Порекло презимена, село Кленовник (Пожаревац)

26. март 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Кленовник, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

Кленовник се налази на благој падини Браничевског Повијарца те му је источни крај на брду а западни у равници. Кроз село пролази само један  поток који постаје од чесме, једине у селу.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање је око села на местима која се зову: Мајурац – мисли се да је ту некада било село Маљуревац, који је сада преко Млаве, Широке Ледине, Дољаче, Колиште, Дренар, Шумарица, Брдо, Марин До – у коме је „запис“, дрво „старо око 400 година“, који је, по предању, посадила нека Мара и Велике Међе.

Тип села.

Село је тимочког типа али унеколико поред оптерећеног пута Костолац-Пожаревац добија изглед друмског насеља. Подељено је на махале: Доњу, Ћелића, Чвргића, Брежанску и Горњу. У селу има 196 кућа и 1123 становника.

Постанак села и историјат.

Кленовник је старо насеље; помиње се у повељи кнеза Лазара из 1381. године. Ма Лангеровој карти забележено је на истом месту где је сад под именом „Kleinomnick“ а у списку од 1738. године записано је као „Klenonik“. Године 1733. помиње га егзарх М. Радковић и да у њему има 8 кућа. Према попису  из 1818. године имао је 29 кућа са 61 пореском главом и од тада сваке се године умножавао број кућа и становника.

Старији људи причају да се најстарији родови нису умножавали него су изумирали.

Порекло становништва.

У селу су ови родови:

-Симини, Никољдан, се сматрају за најстарије у селу, јер су њихови преци живели ту кад је у селу било само неколико кућа.

-Томићи, Никољдан, су непознатог порекла.

-Савини, Ђурђиц, су непознатог порекла.

-Вељковићи, Срђевдан, су непознатог порекла.

-Панићи, Ивањдан, су непознатог порекла.

-Љубојеви, Никољдан, су досељени пре 200 година из Куркача.

-Прлићи, Ђурђевдан, су досељени из негдашњег села Летњиковца пре 200 година.

Нешто доцније су се доселиле из Турије (Звижд) ове породице:

-Дугалини;

-Чвргићи;

-Богини и;

-Огњанови у Горњу и Доњу Малу. За њих се зна да су у Турији били један род и данас имају исте славе, Никољдан.

Доцније су се доселили:

-Ћелићи, Аранђеловдан, из Белобрешке у Банату.

-Газимировићи, Нова Година, су из Срема.

-Брежански, Лучиндан, су из Брежана и Срби су.

-Вренгићи, Ђурђиц, су из Баната. Некада су „плели вренгије“ (ужад).

-Смиљанићи су из Пожежене. Не каже се кају славу славе.

-Лилини, Никољдан, су из околине Вражогрнаца, зову их „Бугари“.

-Јевтини, Ђурђиц, су из Баната.

-Гајићи, Св. Петка, су из села Кусића у Банату; пореклом су били Цигани-Роми а данас су посорбљени.

-Панови, Св. Петка, су из „Метенице“ (Метовнице) у околини Зајечара.

Сеоска слава је Св. Никола, а преслава Петрове Покладе.

ИЗВОР: Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.