Порекло презимена, село Набрђе (Пожаревац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Набрђе, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приред Порекло становништва села Набрђе, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приред Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Набрђе (Пожаревац)

Порекло презимена, село Набрђе (Пожаревац)

Порекло становништва села Набрђе, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у равници, поред леве обале Млаве а на 4 километра источно од Пожаревца од кога га одваја брдо Чачалица, до Млавине отоке Могиле, која често као и Млава плави сеоски атар па понекад и село.

Земље и шуме.

Места у атару носе ове називе: Сврачар, Маричин Гроб, Вир, Тршевине, Копалиште, Бостаниште, утрина звана Леја, Виногради, На Камену, Више Гробља, Вис, Долови, Запис, Царина – са траговима старог истоименог села, Друм и Међа.

Тип села.

Село је збијеног, тимочког типа. Дели се на Горњу и Доњу Малу. У селу је 99 кућа и 538 становника.

Постанак села.

Мештане мисле да је Набрђе постало пре 150 година и то на истом месту са кога су се некада селили. Пре тога овде село није постојало, већ је било на Царини, где се налазе трагови овог, од Турака, расељеног села, које помиње екзарх Радковић у почетку XVIII века као једно од већих насеља.

Порекло становништва.

Родови су:

-Лалићи, Никољдан, су пореклом са Косова.
-Крајинци, Св.Параскева, су досељени овде одмах после Лалића а пре тога су живели у Вражогрнцу, одакле су побегли због турског зулума.
-Иштванчићи, Св. Арх. Гаврило, су из Баната.
-Марковци, Никољдан, су из Баната.
-Живкови, Св. Арх. Гаврило, су из Баната.
-Пиплићи, Јовањдан, су из Крајине.
-Станојеви, Благовести, су из Баната.
-Бодаланови, Аранђеловдан, су из Тимочког округа.
-Сентијеви, Јовањдан, су непознатог порекла. Од Аксентије је „скраћено“ Сенто од кога је настало назив презимена.
-Симићи, Ђурђиц, су из Баната.
-Милићи, Аранђеловдан, су из Хомоља.
-Мамићи, Св. Параскева, су из Тимочког округа.
-Илићи, Јовањдан, су из Хомоља.
-Манаојлови, Св. Параскева, су из Баната.
-Јаношеви, Мала Госпојина, су пореклом Цигани-Роми и не знају одакле су досељени.
-Арнаутски, Аранђеловдан, су из оближњег Трњана.
-Сираковчани, Ђурђиц су из Сиракова – Стиг.

У селу нема Влаха. Сви су Срби осим три куће Цигана-Рома.

Сеоска слава (заветина) је Св. Ђорђе пролећни а преслава (мала заветина) Спасовдан.

ИЗВОР: Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top