Порекло презимена, село Градиште (Бела Паланка)

4. април 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Градиште, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Географско топографске прилике.

Село лежи на темену долине језерског пода Градишта, на десној долинској страни Нишаве, на висини од 510 метара; насеље је положено на заравни која надкриљује улазни део у ждрело Градишког Кањона Сићевачке Клисуре. Оно се локализовало котлински и клисурским развојем под усамљеним узвишењем Чуком, између долина Ливађа на истоку и Конопљишта на западу. Виши део села, Горња Мала, заузима најниже падине Чуке; на њу се надовезује Доња Мала са осталим махалама.

Воде.

Мештани се водом служе са сеоске чесме, бунара и извора. У селу је извор Тополе; извори су у атару: Палавац, Станишица, Стубал Доњи, Стубал Горњи, Врбовац, Коритишта, Чуриловац и Вељи Дол.

Границе атара, земље и шуме.

Границе атара повучене су на местима: Душман, Слбица, Младенов Гроб – са Сићевом; Рибаре – са Перишом; Плеш – са Белоињем; Голубачак и Црнољевски Преслап – са Црнољевицом; Пернатица – са Округлицом; Ланишћи Врх – са Гулијаном; Комин, Радев Камен, Паралово, Ђулачки Дол, Србеница, Лозја, Јутеница и Једац – са Долцем; Нишава – са селом Црнче.

Топографска имена за обрадиве површине су: Слбица, Душман, Лаз, Коритишта, Нетребичје, Дубрава, Јенов Дол, Стубол, Станишица, Србеница, Дол, Пејна Глава, Жирович, Брдо, Гујин Крст. Белавац, Њива, Вељи Дол, Патетеница, Габарје, Врбовац и Падиње. Утрине и шуме обухватају: Плеш, Дренску Рудину, Орловачу, Пернатицу, Марачевац, Стружину, Ланишћи Врх, Радев Камен, Паралово, Зелениште, Густу Шуму, Душман, Коритиште и Крајиште.

Старине у селу.

На месту Чука распознају се „зидурине“ од старог утврђења, које је штитило приступ Сићевачкој Клисури. Недалеко од насеља има црквиште Св. Илије. Градиште има два сеоска оброка; један је посвећен Св. Николи а други Св. Илији.

На месту „Старо Гробиште“ у потесу Гуин Крст, у старим гробницама, поред костура и „пепелишта“ наилази се на ратничке ножеве, „златне гривне“, прстење и друге предмете.

Порекло становништва.

Старинци су:

-Шибалинци (Младеновићи);

-Радуловци (Радуловићи и Ђорђевићи);

-Ђуђуранци (Крстићи и Величковићи). Има их одсељених у мали Долац и:

-Митићи. Сви славе Јовањдан.

-Српкинци (Крстићи) и:

-Ђорговци (Ђорђевићи), Св. Ђорђе.

-Златрговци (Јовановићи и Ђорђевићи), Јовањдан и Св. Ђорђе, има их одсељених у Ниш;

-Ђуринци (Ђурићи), Св. Ђорђе, има их у Нишу, Крушевцу и Станици Долац (Мали Долац) и;

-Тричковци (Крстићи), Јовањдан и Св. Ђорђе, има их одсељених у Нишу.

-Латковци (Крстићи, Ђорђевићи), Св. Ђорђе. Има их одсељених у Станицу Долац.

-Андреинци (Андреићи), Св. Ђорђе.

-Даинци (Бранковићи, Здравковићи), Св. Ђорђе.

-Каселејци (Ранђеловићи), Св. Ђорђе.

-Палашевци (Крстићи, Јовановићи, Величковићи и Живковићи), Св. Врачи. Има их одсељених у Ниш.

-Живинци (Цветковићи), Аранђеловдан.

-Сећеравци (Савићи, Благојевићи, Петровићи, Марковићи и Костићи), Никољдан. Има их одсељених у Моклиште, Београду и Ћуприји.

-Милинци (Милићи), Никољдан. Има их одсељених у станицу Долац.

