Порекло презимена, насеље Костолац (Пожаревац)

26. март 2016.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Костолац, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Stari-Kostolac

Положај насеља и воде.

Костолац се налази на североисточном крају Браничеввског Повијарца, где се он највише сужава и губи између Млаве и Дунава, до којих допиру сеоске куће.

Постоји само једна извор у селу и зове се Добриљка.

Земље, шуме и старине.

Сеоски атар се пружа са обе стране Млаве и његови обрадиви делови носе ове називе: Кураб (удубљено место; мештани кажу да је ту у старо време копана земља за циглу за Костолачки Град), Клепечка (постоји предање да је ту била истоимена варош), Абрашева Бара (по Турчину чији је рибњак ту био), Чаир (припадао кнезу Милошу а доцније као селска земља раздељен. У њему се налази Костолачко старо Селиште), Бурдељи (по некадашњем збегу и колибама у земљи), Браничевац (јужно од села, дуг више километара, све до Кленовачког атара. На њему има трагова од старог града а налазе се римске гробнице и друге старине), Лештар, Срача, Провалија (Велика и Мала. Прича са да је дотле некада Морава „провалила“), Вратница, Прокоп (мисли се да је ту прокопан пут од села до града као између великог и малог града, који данас представљају више и ниже брдо), Долинац, Бања (данас су овде виногради а овде је био пуст градић Бања, који се почетком XVIII века налази на Лангеровој карти) и Островац (при ушћу Млаве).

Тип насеља.

Мада је ово насеље збијеног типа, ипак су куће на југу разређене и уопште, због теренских прилика, насеље је нешто ушорено, те се приближава мачванско-јасеничком. Насеље се може ширити само по дужини а у ширину не може због Млаве и брда. Разликују се три махале; северни део зове се Циганска Мала, средина око општинске суднице зове се Средња Мала док је на југу Влашка Мала. У насељу има 269 кућа и 1583 становника. Овде су урачунате и куће рудника угља које се налазе у северном крају села.

Име насељу.

Име насељу је дошло од латинске речи kostellum, како су га доцније становници називали по остацима града Виминацијума а доцније Браничева. Мештани погрешно причају да је насеље добило име по цару Константину који га је „основао“.

Постанак насеља и историјат.

Viminacijum1Костолац је настао на рушевинама римског Виминациума, који су Хуни у Авари срушили и опљачкали а Словени обновили, населили и дали му име Браничево. Ово име примише од Словенца и Византинци под чијом је влашћу овај град дуго остао. Још 879. године помиње се у Браничеву епископ Моравски а у XII веку крсташи помињу Србе као становнике овог краја, кроз који су прошли. У византинско-угарским ратовима Браничево су Мађари више пута освајали (као castrum Boronch) и рушили. Од Мађара су га неколико пута освајали Бугари и у њему се налазио једно време бугарски епископ, а када су га послдњи пут Бугари освојили од Мађара, средином XIII века, град већ није постојао, био је у рушевинама и опустео. Убрзо, 1285. године, дошао је под краљем Милутином први пут под српску власт, али се именом Браничево сада назива област. На место велике тврђаве Виминациума и Браничева постаје мања српска тврђава, коју су Срби саградили од материјала заосталог од рушевина, али не на истом месту, него јужније, на месту које са данас зове Браничевац, километар и по северно од манастира Рукумије а тако се, изгледа, звао и српски град, јер је под именом (Braniczovacz) забележен 1459. године у турским споменицима, када га је заузео везир Махмуд.

Костолац је данас на левој страни Млаве, али је за време средњовековне државе (у повељи кнеза Лазара помиње се као Костолбцб) као и за време Турака, био на десној страни (као Виминациум и Браничево), па га тако на десној страни налазимо и у почетку XVIII на аустријској карти.

Кад је Костолац премештен са десне обале Млаве (из старог „Селишта“, данашње место Чаира) на леву, где је сада, не може се тачно већ само приближно утврдити. Према причању најстаријих људи до би било пре 160 година, али је тада Костолац био слабо насељен, тако да  је (по предању) за време Кочине Крајине 1788. године у Костолцу је било само 9 кућа. За прва четири рода не зна се порекло, те се могу сматрати као старинци.

Порекло становништва.

Родови су:

Јарашилови (новије презиме Маринковићи), Ђурђиц, су старинци или први насељеници. Куће су им у средини села.

Стојакови, Митровдан;

-Кршићи (Стаменкићи), Никољдан, надимак „Кршићи“ веле да им је дошло по томе што је њихов предак кршио репове туђим воловима на којима је ноћима орао.

-Синђелићи, Лазаревдан.

-Давидови, Никољдан, су досељени пре 155 година из села Печанице.

-Ненадови, Јовањдан и Аранђеловдан, су досељени из Печанице.

-Богосављеви, Ђурђевдан, су досељени из Печанице.

-Ружини и Алексијини, Св. Настасије, су досељени из Баната.

-Кручичани, Јовањдан, су досељени пре 150 година из Кручице у Банату.

-Мишићи, Св. Петка, су досељени из Баната као Власи (првог досељеника звали Миша Влаовић) а сада су посрбљени.

-Рајкови, Ђурђиц,  су досељени из Печанице.

-Журкини (Петрови), Аранђеловдан и Никољдан, су досељени из Баната као Власи, али су од скора посрбљени, тако да само још старији људи из тих кућа знају влашки.

-Пожеженци, Ђурђиц, су из Пожежене.

-Станојлови, Јовањдан су из Копривнице у Крајини.

-Ванђелкови, Никољдан, су из “Турске“.

-Јеврмови, Никољдан. Куће су им до Циганске Мале а пореклом су из околине.

-Лукини, Трифундан. Куће су им на средини (или у северном делу) села. Не знају за своје порекло.

-Славуји, Ђурђиц. Куће су им у северном делу села, Порекло им је непознато.

-Ђорђеви, Митровдан, су пореклом из околине.

-Николић, Никољдан, је досељен са породицом из Баната као свештеник.

Има 25 кућа Цигана-Рома. Славе Никољдан и Св. Петку. Пореклом су из Костолца, Дубравице и Батовца. Раније су у Костолцу проводили само лето а зиму у Дубравици и Батовцу, али по наредби кнеза Милоша су се стално населили у Костолцу. Осим горњих има још 20 породица које су у последњих 40 године досељене из Чешке и Баната, као радници у руднику и у фабрици стакла, која је до Великог рата постојала у Костолцу.

Заветина је Св.  цар Константин и царица Јелена, а преслава Аранђеловдан јесењи.

ИЗВОР: Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.