Порекло презимена, село Орљево (Петровац на Млави) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Орљево, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. год Порекло становништва села Орљево, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. год Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Орљево (Петровац на Млави)

Порекло презимена, село Орљево (Петровац на Млави)

Порекло становништва села Орљево, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Орљево је на једној висоравни.

Воде.

У селу има четири извора: Васиљев Кладенац и три у брду Топоровцу кроз који пролази Свињаревски Поток који се улива у Чокордин. Јужно од села налази се слаб извор Вркан, који је некада био јак, па је за време Турака, по причању, „затрпан сланином“. Ово народно причање о затрпавања извора сланином може се чути у више села ове области.

Земље и шуме.

Обрадиви делови сеоског атара носе ове називе: Вакарец, Топоровац, Стара Утрина, Бресница, Букова Бара, Крстаче и Велико Поље.

Тип села.

Село је подељено на две мале: Доњу и Горњу, одвојене путем а по величини су приближно једнаке. У селу има 143 куће и 758 становника.

Постанак села, старине и историјат.

Код данашње школе пронађено је старо сеоско гробље. Мисли се да је испод села, на истоку, био некада збег. Изгледа да је Орљево постојало и за време кнеза Лазара, са становништвом које се касније растурило а село опустело, а само се име сачувало. Ова претпоставка се потврђује отуда што је међу селима овога краја, која је кнез Лазар дао Раваници, налазе и Орљани а другог села нема у овом крају са сличним именом, те се вероватно на њега односило. Вероватно се ово село у старо време звало Орлане и да су то име пренели косовски исељеници, јер и данас постоји на Косову, у лапском срезу, село са тим именом.

Порекло становништва.

Родови су:

-Удровци (Радуљешће), Св. Петка и Алимпијевдан, су досељени из Крајине. Куће су им у Доњој Мали.
-Фуфуљеви (Шушњари), Алимпијевдан су из Шарбановца – Црна Река. Има их и у оближњем Свињареву.
-Пратороњи (Праторовци), Ђурђиц, су из Злота – Црна Река. Куће су им у Горњој и Доњој Мали. Има их и у оближњем Свињареву.
-Досани („дошљаци“), Стевањдан, су из Лукова – Црна Река. Куће су им у обема малама.
-Велојоњи, Никољдан, су из Крајине. Зна се да им је прадед, по коме носе име, био Србин и звао се Веља, повлашили су се налазећи се у влашком окружењу. Куће су им у обема малама.
-Милицани, Никољдан, су из Црне Реке. Куће су им између Доње и Горње Мале.
-Герганци, Никољдан, су из Јасикова – Крајина.

Из Црне Реке су:

-Матејевци, Св. Петка;
-Матковци (Матаци), Никољдан;
-Гогојањи, Алимпијевдан и;
-Лунганци, Св. Петка.
-Кочоњи, Св.Петка су из Злота – Црна Река.
-Висилоњи, Св. Петка, су из Лубнице, који Власи називају Лугница, у Црној Реци.
-Лападатоњи, Митровдан, су досељени из Црне Реке. Надимак „лападат“ (значи „бачен“) добили су због тога што је предак, као новорођенче, намерно бачен на улицу, а онај што га је нашао – тако га је тако крстио. Ова промена кума извршена је да би се одржала деца у животу пошто су дотле умирала.
-Калдарашоњи („Калајџићи“), Митровдан, су из Доброг Поља – Црна Река.
-Фрондзоњи, Св. Петка, су из Црне реке. Надимак „фромдза“, што значи „лист“, добио је њихов предак због свирања у лист.
-Светоњи, Св. Петка, су из Црне Реке.
-Бекоњи, Јовањдан, су из Крајине.

У селу нема Цигана-Рома.

Сеоска слава је Спасовдан а преслава Пантелијевдан.

ИЗВОР: Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top