и месту Седамдесет Изворака је тромеђа: Клисуре, Шљивовика и Ореовца. Одатле, на западу, међа Клисуре са Кременицом је на местима: Скок, Слепчица, Десна Дубрава, Рачи Бара, Чардак и Црквица до Нишаве. На северу, Клисура и село Клење су омеђани коритом Нишаве а Клисура и Љубитовица Нишавом и Островом.

Топографска имена за обрадиве површине су: Подбрег, Колар, Садовица, Подсело, Прибој (све у алувијалној равни Нишаве), Чардак, Шипак, Старчев До, Смрденац, Завој, Бабичина Њива, Чука, Вочник, Дубрава и Пантелеј. Шуме су на: Старчевом Долу, Слепчици, Бачишту, Граовишту, Горунцу, Остром Врху, Балабановој Ораници, Трсиној Пољани, Гарванику, Илинској Орници, Заноги, Врлој Страни, Локви, Прлој Падини, Студеном Кладенцу, Долињу, Равном Габру, Чољин Врху и Пантелеју. Утрина обухвата: Стојин Врх (Влача Рудина), Заногу, Граовиште, Плочу и Остри Врх.

Тип села.

Клисура је најзбијеније село Белопаланачке Котлине. Осим Средсела, који чини део насеља око задружног дома, разликују се, према именима родова који их настањују, и десетак махала: Штипћинска и Џурђинска Мала на истоку; Џоринска и Куклишовска Мала на северу; Савинска и Кулинска Мала на западу; Поповска и Пиштољчовска Мала на југу; око Средсела су Јанковска и Токуњинска Мала.

Старине у селу.

У атару Клисуре, старине и споменици културе потичу из: праисторијске епохе, римског доба, XVI и прве половине XVII века – из вароши Кури Клисуре (Куричесме), друге половине XVIII и прве половине XIX века – Старог Села на поду Дуброаве и друге половине XIX века – данашњег насеља.

Старине су из најдаље прошлости су пронађене су 1954. године на Старом Селу на Дубрави: две неолитне камене секире и друга оруђа метеријалне културе из тог времена. Исте године, на истом локалитету, пронађен је римски новац, један прстен из тог доба и други остаци материјалне културе.

Осим тога, у Селишту је откопано неколико римских гробница у којима је нађено више предмета; на истом локалитету откривене су и керамичке водоводне цеви и посуде. Пронађена праисторијска и антична оруђа и предмети из 1954. године чувају се у шатулама Народног музеја у Белој Паланци.

Проучавањем испитано је и Црквиште Св. Илије. Та значајна црквица саграђена је највероватније у другој половини XVI века. Налази се на Селишту, на насеобинском простору негдашње вароши Кури Клисуре, на узвишењу које се зове Стара Црква. Орјентисана је правцем исток-запад са улазом окренутом западу и олтаром на истоку. Црква је у рушевинама: одржали су се зидови на северу и југу 1,5 метра; од тога до једног метра они су укопани у земљу. Највиши је лучно изграђен зид олтара са прозором правоугаоног облика, који је омалтерисан и украшен орнаментима угласто сведеном у врху: црвене, беле и плаве боје. Олтарски прозор надкриљује масивна аргилошисна плоча. Зидови су саграђени од модрикастих кречњака и бигрених коцки, донетих са Дубраве. У зидовима има и уметнутих римских опека. Основа цркве, која подсећа на старе у земљи укопане базилике, нижа је за два степеника од површине околног терена; дуга је 5,5 а широка 4 метра, са зидовима дебљине 60 см. На великој каменој плочи под олтаром чувају се три стара кандила. До цркве је била, недавно посечена, два велика „миросана дрвета“, пречника од једног метра. Око овог црквишта, које се поштује као значајно светилиште и у коме се понекад одржавају и неки верски обреди о Ђурђевдану, сеоској преслави, обвијају се литије.

