Порекло презимена, село Клење (Бела Паланка)

11. април 2016.

коментара: 1

Порекло становништва насеља и села Клење, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Село Клење, фото Саша Ранчић (Panoramio)
Село Клење, фото Саша Ранчић (Panoramio)

Географско топографске прилике.

Село лежи на споју котлинског дна страна северног обода котлине: На западу, насеље надкриљује коса Дел и „рид“ Прекострана. Између Дела и Прекостране усечена је долина потока Падине. Плећато узвишење Сип изнад Клења просеца дубока дисекција бујице Ошњег Дола, која Сип раздваја од Прекостране. Ка истоку, Сип се пружа до потока Рубаља Падине, која га одвоја од узвишења Митиног Трапа и Ћириног Камена.

Воде.

Мештани се служе водом са чесама и бунара. У селу су две чесме на каптираним  изворима: Бањица и Војна. Бунари су дубоко од 12 до 20 метара. Током лета, када чесма Војна пресуши, стока се поји на Нишави; у осталом делу године она се напаја са озиданог корита код чесме Војна.

Сеоски атар, земље и шуме.

Сеоски атар захвата алувијалну раван Нишаве и поменуте косе и узвишења изнад насеља. На том простору су потеси под ораницама: Коробац, Лађа Поље, Царина, Јањиница и Падина. Ливаде су сконцентрисане у југозападном делу атара у потесу Црквице. Шуме су на: Шумљу, Врници, Варници, Котлини и Селским Браништу. Утрина обухвата: Појиште, Арњосу, Зеленише и Бањички Врх.

Тип села.

Клење је издуженог – линијског збијеног типа. Насеље се протеже од Прекостране до Ћириног Камена у низу који чини један ред кућа повезаних праволинијски. Од истока разликују се ови сеоски крајеви: Марковска Мала, Раскрсје, Божинска Мала; Милојинска, Рагожарска, Павловска, Голубовска, Стојановска, Ранђеловска и Станковска Мала. Сви су крајеви међусобно повезани и  настављају се један на други. Место које служи као сеоско збориште је око куле Ибраим Бега, у којој је сеоска Набавно-Продајна Задруга. Тај простор око Куле, у средишту негдашњег клењског читлука, одговара изгледу „средсела“ осталих насеља.

Старине у селу.

На месту Манастиришту 1910. године делимично је откопан негдашњи манастир Св. Николе. Нађена су два кандила, стари новац, иконе Св. Николе и Св. Петра. Око ископина манастиришта, које се поштује од становништва као светилиште, оно је подигло надкриљну зграду над темељима. На месту Миро, где је сеоски запис, налази се надгробна плоча са старим записом, који се није могао растумачити. Слична тој је друга надгробна плоча у сеоском гробљу. Те спомен плоче су била надгробна обележја старешина калуђерских манастира Св.Николе. При раскопавању овог манастира нађене се на дубини од менатр и по у односу на основу темеља и зидова неког римског каструма. Темељи су правоугаоног облика са дужом страном од седам метара. На римским опекама утиснуте су иницијалне шаре облика латинског слова V.

Порекло становништва.

Данашњи стариначки родови потичу од неколико представника старог становништва, које је, како се тврди и овом као и у неким оближњим селима, пострадало од „чуме“.

Ти стариначки родови су:

-Живадиновци (Јоцићи, Петровићи и Живадиновићи), Никољдан. Петровићи броје ове појасеве: Милисав, Јованча, Никола и Патар. Игњатовић Душан из Калне дошао је као поводњак у Петровиће; примио је женину славу а задржао презиме. Живадиновићи су од Јосифа, који је доведен из Пајежа као посинак у Јоциће.

-Милојинци (Милојевићи и Миладиновићи), Никољдан. Ђора, Тодор, Миладин и Милоје. Митић Јован из Горње Гламе дошао је као поводњак и Милојиће, задржао своју славу и презиме.

-Голубовци (Голубовићи и Крстићи), Никољдан. Воја – 65 година, Таса, Голуб и Пера. Крстић Драгољуб дошао из Вргудинца као приводњак, узео женину славу а задржао презиме.

-Јовановци (Стојковићи), Аранђеловдан. Петар, Давид, Тоша и Стојко.

-Ранћинци (Ранчићи), Аранђеловдан.

-Ћиринци (Станковићи и Ћирићи), Савиндан. Тривун – 77 година, Илија, Ћира и Станко.

-Анђелковци (Анђелковићи), Савиндан. Денча – 60 година, Јеленко, Анђелко и Станко.

-Стојановци (Пејчићи, Мијалковићи, Стојановићи), Јовањдан. Драган, Манојло, Мијалко и Стојан. Стојановића има одсељених у Белу Паланку.

-Божинци (Божићи и Поповићи), Алимпијевдан. Лека – 60 година, Ига, Гога и Божа. Поповићи се тако презивају по претку Младену, који је био поп. Има их одсељених у Белу Паланку.

Досељеници непознатог матичног места, вероватно из исте области су:

-Рајкови (Ранђеловићи), Никољдан. Петар – 70 година, Јанаћко, Ранђел. Ранђел је дошао као слуга код Ибраим аге. Касније је добио „селиште“, где се настанио.

-Павловци (Павловићи и Ћирићи), Никољдан. Павловићи знају: Владимира, Николу, Гогу и Павла. Ћирићи су од другог Павловог сина Ћире. Голубовић Петар, као призет дошао из села Понора у Павловиће, задржао презиме а примио женину славу. Павловића има одсељених у Белој Паланци.

-Турска (Ћирићи), Никољдан. Живојин, Вукадин и Ћира.

-Параћински (Филиповићи), Алимпијевдан. Радисав, Цветко и Филип.

-Булулеа (Крстићи), Аранђеловдан. Аксентије, Мита и Крста. Има их одсељених у Белу Паланку.

Сеоска преслава су Св. Духови – Св. Тројице.

Клење има своје посебно гробље – које је подељено на посебне парцеле у којима се сахрањују поједини родови.

ИЗВОР: Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Бојан

    Свака част на постављању овога.