Порекло становништва села Кленовник, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села и воде.
Кленовник се налази на благој падини Браничевског Повијарца те му је источни крај на брду а западни у равници. Кроз село пролази само један поток који постаје од чесме, једине у селу.
Земље и шуме.
Земља за обрађивање је око села на местима која се зову: Мајурац – мисли се да је ту некада било село Маљуревац, који је сада преко Млаве, Широке Ледине, Дољаче, Колиште, Дренар, Шумарица, Брдо, Марин До – у коме је „запис“, дрво „старо око 400 година“, који је, по предању, посадила нека Мара и Велике Међе.
Тип села.
Село је тимочког типа али унеколико поред оптерећеног пута Костолац-Пожаревац добија изглед друмског насеља. Подељено је на махале: Доњу, Ћелића, Чвргића, Брежанску и Горњу. У селу има 196 кућа и 1123 становника.
Постанак села и историјат.
Кленовник је старо насеље; помиње се у повељи кнеза Лазара из 1381. године. Ма Лангеровој карти забележено је на истом месту где је сад под именом „Kleinomnick“ а у списку од 1738. године записано је као „Klenonik“. Године 1733. помиње га егзарх М. Радковић и да у њему има 8 кућа. Према попису из 1818. године имао је 29 кућа са 61 пореском главом и од тада сваке се године умножавао број кућа и становника.
Старији људи причају да се најстарији родови нису умножавали него су изумирали.
Порекло становништва.
У селу су ови родови:
-Симини, Никољдан, се сматрају за најстарије у селу, јер су њихови преци живели ту кад је у селу било само неколико кућа.
-Томићи, Никољдан, су непознатог порекла.
-Савини, Ђурђиц, су непознатог порекла.
-Вељковићи, Срђевдан, су непознатог порекла.
-Панићи, Ивањдан, су непознатог порекла.
-Љубојеви, Никољдан, су досељени пре 200 година из Куркача.
-Прлићи, Ђурђевдан, су досељени из негдашњег села Летњиковца пре 200 година.
Нешто доцније су се доселиле из Турије (Звижд) ове породице:
-Дугалини;
-Чвргићи;
-Богини и;
-Огњанови у Горњу и Доњу Малу. За њих се зна да су у Турији били један род и данас имају исте славе, Никољдан.
Доцније су се доселили:
-Ћелићи, Аранђеловдан, из Белобрешке у Банату.
-Газимировићи, Нова Година, су из Срема.
-Брежански, Лучиндан, су из Брежана и Срби су.
-Вренгићи, Ђурђиц, су из Баната. Некада су „плели вренгије“ (ужад).
-Смиљанићи су из Пожежене. Не каже се кају славу славе.
-Лилини, Никољдан, су из околине Вражогрнаца, зову их „Бугари“.
-Јевтини, Ђурђиц, су из Баната.
-Гајићи, Св. Петка, су из села Кусића у Банату; пореклом су били Цигани-Роми а данас су посорбљени.
-Панови, Св. Петка, су из „Метенице“ (Метовнице) у околини Зајечара.
Сеоска слава је Св. Никола, а преслава Петрове Покладе.
ИЗВОР: Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)