Од осталих старина значајније је истаћи налазиште на имању Петра Аранђеловића, такође у Селишту, где се и данас распознају трагови старе чесме, познате Куричесме, по којој је негдашња варош добила назив Куричесма. Та је чесма удаљена око 300 метара од зидина црквишта Св. Илија, раније насељске цркве Куричесме. Према тврђењу које се традицијом одржава, у Куричесму вода је била спроведена са крашког извора Водни Дол у старим „земљаним ћунцима“. У Старом Селу на Дубрави, у средишту ранијег села, које није имало цркву, стоји камено „Миро“ Св. Ђорђа – оброк подигнут 1792. године. Код оброка Св. Ђорђа, кога је старо село славило, а данашње преславаљају, налазило се камено корито у коме су се крштавала деца; то је корито, када се село преместило на данашње место, пренето код „Оброка Св.Ђорђа“ уз данашњу цркву у селу. Крст Св.Ђорђа био је светилиште, које је као оброк замењивало цркву.

Старо Село је имало на северној страни Дубраве и сеоску чесму са које се цело насеље снабдевало водом. Та Стара Чесма, направљена од набацаног и делом сложеног камења, постоји и данас и са ње се служи водом, за време радова у пољу, данашње становништво. Оброк Св.Ђорђа код данашње цркве у селу је подигнут је 1866. године. Оброк је на земљишту које је припадало Џори-Георгу, оснивачу рода Ђоринци, чије је име уписано на крсту – споменику са именима других приложника – утемељивача.

Порекло становништва.

Садашње стариначко становништво води порекло од становништва, у XVII веку расељене, старе вароши Кури Клисуре или Куричесме, које се, по уништењу тог негдашњег насеља, било раселило по околини. Од старог становништва зна се, да је остало свега неколико људи у атару данашње Клисуре, који су доцније основали познати пећинско насеље на западној страни Дубраве. Од тог становништва потекла су четири рода, од којих сваки има различиту Крсну славу: Св. Ђорђе, Св. Никола, Св. Димитрије (Митровдан) и свети Арханђео. Ти су родови живели у Старом Селу на тераси Дубраве и разгранали се у 17 породица са 30 домова. Те стариначке породице Старог Села, од којих се већина данас издиферинцирала и посебне родове, су:

*Џоринци, Штипћинци, Суљинци, Врбинци и Савинци;

*Мађинци, Куклишовци, Кулинци и Николчинци;

*Балабановци, Будуровци и Китаринци;

*Калајџинци, Стојинци-Поповци, Пиштољчовци, Млачковци и Каринци.

-Јанковци, Кулинци, Чољинци и Куклушовци, Алимпијевдан. Од истог рода су:

-Јанковци-Мађинци (Јанковићи, Антићи, Павловићи). Ига, Јанко, Лила. На Старом Селу на Дубрави, где су се звали Мађинци имали су две куће, прешао у данашње Ига. Од Мађинаца који су на Старом Селу живели у великој крвној задрузи, потекли су осим Јанковаца, Дилаверовци и Ајвазовци – одсељени у сели Чифлик. Антића има одсељених у Белу Паланку; Од истог рода су и:

-Кулинци (Ћирићи, Антићи, Живковићи и Голубовићи), има их одсељених и пиротско село Понор и Нишу. Од ситог рода су:

-Чољинци (Ценићи, Анђелковићи, Соколовићи), Митровдан. Пеја, Ћира, Коста, цена и Ћира. Има их одсељених у Ниш, Белу Паланку, Тузлу и Завидовиће. Од истог рода си:

Куклишовци (Крстићи и Станковићи), има их одсељених у Београд и Белу Паланку.

-Болбоковци (Јовановићи, Јанчићи, Ранђеловићи и Андрејевићи), Св. Ђорђе. Милутин Андрејевић као призет дошао из Срећковића код Димитровграда.

-Сукуњановци (Пејићи и Стојановићи), Св. Ђорђе и Св. Врачи. Божидар Стојановић као призет дошао из Космовца, слави своју славу, Св. Врачи.

-Божинци (Божићи, Лилићи), Св. Ђорђе и Св. Никола. Ђорђе Лилић дошао као призет из Чифлика, слави своју славу – Никољдан.

-Николичинци (Тошићи и Николићи), Св. Ђорђе. Има их одсељених у Нишу, Лесковцу и Белој Паланци.

-Џоринци или Ђоринци (Стефановићи, Пејићи и Живковићи), Никољдан. Стефановићи: Џуна-95 година, Пеја, Стеван, ранча и Џора-Георг – умро 1837. године. Пејићи: Филип – 67 година, Никола, Пеја, Стеван, Ранча и Џора. Живковићи: Матеја – 77 година, Живко, Стеван, Ранча и Џора. Има их одсељених у Поповац код Ниша, Бербатово и Велику Плану.

