Порекло презимена, Доња Глама (Бела Паланка)

11. април 2016.

коментара: 1

Порекло становништва насеља и Доња Глама, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Географско топографске прилике.

Село лежи у подножју Малог Врха; између Црвеног Пута, на западу, и Баре и Дела, на истоку. Насеље је постало на месту, где долина Потока из северозападног лактасто среће у југозападни правац; од тог лактастог дела долине, водоток се назива Бандол. На десној стрмијој страни долине локализовала се Марковска Мала; остали главни део села је на левој долинској страни, између друма и корита Потока, на крајњем рубу благих коса: Баре, Дела и Брајића Падине.

Воде.

Као и Горња тако и Доња Глама оскудева у води. У насељу су две чесме; Горњу Чесму, саграђену у турско доба, реновирао је 1933. године Хигијенски Завод. Испод села је друга чесма на каптираном извору званом Стубал; ту је направљено корито за појење стоке. Осим са чесама мештани користе води и из бунара, дубоких од 8  до 12 метара. Село има свега пет бунара.

Границе атара, земље и шуме.

На северу, сеоски атар са Горњом Гламом ограничен је на: Стрмни, Големом Врху, Бари и месту званом Јаме (преетежно оранице); на истоку, са Бабин Калом и Љубатовицом, граница атара је повучена на местима: Гајбуџа и Трновик (претежно обрадиве површине). На југу Доња Глама је са Букуровцем и Клењем омеђена на: Шаси, долини Бандола, Шумју, Орњоси (голети са местимичним шумама) и на месту Станислав Долу (претежно оранице). На западу, ка селима Доњем Рињу, Моклишту и Сражеву, синор је на: Скривеној, Којиној Пресуки и месту Србљаци (неплодно земљиште обрасло шикаром).

Топографска имена за обрадиве површине су: Орњоса, Раденков Дел, Дел и Бара. Шуме су под Малим Врхом на десној долинској страни Потока, у долини Бандола и на Орњоси. Утрина убухвата обешумљену рињску површ, од Малог Врха до Рињских Планина.

Тип села.

Село је по типу збијено са разређеним крајевима. Главни насељски крајеви, који се издвајају по именима родова, који их претежно настањују, су: Драгановска Мала, Боцинска Мала, Соколовска Мала, Неинска и Тагаровска Мала. Сви крајеви су међусобно повезани а куће, око сеоског пута који спаја Горњу и Доњу Малу са друмом бела Паланка – Књажевац, су измешане и већином ка путу окренуте. Издвојене делове насеља чине Дићинска и Марковска Мала.

Порекло становништва.

Данашње стариначно становништво потиче од неколико представника трију родова, који су једино преживели помор од „чуме“ из 1802. године. То су родови:

-Днћенци (Петковићи и Манићи), Митровдан. Манићи знају: Драгитина, Давида, Јосипа и Ману. Прекор Днћенци имају по баби Днки.

-Драгановци (Војиновићи, Јовановићи, Пенићи, Петровићи и Тодоровићи), Митровдан. Тодоровићи знају за: Јеленка (65 година), Тошу, Голуба и Тодора. У Војиновиће су се призетили: Костић Тихомир из Бабин Кала и Живић Теофил из Козје, а у ЈовановићеЗлатковић Властимир из Горње Гламе. Сви они су преузели женине славе. Од Војиновића једна кућа је одсељена у Панчево а од Пенића једна кућа у Белу Паланку.

-Боцинци (Вучићи и Здравковићи), Никољдан. Здравковићи знају за: Јордана, Адама, Јеленка, Здравка и Николу.

Досељеници су:

-Марковци (Младеновићи), Аранђеловдан, су из Станичења. Има их одсељених у Белу Паланку. Мајка Младена дошла је као удовица и довела Младена (Милан – 75 година, Никола и Младен)

-Ржанци (Јоцићи), Аранђеловдан, су из Височке Ржане. Дошао Илија као призет 1912. године, задржао славу и презиме.

-Неинци-Гајбуџанци (Ђорђевићи), Митровдан, су из Периша преко сточарског селишта Гајбуџе, по којој имају прекор. Из Гајбуџе се овај род доселио у Горњу и Доњу Гламу пре 70 година.

-Соколовци (Соколовићи), Никољдан, су из Пајежа. Дошао Сокол пре 60 година на имање Црњинске фамилије, четвртог стариначког рода, од кога су после „чуме“ остале само женска чељад, „које су се поудавале у друга села“ и населио један део Црњинског имања (Милан – 75 година, Жива и Сокол)

-Баљинци (Петровићи), Св. Ђорђе, су из Козје. Дошао Војислав пре 20 година. Прекор имају по деди „Баљи“.

Тагаровци (Митровићи и Видановићи), Св. Ђорђе, не знају за своје порекло (Жива, Пана, Ранђел и Митар).

-Бенџинци (Манићи), Аранђеловдан, не знају за своје порекло (Радисав, Тодор, Мија и Мана-„Бенџа“).

-Лилћинци (Лилићи), Аранђеловдан, не знају за своје порекло (Никола-63 године, Божил, Живко и Лила). Приводањак је Јордан Лилић је из Пајежа примио је женину славу и презиме.

-Шушкоњинци (Цонићи), Св.Ђорђе, не знају за своје порекло (Александар – 75 година, Јона и Цона). Младеновић Хранислав дошао је као призет из истог села, заадржао презиме а примио женину славу

Село има своје засебно гробље. У једном издвојеном делу гробља сахрањују се само род Марковци.

Сеоска преслава је св. Јеремија.

 

ИЗВОР: Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Branko Manic

    Kakav je postupak doci do knjige. Pozdrav