-Џановлинци (Петковићи, Младеновићи, Величковићи), Никољдан.

Досељеници су:

-Бакићи, Никољдан, су Цигани-Роми, досељени из Црвеног брега.

Сеоска преслава је Св. Петка. Петковица је била црквена слава цркве Св. Петке која је срушена 1947. године. Заветина је Св. Јеремија, тада се носи литија. „Воловска слава“ су Св. Власи. „Због берићета“ светкује се Илиндан и летњи Никољдан.

Село има своје гробље.

ИЗВОР: Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

*

Порекло становништва села Градиште, према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Сићевачке клисуре“ на основу проучавања тог подручје 2001. и 2002. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд.

Положај села.

Градиште се налази на улазу у источни део Сићевачке клисуре – Горња шти Црнчанско-градиштанска клисура, стрмих, скоро вертикалних страна, на заравни са десне стране Нишаве, окруженој узвишењима Сврљишких планина (1.334 m)

Чука, на југу, Брдо, на северу, и Кичер, на западу, испод којих су усечени стрми кречњачки одсеци ка Нишави. Просторно се развија између долина периодичних токова Ливађа, на истоку, и Конопљишта, на западу, 4 км северно од железничке пруге и магистралног пута Ниш–Димитровград. Лоцирано је 18 km северозападно од Беле Паланке (општински центар) и 33 km источно од Ниша.

Просторно се развија у висинском појасу од 400 до 460 m.

Пећине у атару села.

У атару се налазе пећине: Јарчевица, Попова, Мирчева, Мечина дупка, Свињарска пећина, Боранова, Параманска и Белојинске дупке, као и две Милине пропасти (код Голубињака и Жановачког врха) и пропаст на месту Пернатица. Суходолица пуна грохота – Коритиште, пружа се од Плеша (1267 m) y правцу југоистока. Полулевкастог је облика и везана је за мањи расед правца пружања северозапад-југоисток.

Воде.

У селу се налази извор Тополе, а у атару извори: Станишица, Палавац, Стубал, Врбовац, Коритишта, Чуриловац, Вељи дол, Свети Илија и Ковачевац.

Земље и шуме.

Од обрадивих површина које су се налазиле на местима: Белавац, Брдо, Вељи дол, Врбовац, Габорје, Гујин крст, Дол, Дубрава, Душман, Жирович, Јенов дол, Коритишта, Лаз, Нетребичје, Њива, Падиње, Патеница, Пејна глава, Слбица, Србеница, Станишица и Стубол, данас се обрађује само Белавац.

Шуме, пашњаци и утрине налазе се на местима: Густа шума, Дренска рудина, Душман, Зелениште, Коритиште, Крајиште, Ланишћи врх, Марачевац, Орловача, Паралово, Пернатица, Плеш, Радев камен и Стружина. Виногради, данас највећим делом запуштени, налазе се на Падини, а воћњаци на месту Калуђерица и мањим делом у оквиру сеоских дворишта. На местима Габарје, Страње и Луков дел расте жалфија.

Тип села (облик и физиономија).

Градиште је неправилног правоугаоног облика издуженог у правцу северозапад–југоисток. Збијеног је физиономског типа. Повезује три физиономска дела – „мале“, које су састављене од група родовских кућа: Горњу (Шибалинци, Радуловци, Буђуранци, Ђуринци, Влатковци, Андреинци и Џановланци),

Доњу малу (Даинци, Сећеравци и Милинци) и Палашевце (Српкинци, Ђорковци, Палашевци и Живинци).

Старине у селу.

На узвишењу Чука постоје готово у потпуности уништени остаци византијског утврђења (житељи га називају „градом“) које је штитило улазни део Сићевачке клисуре. Мештани верују да се на месту данашњег села налазило гробље становништва некадашњег „града“, чији су трагови налажени током копања темеља за куће.

На месту Старо гробиште (потес Гујин крст) у гробницама су пронађени ножеви, златне гривне, прстење и други предмети. Приликом изградње сеоског водовода, код извора Станишица, пронађене су цеви старог водовода за који се сматра да је користио поменути „град“.

