Порекло презимена, село Брежане (Пожаревац)

21. март 2016.

коментара: 2

Порекло становништва села Брежане (по књизи Брежани), Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

Село се налази на висоравни поред Моравске отоке Маџарске Баре и не бива плављено осим једног дела „Српске Мале“, када је велика поплава. Потока и извора у селу нема.

Земље и шуме.

Атар брежански пружа се за 300 хектара и преко Мораве, у месту званом Чентревиљ, које је до пре 90 година било је источној обали па га је тада Морава обишла и оставила на западној страни. По предању старих мештана и село Шалинац за време кнеза Лазара било на источној страни Мораве а данас је на западној.

Тип села.

Брежане је село тимочког типа и дели се на три махале. Највећа је Влашка, потом Српска па Прибић. У селу је 305 кућа и 1762 становника.

Постанак села и историјат.

Не може се тачно утврдити када је постало село: изгледа да није старо као околна села, која се помињу у повељи кнеза Лазара. Први помен о њему налазимо на аустријској карти почетком XVIII века, забележено као Preschani и то на истом положају на коме је и сада. Стари људи причају да је прво насеље било на месту „Брежине“ (до „Голог Брега“). Тада су били спојени са селом Батовцем и само су се делили на две мале, Батовачку и Брежанску. Доцније су се преселили у аду на место Татарин. Одатле се преселе на место Поману (на ади) да би се помакли на оближње место које се сада зове „Селиште“ и на крају на садашње место. По причању мештана, пре 120 година село је на овом месту имало само 8 кућа, 6 српских и две влашке и од тада се мештени нису више досељавали, осим 50 влашких породица пре 110 година, досељене из околине Видина, па се због неслоге са Србима вратиле да би се поново неки доселили у ово село. Те прве куће су биле на јужном крају села, а више њих, на средини данашњег села, налази се старо гробље у које се одавно не сахрањује.

Порекло становништва.

Најстарији родови су српски док су се влашки (сада посрбљени) касније доселили.

Родови су:

-Стефановићи, Лучиндан, су досељени са Косова. Куће су им на јужној страни и то је најстарији део села.

-Ђукићи*, Аранђеловдан, су досељених са Косова. Старијих 9 кућа налази се у најстаријем делу села.

*Од њих је патријарх Димитрије по оцу, а по матери је из Великог Села.

-Шљивићи, Јовањдан, не знају за своје порекло.

-Ивановићи су досељени са Косова, имају једну кући у ади. Не каже се коју славу славе.

-Ивковићи, Св. Јевстатије, су из Бара – Стиг.

-Спасићи, Никољдан, су из Шапина.

-Симићи, Св. Петка, су из Копривнице – Крајина.

-Михајловићи, Томиндан, су из Рготине – Крајина.

-Вељковићи, Ђурђиц, су из Копривнице – Крајина.

-Антићи, Мратиндан, су из Топонице код Ниша.

-Жикићи, Јовањдан, су из Браћевца – Видинска област.

Влашке или управо повлашене породице су.

-Драгушићи, Аранђеловдан, су из Алова – Видинска област.

-Угриновићи, Илиндан, су из Чешљеве Баре – Рамска област. Старином су из Црне Горе, призетили се у влашку кућу и порумунили се.

-Туфегџићи (Адамовићи а стари назив „Сулкани“), Св. Петка, су из Каоне код Кучева. Назив Туфегџићи носе по претку који је био туфегџија код кнеза Милоша.

-Радојевићи (Дулићи), Никољдан, су из Алова – Видинска област.

-Стануцевићи, Св.Петка, су из Алова – Видинска област.

-Стојковићи, Флорићи и Јовановићи (родоначелници браћа од стричева), Св. Петка, сви су се једни за другим досељавали из Николичева – Зајечар.

-Недељковићи, Св. Козма и Дамњан, су из Раброва – Видинска област.

-Симеоновићи, Мратиндан, су из Зеленике – Голубац. Куће су им на истоку у мали која се зове Прибић

-Степановићи, Св. Петка, су из Алова – Видинска област.

-Лукшићи, Ђурђиц, су из Царевца код Пожаревца.

-Фируловци и Ванчићи (браћа од стричева), Аранђеловдан су досељени из Николичева код Зајечара. Фируловци имају надимак „Цивуљани“, што значи да су тврдице.

-Станојевићи, Никољдан, су из Злота.

-Адамовићи, Мала Госпојина, су из Злота.

-Томићи, Св.Петка, су из Каравлашке.

-Младеновићи, Алимпијевдан, су из Вуковића – Пек.

-Ристићи, Мала Госпојина, су из Лубнице – Зајечар.

-Петковићи, Мала Госпојина, су из Млаве. Најпре су били у Рановцу, потом у Старчеву да би се на крају доселили у ово село.

-Јаношевићи, Никољдан, су досељени из Каравлашке у околину Зајечара. Одатле се преселе у Берајку – Ресава да би потом дошли у Брежане.

-Павловићи, Велика Госпојина, су из Влашке код Параћина.

-Пауновићи, Велика Госпојина, су из Влашке код Параћина.

-Стојковићи, Никољдан, су из Копривнице – Крајина.

-Николићи („Бузати“), Св. Петка, су из Алова – Видин.

-Гјормовићи (Фиранци), Митровдан, су из Грљана код Зајечара.

-Петковићи, Никољдан, су  из Прљите – Зајечар.

-Петровићи, Митровдан, су из Мокрања – Видин.

-Николићи, Никољдан, су из Малајнице – Крајина.

-Миклићи, Јовањдан, су из Рановца – Млава.

-Станковићи, Никољдан, су из Јасикове – Крајина.

-Војиновићи, Велика Госпојина, су из Јасикове.

-Милосављевићи, Никољдан, суиз Копривнице – Крајина.

-Радуловићи, Никољдан, су из Зајечара.

-Трајиловићи, Аранђеловдан, су из Зајечара.

-Јаношевићи, Митровдан, су из Рановца – Млава.

-Ђорђевићи („Гогоњеци“), Св. Петка. Доселили се из Каравлашке у Старчево – Млава и одатле овамо.

-Араповићи, Св. Петка, су из Грљана код Зајечара.

-Јовановићи, Никољдан, су из Прљиге – Зајечар.

-Милојевићи, Никољдан, су из Рајца код Неготина.

-Павловићи (Брчићи), Никољдан, су из Рановца – Млава.

-Мургуловићи, Велика Госпојина су из Беренгија – Банат.

-Рамјанци, Јовањдан, су из Глоговице – Крајина.

-Алексићи, Нова Година. Ову славу су узели када су се тога дана као Турски Цигани покрстили, досељени су из Вражогрнаца код Зајечара.

-Јовановић Живота, Св. Петка. Ништа се више не каже о њему.

ИЗВОР: Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. BREŽANAC

    Miladine, pola nije napisano o selu Brežanu, više od pola su neistinite činjenice.

    • Милодан

      Брежанац!

      Најпре, ниисам Миладин него Милодан.

      Прво изање књиге је објављено 1928. године. За (скоро) један век много чега се променило, па и становништво у селу Брежане. То је једино логично објашњење.
      овоме немам ништа да додам.

      Поздрав!