-Штипћинци (Митићи, Ћирићи, Јовановићи и Ристићи), Никољдан. Јовановић Божидар и Ристић Љуба су призети од Живковића из рода Балабановци у истом селу.

-Суљинци (Ђорђевићи, Живићи и Крстићи), Никољдан. Има их одсељених у Ниш.

-Каламковци (Живићи), Никољдан. Има их одсељених у Нишу, Руми и Белој Паланци.

-Брбинци (Петровићи, Ђурићи), Никољдан. Ђурићи су од Неје који је 1903. године дошао као приводњак из фамилије Ђурђинци.

-Савинци и Ћиринци (Младеновићи и Ћирићи), Никољдан.

-Прљосковци (Живковићи и Јефремовићи), Никољдан.

-Шуњинци (Петковићи). Има их одсељених у Белој Паланци.

-Тодоринци, (Ђурићи), Никољдан.

-Рамадановци (Илићи), Никољдан. Род зна: Милана, Ристу, Јована, Столета и Илију. Има их одсељених у белопаланачко село Чифлик, Ниш, Пирот и Београд.

-Балабановци и Мисирковци (Живковићи, Ранчићи, Ценићи), Митровдан. Виден – 67 година, Крста, Живко, Неша, Јован и Балабан. Неша, отац Живков, од кога су Живковићи и Ранча од кога су Ранчићи били су браћа од стричева; Цена од кога су Ценићи, син је Ранчин. Балабановаца има одсељених у Јагодини и Новом Саду а Мисириковаца у Белој Паланци.

-Будуровци (Савићи, Манићи, Ђорђевићи и Николићи), Митровдан.

-Китаринци (Ђурићи), Митровдан.

-Дањинци (Петковићи), Митровдан.

-Џуринци (Ћирићи и Тошићи), Митровдан и Аранђеловдан. Вукашин Томић је приводњак из Теловца, слави своју славу  – Аранђеловдан. Има их одсељених у Нови Сад.

-Петковци (Петковићи), Митровдан, има их одсељених у Белој Паланци.

-Марковци (Ђурићи), Митровдан. Има их одсељених у Ниш и Белу Паланку.

-Ћирковци (Живковићи), Митровдан.

-Близнаковци (Младеновићи), Митровдан.

-Тричковци (Тричковићи), Митровдан.

-Стојинци и Поповци (Крстићи, Вацићи, Панићи, Ћирићи,Ђорђевићи, Поповићи и Јовановићи), Аранђеловдан. Панић Радован дошао из села Понора 1919. године у кућу Крстића као приводњак а Ђорђевић Светозар из истог села 1931. године, исто као приводњак. Стојинаца има одсељених у Ниш а Поповаца у село Блато.

-Калаџинци (Живићи и Игићи), Аранђеловдан. Има их одсељених у Пожаревац.

-Пиштољчовци (Ћирићи), Аранђеловдан. Има их одсељених у Белој Паланци.

-Млачкинци (Ђурићи, Ћирићи), Аранђеловдан. Ћирић Миодраг је приводњак из истог села од пиштољоваца.

-Цикуринци (Мијалковићи), Аранђеловдан. Има их одсељених у Ниш и Белу Паланку.

-Карници (Ђорђевићи), Аранђеловдан. Има их одсељених у место Бачки Виноград.

Цигански родови су:

-Алићи, Аранђеловдан и Митровдан: Бошко, Осман, Моша и Алија.

-Мерџићи, Нова Година. Уско, Јашар и Мерџа.

Досељеници су:

-Масинци (Јовановићи, Стаменковићи и Ђурићи), Митровдан и Аранђеловдан, су из Славиња у Бугарској. Доселио се Јован у турско доба на имање изумрлог рода Илинци. Стаменковић Владимир је призет из Станичења а Ђурић Милутин призет из истог села, слави своју славу – Аранђеловдан. Има их у Белој Паланци.

-Тукуњановци (Манчићи и Тошићи), Аранђеловдан. Су из Теловца. Дошао Никола као призет. Има их одсељених у Ниш. и Скопље.

-Момчиловићи, Јовањдан, су из Црвене Јабуке. Доселио се Станоје 1935. године.

