Порекло презимена, село Вета (Бела Паланка)

2. април 2016.

коментара: 3

Порекло становништва села Вета, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Veta

 

Географско топографске прилике.

Вета је типично долинско насеље. Село се пружа од запада и југозапада ка истоку и североистоку, правцем прижања долине Ветанске Реке, дужином од 1300 метара. Источно од села уздиже се висороаван, чији се делови називају: Вурњиште, Цацина Чука, Големи Дом и Равни Дел; еквивалент те висоравни на западу су теменат средњег језерског пода  Боћине Очи и Калила, раздвојена долином Габровца. Најшири део долине Ветанске Реке је у Доњој Мали, на месту где се спаја са бочним долинама: Габровцем са запада и Петковом Долином са југоистока. Стешњени, најужи део долине, широко је око 100 метара, је у Горњој Мали. Сви насељени крајеви су на врло уравњеном долинском дну а само неколико кућа сместило се на долинским странама.

Воде.

Мештани се водом за пиће снабдевају са чесама, из бунара, пумпи и неколико извора. У насељу има пет чесама, од којих три током лета пресушују. Бунара има 12, дубоки су од 5 до 8 метара доко 19 кућа имају пумпе. Вода из Белишке Реке, у коју се стичу све околне текућице а која се у току кроз насеље назива Ветанском (Селском) Реком а испод села Ведошком Реком, користи се за наводњавање башти. На њој се напаја и стока. На атару изнад Ветанског манастира, на удаљености од 3,5 километра, избија јак извор Рашина Бара чијим ће се каптирањем задовољити потреба за водом целог села.

Границе сеоског атара, земље и шуме.

Границе атара повучене су на местима: Ђунишевац, Попов Хан, Вршник и Крушје – са селом Глоговцем; Крушје и Рудине – са Тамњаницом; Блатиште и Равнодолски Врх – са Равним Долом; Глава Премета, Лазарева Мртвина, Бабатовац, Браћовац и Иванош (тромеђа) – са Банцаревом; Иванош, Тупанар, Дубока Падина, Кладна Долина, Кладни Дел, Пут, Рујиште, Марински Крушар и Белиш – са Горњим Студеном; Ћелиски Вис, Војводина Ливада и гребен Суве Планине – са селом Ћелије; Горб и остали гребен Суве Планине – са Горњим Душником; гребен Суве Планине – са Сопотницом; Јелов Пажар, Превалац, Попов Врх, Цацаревац, Коњски Дол, Вражево, Воденичиште, Стаћевица, Јеленовска Страна и Попов Хан (мост) – са Топоницом.

Топографска имена за обрадиве површине су: Рудиње, Бара, Рајчиновац, Јагљићка Падина, Блатиште, Сврачак, Липовица, Ботрица, Веселовац, Круша и Батановац. Утрина је на местима: Црвена Стена, Локва, Гуња, Распадине, Јелов Пажар, Мало Загузје, Вурниште, Горње Влаће, Белиш, Младенова Орница, Кошар, Војводина Ливада и Глог. Шуме обухватају: Попов Врх, Цацаревац, Коњски Дол, Градиште, Средњи Рт, Србиновац, Кочерево Равниште, Калуђеров Трап и Плочу.

Тип села.

Вета је насеље збијеног типа. Разређене су куће једино у делу насеља везаним за долинске стране Селске Реке. Разликује се пет сеоских крајева; Доња Мала, Пауновска Мала, Средња Мала, Пискавица и Доња Мала.

Старине у селу.

На месту Шаренац наилажено је разноврсне остатке материјалне културе римског доба: „тугле“, новац, сребрне гривне, огрлице, керамичко посуђе, прстење. Уз то нађена је и једна бронзана статуа као и друге старине неке римске насеобине.

У шуми Ветанског манастира налазе се остаци темеља и зидова црквишта Св. Јована Крститеља. На дан 7. јула (Ивањдан) становништво долази и полаже цвеће на то црквиште. Ветански манастир „Успење Свете Богородице“ подигло је становништво села Вете на темељима неког ранијег црквишта. Манастир је саграђен највероватније крајем XVIII века.

Порекло становништва.

