Порекло презимена, село Ћириковац (Пожаревац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Ћириковац, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. При Порекло становништва села Ћириковац, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. При Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Ћириковац (Пожаревац)

Порекло презимена, село Ћириковац (Пожаревац)

Порекло становништва села Ћириковац, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Ćirikovac

Положај села, воде и брда.

Источна половина села лежи на присојној страни Браничевског Повијарца и брдовита је а западна половина је у равници. Брдо које се пружа од источно од села зове се Провалија. Потока нема а има само један извор и то у средини села.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање је око села на местима која се зову: Млаке, Провалија – где су већином виногради, Забела, Редаре и Грмље.

Тип села.

Ћириковац је тимочког типа. Кроз село пролази жив срески друм, те чини главну и једину широку улицу у селу. Махале носе ове називе: Шеовића, Брња, Доња, Војиновац и Кленовичка. У селу има 272 куће и 1598 становника.

Постанак села и историјат.

По предању ово село је старије „за 12 година“ од Пожаревца а и у историјским споменицима пре се помиње, 1459. године, од Пожаревца. У атару овог села је место на коме је закључен Пожаревачки Мир – 1718. године. На том месту је некада постојала хумка а данас је ту приватна њива Ђорђа Милошевића. Налази се на половини пута између Костолца и Пожаревца, као што и Хамер по турским и другим савременим изворима тврди. Ближе је одредио ово место др. А. Медовић још средином прошлог века. Он је испитивањем старијих људи, који су од својих очева и дедова као савременика аустрисјко-турског рата могли бити тачно обавештени, сазнао да је „Пожаревачки Мир уговорен на грбини косе Сопота, повише села Ћириковца, на путу који води из Пожаревца у Брадарце, лево покрај самог пута. Ту се и данас познаје хумка где је уговор подвезан“. Хумке данас нема него је то место, које је било 20 метара дуго и 10 метара широко, сада уравњено и налази се, како се распитивањем сазнало, у њиви поменутог мештанина.

Ћириковац је одувек био на овом месту. У његовом атару је селиште некадашњег села Летњиковца које је, изгледа, још старије а постојало је до пре 100 година. Тада је, вероватно по наредби кнеза Милоша, пресељени у оближњи Ћириковац. То се селиште, старо село Летњиковац, налази километар источно од Ћириковца, а обе стране Могиле, све до Млаве и до села Бубушинца. Један његов део је у атару Ћириковачком а други у Бубушиначком. Остало је предање код старијих мештана да је село старије 12 година од Пожаревца. И доиста изгледа да је старо. Оно се додуше не помиње у повељи кнеза Лазара, али је свакако постојало или као засебно село или је било пресељено и спојено са оближњим Летњиковцем, јер пада у очи да се ова два села нигде у споменицима заједно не помињу. Најпре се у повељи кнеза Лазара помиње Летњиковац, као Ленитковци.

Године 1459. је у овај крај са војском дошао велики везир Махмуд паша и освојио поред тврђаве Ресаве (данашње Манасије) и „Curicovacz, Druno u Braniczovacz“. Први се назив односи на Ћириковац, други на оближње село Дрмно, које се онда звало Дрвно, а трећи град Браничево. Ханер је ово написао према савременим белешкама, те отуда можемо рећи да је Ћириковац постојао 1459. године. Он се према тој забелешци помиње као замак, тврђава, а то је или пометњом због оближње тврђаве Браничева или су Ћириковац и Дрмно били као предстраже за одбрану града Браничева од непријатеља, који би од долине Мораве нападао.

На аустријској карти (1717.-1739. г) записанје на истом месту где је и сада као Tziskow а у списку од 1738. године већ је био записан као Сirikovaz.

У извештају М. Радковића 1733. године видимо да тада нема Летњиковца. Уместо њега наводи се Ћириковац са 33 српске куће.

Почетком XIX века постоје ова села. Ћириковац је 1818. године имао 43 дома са 95 ‘арачких глава а Летњиковац са само 8 домова и 19 ‘арачких глава.

Прва четири рода сматрају се за старинце; не знају да су им се преци одкуда доселили. Станују у средини села, најстаријем његовом делу.

Порекло становништва.

Родови су:

-Маркови, Аранђеловдан.

-Арамбашићи, Ђурђиц.

-Казаци (надимак су добили што су се некада на друму тукли „као казаци“), Никољдан.

-Витићи, Трифундан.

-Илићи, Пантелијевдан, не знају за своје порекло.

-Чочини (Станојеви), Никољдан, не знају за своје порекло.

-Цвејићи, Аранђеловдан, не знају за своје порекло.

-Јерски, Стевањдан, мисле да су досељени из југозападних крајева.

Из некадашњег Летњиковца досељени су:

-Стока Џавић и брат му Ђорђе, Аранђеловдан.

Илићи (Ника, Ђурађ и Јова), Аранђеловдан.

-Стева Докин са четири брата, Никољдан.

-Штренкићи („Маџари“ – што су били љути као Мађари), Св. Ћирик.

-Ђуричини, Св. Ћирик.

Досељеници из других крајева, који су се овде доселили пре 160 и више година и населили по крајевима села, махалама:

-Петковићи (Вујићи), Св. Петка, су из Кучајне.

-Обрадови (Мишини), Никољдан, су из Кулича.

-Мишини, Никољдан, су из Ковина у Банату.

-Шеовићи, Јовањдан, су из Бубушинца.

-Ђорђевићи, Никољдан, су из Петровца.

-Миличићи, Никољдан, су из Брадарца.

-Ташићи, Никољдан, су из Пожаревца.

-Најдановићи, Ђурђиц, су и Вражогрнаца у Крајини.

Сви становници су Срби, Влаха и Цигана-Рома у овом селу нема.

Заветина је Ђурђевдан, а мала заветина Св. Теодор.

ИЗВОР: Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top