-Пејићи, Аранђеловдан, су из Великог Суводола. Доселио се Игњатије на купљено имање 1935. године.

Село и сеоска црква славе Илиндан. Клисура као заветину преслављају Ђурђевдан, ранију насељску славу Куричесме и славу Старог Села на Дубрави. Насеље светкује „воловску славу“ Св. Враче.

Село има своје гробље. У клисурском гробљу до 1920. године, сахрањивало се и становнишртво села Чифлика, које је старином из Клисуре.

На међи атара села Кременице и Клисуре, на месту Кременичка Рампа, било је „Русалијско Гробље“.

ИЗВОР: Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. Александар Б. Ђурић

    Поштовани будући да припадам племени Ћитаринци или Китаринци, како пише у овом чланку, односно да су моји преци отац Богосав-Боги, стриц Божидар, Јован и Миливоје, сви Ђурићи из села Клисура, а деда се звао Милисав, јако ме интересује и битно ми је одакле су ти Ћ/Китаринци дошли. Према неким изворима из Црне Горе Ћ/Китаринци су дошли из Даниловграда бежећи од “крвне освете”, од Турака – неки од Ђурића је убио неког турчина и онда је цело племе морало да се сели. Према речима мојег покојног оца Богија-Богосава племе Ћитаринци тј. Китаринци носи назив по баби Ћитари тј. Китари која је била супруга тог Ђурића који је убио турчина. Молим Вас за помоћ. Моје координате су моб. 063325799 или е-пошта ([email protected]) – Алексадар Саша Ђурић.

    • Maks

      Александре, ако сте добро прочитали текст, видећете да аутор наводи да ваш род Китаринци, спада у староседелачке родове и да су им најближи Балабановци и Будуровци. Ваша слава не упућује на то да сте из околине Даниловграда, који се налази у Бјелопавлићима, јер је познато да Бјелопавлићи углавном славе Св. Петку. Уосталом, Даниловград је основан тек половином 19. века, а ваши преци су вероватно у то време већ вековима били у Клисури. Најбоље би било да порекло испитате тако што ће те се распитати на локалу о матичним књигама, што ће Вам помоћи у истраживању порекла пар генерација у назад. Такође, ни истраживање пописа није на одмет. А на крају и ДНК анализа за утврђивање порекла по мушкој линији.

  2. GC

    Поштовани,
    Припадам роду Чољинаца са презименом Ценић. Како је изнад наведено наша фамилија је староседелачка што према информацијама које сам својевремено добио од свог деде Љубомира није тачно.
    Наиме према његовом казивању цела наша фамилија води порекло са подручја Косовске Каменице. Наши претци дошли су на просторе села Клисуре у 18. веку, а цела фамилија је добила име по претку “Чољи” (чије се право име током времена заборавило) који је тај надимак добило зато што су му турци у старом крају одсеки уши.
    У сваком случају волео бих да сазнам нешто више о нашем пореклу уколико је то наравно могуће.
    Поздрав

    • Милодан

      GC!

      Не бих да браним писца ове књиге, питање је под којим условима је прикупљао грађу за њу, да ли му је нешто (а сва је прилика да јесте) погрешно речено, сада је то (у самој књизи) тешко исправити, тако да држим да су ваши преци ддосељени а не староседеоци.
      Све што је у књизи о родовима написано овде је верно пренето тако да нисам у могућности да Вас обавестим о више детаља порекла ваше породице.

      Поздрав!
      Милодан

  3. Саша из Јанковци

    Поштовани,
    занима ме зашто испод сеоског гробља има посебно гробље само за умрле из Јанковаца? Или су били лоши, па село није хтело на сеоском гробљу да их сахрањује (самоубице, лопови…) или су били толико богати да су могли и гробље на јанковском имању да имају? Или?

  4. Miloš

    Postovani, moja familija se zove Klisurci, zivimo u selu Gnjilan pored Pirota, najstariji poznati predak je Mana rodjen pocetkom 19-og veka, on je u dokumentima potpisivan kao Mana Klisurski ili Mana Nešić. Od svog dede sam cuo da je poreklo familije od Popova iz Klisure(ili tako slicno), slavimo sv.Nikolu. Voleo bih da saznam da li se Mana doselio u Gnjilan iz Klisure ili mozda cak i neko pre njega. Hvala