Порекло презимена, село Батовац (Пожаревац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Батовац, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Прире Порекло становништва села Батовац, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Прире Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Батовац (Пожаревац)

Порекло презимена, село Батовац (Пожаревац)

Порекло становништва села Батовац, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Батовац је на нешто узвишеној равници поред Мораве, те ретко бива плављен.

Земље и шуме.

Делови атара носе ове називе: Старе Новине – од утрине су постале њиве, Попрдача, Стари Батовац, Текија – назива због турског манастира који јенекада био ту, Тржевина, Виноградина; у Кључу су: Страна, Брег, Шанчић, Островац, Врањак, Пескова и Бегеј.

Тип села.

Од села које је збијеног, тимочког типа, одвојена је километар јужно група од 15 кућа на месту Текији, где су сопственици те земље основали мали заселак. Село се дели на ове махале: Горњу или Бугарску, Средњу у којој су махом старинци, Крањску и Циганску. Власи се нису никада досељавали у ово село. У селу има 197 кућа и 1103 становника.

Постанак села и историјат.

У повељи кнеза Лазара помиње се у овом крају село Батићи, али се позудано не зна да се то односило на Батовац. Мештани причају да је село врло старо и да се најпре налазило на месту „Стари Батовац“, као и да су се још пре 300 година одатле преселили због колере и дошле на данашње место. Почетком XVIII века на Лангеровој карти забележена су два села са овим именом и то Нови Батовац (Neu Batofze) на данашњем месту и Батовац (Batofze) много северније.

Почетком прошлог века Батовац је по величини спадао међу средња села; по попису од 1818. године имао је 39 кућа са 84 пореске главе.

Порекло становништва.

У селу су ови  родови.

-Стокићи, Никољдан, су у средини села, пореклом су са Косова.

-Машићи, Аранђеловдан, је стара фамилија која се није множила него изумире. Не зна се одакле су пореклом.

-Милошевићи, Аранђеловддан, су из Баната.

-Стевићи, Аранђеловдан, не знају за своје порекло.

-Јевтићи („Брадиловићи“), Алимпијевдан, не знају за своје порекло.

-Ристићи, Ђурђиц, су из околине Крушевца.

-Милићи (Благојевићи), Никољдан, су из околине Крушевца.

-Ђурићи, Ђурђиц, су из околине Крушевца.

-Симоновићи („Дињаровци“), Илиндан су из Крушевца.

-Миловановићи, Срђевдан, су из Тимочке области, села Трнавац.

-Чекменовићи, Михољдан, су из Баната.

Млађи родови и досељени одмах после пропасти и смрти Хајдук-Вељкове:

-Черновићи, Никољдан, су из Вражогрнаца. Када се су дошли после погибије Хајдук-Вељка у селу је било свега 40 кућа.

-Павловићи, Јовањдан, си из Грљана код Зајечара.

-Јотићи, Никољдан, су из Вражогрнаца.

-Цанковићи, Савиндан и Св. Варвара, су из Вражогрнаца.

Из Вражогрнаца су и:

-Петковићи, Никољдан;

-Стојковићи, Никољдан;

-Никићи, Никољдан:

-Ђурђићи, Никољдан:

-„Гергани“ (Ђорђеви), Никољдан и;

-Јовановићи, Никољдан.

Најмлађи досељеници од пре 60-70 гоодина:

-Станковићи (Милосављевићи), Јовањдан, су из Сикола – Крајина.

-Милићи, Ђурђиц, су из Баната.

-Ивковићи („Маџари“), Јовањдан, су из Баната.

Постоје још четири породице са 4 куће, које су пре двадесетак година досељене из Ћириковца, Бубушинца, Шалинца и Пожаревца.

Влаха у селу нема. Има пет родова (20 кућа) Цигана-Рома који су раније били чергари-скитачи а сада су стално настањени у Циганској Мали.

Сеоска заветина је Други дан Духова. Преслава (мала заветина) је летњи Аранђеловдан.

ИЗВОР: Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top