Порекло презимена, село Бошњак (Петровац на Млави) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Бошњак, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. год Порекло становништва села Бошњак, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. год Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Бошњак (Петровац на Млави)

Порекло презимена, село Бошњак (Петровац на Млави)

Порекло становништва села Бошњак, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села, воде и брда.

Бошњак је у долини кроз који протиче поток „Река“ који се улива у поток Шевар. „Река“ постаје по саставу Љутог Потока (добио име по хладној воци и врлетном месту). Са севера утичу у „Реку“ потоци: Поток са жедне Воде (добио назив по томе што му је околина оскудна водом), Лазничке и Шуме Поток. Јужно од села а испод брда Липара је извор Врело а у средини села је „Баба Дуњин Кладенац“. Осим тога у сеоском атару налази се и Котлински Поток, а на западу је „река“ Чокордин. Брда у сеоском атару су: Топољар, Вонограде, Коса и Липар.

Земље и шуме.

Обрадиви делови сеоског атара носе ове називе: Водица, Оброшина, Клисура, Јасенар, Жестилер, Прњавор, Ливаде, Коса, Шуме, Винограде, Лазна Крошара, Торовиште, Борице, Горње Ливаде и Глојже.

Тип села.

Бошњак је село тимочког типа. Дели се на Српску и Влашку малу и има укупно 138 кућа са 790 становника.

Старине у селу.

Северно од села, на брду Лазни, има трагова старијег насеља. Стари људи причају да су се са тог места становници крајем XVIII века преселили у Бошњак и у Вошановац, са којим је у старо време био у заједници, у садашњем Селишту.
На југу од Бошњака, у пољу званом Точак (добило име по истоименој води), налазе се трагови од старог насеља. Стари људи причају да је на том месту некада било село Добросављевац. Садашње сеоско гробље на Торовишту код Селишта, где је и гробље села Вошановца, од кога е Бошњак одвојио у засебно село.

Постанак села.

За најстарији род сматрају се Петковићи. Доселили су се из неког околног села, али су старином са Косова, одакле су у овај крај дошли пре 300 година. Из околине (мисли се из Вошановца) су дошли пре око 160 година. Петковићи су се настанили најпре где је данас село. Због куге, после неког времена, иселе се источно од данашњег села, где су живели десетак година, да би се поново вратили на старо место. Место где су привремено боравили зове се Селиште, на коме се данас налазе црепови, новци, разне алатке и др. У Селишту су живели по предању пре 140 година. Доцније је село расло досељавањем и прираштајем.
Село слави Зелени Четвртак, први четвртак по Духовима, а преслава је Св. Тодор.
У Бошњаку је половина становника српске националности а половина је била влашке и повлашена, али се и ова половина временом посрбљује, тако да су се данас готово сви претопили у Србе.

Порекло становништва.

Родови су:

-Петковићи, Св. Ђорђе, су пореклом са Косова. Куће су им у средини села.
-Миркани, Никољдан, су непознатог порекла. Стари људи причају да се њихов род овде доселио још пре 400 година. Изгледа да су били Срби па се порумунили под утицајем суседа Тирића.
-Тирићи, Св.Петка, су досељени из Тимичког округа, из Валакоња, и насељени у северозападном крају села, до Миркана.
-Ћосићи, Св. Ђорђе, су пореклом из Баната, из Баваништа, Куће су им у средини села.
-Кучајничићи, Стевањдан, су досељени из Звижда, из Кучајне. Куће су им у средини села и растурене на западу.
-Лојићи, Св. Петка, су досељени из Црне Реке. Куће су им у северном делу села.
-Васићи, Трифундан, су досељени из села Велики Поповац у Млави. Куће су им у средини села.
-Буговски, Аранђеловдан, су досељени из Стамнице у Млави. Куће су им у источном крају села.
-Димитраћке, Св. Петка, су досељени из Тимочког округа, село Шарбановац. Куће су им на северном крају села.

ИЗВОР: Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top