Старинци, који славе Ђурђиц су:

-Стаменковци (Стаменковићи, Петровићи);

-Пасуљанци (Лилићи, Коцићи, Пејчићи);

-Јовичовци или Лилинци (Лилићи);

-Ђорговиц (Ђорђевићи) и:

-Живићи.

Пасуљанаца има одсељених у Црвену Реку, Ниш и Београд а Јовичоваца у Прешево и Ниш.

-Живковци (Живковићи, Рајковићи и Ракићи). Живковића и Рајковића има одсељених у Ниш.

-Китинци (Китићи) и Ђоринци (Ђорићи);

-Божићи, Тошићи и Петровићи. Тошића има одсељених у Прешево и Ниш. Сви побројани родови и породице, који углавном знају неколико појасева (Живко, Ђорђија, Лила, Пасуљан), старином су највероватније из једног родовског стабла.

-Маринци, Милошевци и Панци (Јовановићи, Милошевићи, Спасићи), Аранђеловдан. Маринаца има одсељених у Белој Паланци и Добричу а Милошеваца у Црвеној Реци.

-Рашинци (Пејчићи, Лилићи), Никољдан, Рашинаца има одсељених у Ниш и Куманово.

-Пауновци и Игаковци (Стојановићи, Митковићи и Пејчићи) Никољдан. Пауноваца има одсељених у Ковин а Игаковаца у Ниш, Београд, Белу Паланку и Топоницу.

-Соколовци и Глигорци (Соколовићи и Глигоријевићи), Никољдан. Соколоваца има одсељених у Куманово и Ниш.

-Прљинци (Миленковићи и Тодоровићи), Никољдан, Има их одсељених у Ниш и Београд

-Божинци, Нешинци и Маринковци (Божићи, Нешићи и Маринковићи), Никољдан, Нешинаца им на одсељених у Ниш а Божинаца у Ковин.

-Миленковци, Станковци (Милековићи, Станковићи), Никољдан. Миленковаца има у Београду а Станковаца у Ковину и селу Медошевцу код Ниша.

-Вањиловци (Митровићи) и Манићи, Никољдан. Вањиловаца има одсељених у околину Куманова.

-Веселиновци и Златановци (Веселиновићи, Николићи), Алимпијевдан.

-Османовићи (Св. Василије) и Ускоковићи (Св. Василије). Оба рода су Цигани-Роми „старовремци“. Османовића има одсељених у Тамњанинцу а Ускоковића у Јелашницу.

Досељеници су:

-Ћиринци (Ћирићи), Никољдан, су досељени из околине Вучитрна на Косову. Дошли су у турско доба. Има их одсељених у Ниш.

-Стојинци (Стојићи, Ђурићи), Никољдан, су досељени из Црвене Јабуке у време Турака. Има их исељених у Куманово:

-Банковци (Јовановићи), Аранђеловдан, су из Буковика. Има их одсељених у Црвену Јабуку.

-Станковци и Ђурђинци (Станковићи, Ђурђићи), Јовањдан, су из Раков Дола у Буковику са Власине одакле су дошли у турско доба.

-Кончеви (Миленковићи, Љубисављевићи), Митровдан, су досељени из нишке Студене пре 70 година. Миленковића има одсељених у Ниш.

Село има своје гробље. „Черкеска Гробишта“ су била на месту Мост.

Сеоска и манастирска слава је Св. Богородица. Тог дана се носе литије.

Као „воловска слава“ за „говеда и ситну стоку“ светкује се Св. Петка Русана.

Када се село 1909. године „заветовало“ постављен је „спомен“-оброк Крст Св. Петке, кога је подигло село.

ИЗВОР: Према књизи др. Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. jovica markovic

    U selu Veta bilo je i Markovica koji su pripadali Stamenkovcima

    • Милодан

      Јовица!

      Могуће је, али се у књизи не помињу, проверено је.

      Позздрав!
      Слободан Милић, Милодан

  2. Predrag Markovic

    Jos jedan Stamenkovac sa prezimenom Markovic. Znaci autenticni smo ali nas je * Randjel pisar* pogresno evidentirao pa se pola familije prezivalo Stamenkovic po dedi stamenki a pola Markovic. Djordje,Kruna i Rade su Markovic a Pejca je bio Stamenkovic (naknadno promenio u Markovic) od oca Dragutina i majke Vukosave.
    Poydrav za vrednog Vetanskog istoricara.