Порекло презимена, село Топоница (Мало Црниће) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Топоница, општина Мало Црниће – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Порекло становништва села Топоница, општина Мало Црниће – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Топоница (Мало Црниће)

Порекло презимена, село Топоница (Мало Црниће)

Порекло становништва села Топоница, општина Мало Црниће – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

Топоница лежи у долини кроз коју протиче поток који прима води из три извора: са Црквина, са Жутог Брега и Курин Кладенца. Осим Селског и Мало Топоничког Потока налази се јужно и Заовички Поток и сви се уливају у Млаву осим лети, када пресуше. Поред поменутих извора постоје и ови: Требезски, Зелински Кладенци, Пударски и Заовички. У сеоском атару су ова брда: Осоје, Крнаја, Господска Дубрава, Старе Новине, Мала Топоница, Батушко Брдо, Чикерац, Ђула и Гај.

Земље и шуме.

Делови сеоског атара носе ове називе: Прњавор, Горње Ливаде, Рамница, Пиштољина, Мртваја, Јаз, Селиште, Крнаја, Осоје, Господска Дубрава, Старе Новине, Илијин Дол, Стара Липовача, Ножица, Црквине, Ћелије, Требеже, Липље, Торовиште, Честин, Велико Поље, Прскач, Жевац, Велике Ливаде, Мале Ливаде, Рит, Бода, Батушко Брдо, Мала Топоница, Виснатово Брдо, Дубравица, Ђула, Заовичка Гора, Гај, Парлози, Бели Поток и Влашке Њиве.

Тип села.

Топоница је нешто разређенијег типа и састоји се из пет мала, нешто одвојених те се село приближава власинском типу. Западни крај села зове се Бољедруже, за њим се пружа Топоничка Мала. Од њих је одвојена сеоским потоком трећа мала Сурдуп. Четврту малу зову Доња или Бугарска. Пета мала је Водице, новије насеље удаљено пола километра од осталих мала. У селу има 345 кућа и 2080 становника.

Име селу.

О имену села има више тумачења али нису потврђена. Једни причају да су овде некада расле тополе по којима је село добило име. Други наводе име села у везу са топовима, који су се овде правили у време Карађорђа а трећи по топоту, који се чује када се на коњу или са колима путује кроз село што долази од „старих лагума којих има испод села“.
За малу, некада село, Бољедруже причају да је добила име по два хајдука од којих је један био рањен, који су пролазили кроз село, коме је други говорио „хајде боље друже“.
Водице су добиле име по томе што тамо има мало воде.

Постанак села.

Изгледа да је Топоница млађе насеље, постала свакако у другој половини XVIII века. Село је у почетку било око пола сата хода источно од данашњег, близу Млаве. Ту је за време Првог устанка било ко десетак колиба. Због поплаве су се иселили на данашње место а старо место назвали „пустоселином“.
За малу Бољедруже* веле да је некада било засебно село и лежало на петнаест минута северозападно, па је по наредби кнеза Милоша, спојена са Топониицом. Ово причање потврђује Лангерова карта на којој се налази село „Bolltruzi“ и то на месту где је било ово насеље пре него што се преместило и спојило са Топоницом. На карти Јована Бугарског из 1845 године ово насеље је унето под именом Бољђдругb.
*За Бољедруже причају стари, да је некада било велико место и да су га звали „Малим Цариградом“. На сабор код цркве („Црквина“) веле да је једне јесени изашло 50 (неки кажу 77) млади, које су се само те јесени удале.

Порекло становништва.

Најстарији родови су:

Урошевићи, Машићи и Терзићи. Урош се доселио са Косова, Никола (Ћоса) Машић је дошао из Крајине а Стојан Терзија из Херцеговине. Доцније су дошли Рајићи (Арсеније) и Ђорићи, из старог насеља Бољедружа.

Родови су:

-Урошевићи, Мратиндан, су са Косова.
-Машићи, Јовањдан, су из Крајине.
-Терзићи, Јовањдан, су из Херцеговине.
-Рајићи, Јовањдан, су из Љубића код Чачка.
-Ђорићи, Св. Врачи, су из некадашњег Бољедружа.
-Глеђовци, Ђурђиц, су из некадашњег Бурјана.
-Пајкићи, Никољдан, су из Вратне у Крајини.
-Рамлићи, Никољдан, су из Батовца код Пожаревца.
-Јојићи, Никољдан, су из Поповца код Пожаревца.
-Крајинци, Аранђеловдан, су из Чубре у Крајини.
-Савићи, Св.Петка, су из Вражогрнаца код Зајечара.
-Влашчићи, Св. Сергије, су из Трњана – Стиг.
-Миладиновићи, Велиак Госпојина, су из Млаве.
-Буљубашићи, Митровдан, су непознатог порекла.
-Мерџановићи, Алимпијевдан, су из Млаве.
-Грчићи, Никољдан, су из Смољинца – Стиг.

Има две породице са 5 кућа влашких Цигана-Рома, који се баве ковачким,коритарксим и свирачким занатом.

ИЗВОР: Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top