Северно од Градишта налази се црквиште Св. Илије, где је постављен камени крст, а на месту Дубрава налази се камени крст посвећен Св. Николи, подигнут 1860. године.

Порекло становништва.

У Градишту се све фамилије сматрају староседелачким:

-Сећеравци (Костићи, Живковићи и Марковићи; 4 куће; славе Св. Николу), досељени, по предању, одмах после смрти цара Душана са Косова, њихови поделци:

-Даинци (Бранковићи, 1 кућа; слави Св. Ђорђа),

-Ђорговци (Ђорђевићи, 4 куће; славе Св. Ђорђа),

-Андреинци (Андрејићи, 1 кућа; слави Св. Ђорђа),

-Палашевци (Крстићи, Јовановићи и Величковићи, 8 кућа; славе Cв. Враче),

-Живинци (Цветковићи, 3 куће; славе Св. Ранђела),

-Милинци (Милићи и Илићи, 2 куће; славе Св. Николу),

-Џановлинци (Величковићи, 1 кућа; слави Св. Николу),

-Војиновци (Војиновићи и Велојићи, 2 куће; славе Cв. Николу) и:

-Шибалинци (Митићи, 1 кућа; слави Cв. Јована), досељени, по предању, „у турско од Гламе“ (вероватно је реч о старијим досељеницима са краја XV или почетка XVI века).

Од средине ХХ века исељени су потомци шест стариначких фамилија:

-Буђуранци и Радуловци (славе Св. Јована), поделци фамилије Шибалинци,

-Српкинци (славе Св. Ђорђа),

-Ђуринци (славе Cв. Ђорђа),

-Влатковци (славе Св. Ђорђа) и:

-Касалејци (славе Cв. Ђорђа).

Као стариначки род који је нестао биолошким процесом Михајло Костић наводи:

-Ећеровце, који се нису задржали у народном сећању.

У селу су живеле две куће Рома:

-Милутиновићи и:

-Јовановићи (славе Св. Николу), досељених из Црвеног Брега, које су за време Другог светског рата пресељене у Долац (село).

Остали подаци о селу.

Сеоска слава или „литије“ је Св. Јеремија, а Преслава Петковица, на чији дан је била и црквена слава старог православног храма (са звонаром из 1906) посвећеног CB. Петки, којије срушен 1947. године. У минулим временима мештани су славили и Cв. Власе као „воловску славу“.

Новија исељавања становништва.

У савременом периоду је исељено (углавном у Ниш и околна насеља) и „угашено“ (смрћу домаћина) 68 домаћинстава:

-Влатковци 13 кућа фамилије, по 7 кућа фамилија:

-Сећеравци и Бурђанци, 6 кућа фамилије:

-Даинци, по 5 кућа фамилија:

-Палашевци, Шибалинци и Андреинци, 4 куће фамилије:

-Ђуринци, по 3 куће фамилија:

-Милинци и Српкинци, по 2 куће фамилија:

-Џановлинци, Касапејци и Радуловци, 2 куће Рома

-Милутиновићи и Јовановићи и 1 кућа фамилије:

-Ђорговци.

Према попису становништва и станова 2011. године, у Градишту је било 38 напуштених (ненастањених) стамбених јединица.

Остали подаци о селу.

Градиште је мешовито, ратарско-сточарско село. На бази заступљености основних функција припада групи примарних сеоских насеља. Од основних функција у селу данас постоји једино месна заједница.

Четвороразредна основна школа отворена 1930, престалаје са радом средином 70-их година ХХ века због мањка ученика.

За потребе ранијег водоснабдевања подигнута је сеоска чесма, а мештани се данас снабдевају водом преко сеоског водовода изграђеног 1965/66. године (каптиран извор Станишица).

Електрификација је извршена 1960. године.

Пут до села (од магистралног правца Ниш–Димитровград преко Долца — села) је трасиран 1947, а асфалтиран 1987. године.

ИЗВОР: Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Сићевачке клисуре“ на основу проучавања тог подручје 2001. и 2002. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.