Порекло презимена, варошица Жабари (Жабари) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва варошице Жабари, општина Жабари – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Пр Порекло становништва варошице Жабари, општина Жабари – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Пр Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, варошица Жабари (Жабари)

Порекло презимена, варошица Жабари (Жабари)

Порекло становништва варошице Жабари, општина Жабари – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Zabari-1904

Жабари, 1904. године

Положај насеља.

Варошица Жабари налази се између Браничевског Повијарца и Ресавчине а већина кућа је на Свилајначком Друму. Од Ресавчине се одваја Смајилова Јаруга.

Воде.

Између места Кусјака и Ресавчине налази се мало језеро Врања, дуго пре ко 500 и широко око 300 и дубоко око два метра. За време лета никада не пресушује и мештани мисле да Врања има свој извор. Са брда преко Жабара протиче више потока као што су Турски Поток – доста слаб али стиже до Ресавчине; Панин Поток – прелази друм али се губи у баруштинама. Према средини Жабара је јак извор, спроведен у чесму, пред среским начелством. На југу тече поток Шајковац са истоименог брда.

Земље и шуме.

Места у атару где се налазе њиве зову се: Предупак, Жабари – где је до пре 100 година било село Жабари, Трстена, Кусјак, Бурумак, Ресавчина, Кључ, Врања, Карин Гај, Лазина Пљошта, Јанков Поток, Равнице, Гостиловац, Куртин Гроб, Ливаде и Вучак.

Тип насеља.

Већи део варошице има друмски тип а мањи – западни – тимочки. Постоје само две мале, Горња и Доња, које су одвојене друмом, где су најлепше куће и дућани, који су се умножавали од 1882. године, када је проглашена за варошицу. У Жабарима има 399 кућа и 2152 становника.

Постанак насеља, старине и историјат.

До пре 100 година Жабари су били један километар од данашњег места, близу Ресавчине; то место се зове Жабари и на њему су данас њиве. Приликом орања ту се често наилази на трагове од старог насеља – темељи кућа, црепови, старо посуђе и делови од алатки. Према причању једне баке од 90 година, она је као девојчица од 12 година побегла од турског насиља из Црне Реке (из Слатине) и са породицом дошла у Жабаре. Запамтила је да је на месту, где је садашња варошица – више цркве, код гробља, било свега 3 куће. Најпре се населио из старог села неки Тода и његови синови и ту подигао три куће, које су биле не највишем месту – „Сопотске Косе“.
По причању старца Милутиновића Жабаре су основале три породице, које су дошле пре 200 година из Херцеговине: Милутиновићи, Ушићи и Перунци. Побегли су због турског насиља и населили се овде. Подигли су 7 кућа и основали старо село Жабари. Од Милутиновића има данас само 3 куће а од других породица има много кућа.
По другима Жабари су овако постали: Пре 200 година на месту које се зову „Жабаре“ било је прво насеље. Али турска обест, отимање хране, стоке и обешчашћивање породица натерало је мештане да се разбегну по околним областима а највише преко Дунава. Остану само два брата, који су живели на садашњем имању Милутиновића. Ту су се до скора налазиле две јабуке, које су ова два брата посадиле а које мештани зову „незнане јабуке“. Браћи досади самовање, крену са овог места и дођу до Мораве. Идући уз Мораву стигну у Нишавску област, Пиротски крај и Знепоље. Ту наиђу на људе који су радили у пољу и испричају им због чега су дошли и како је тамо земља пуста и ненасељена. Како је Нишавска област била тада насељена, то не беше довољно земље за обрађивање, те неколико породица крене са овом браћом и дођу у старо село Жабаре. Старешине тих породица звале су се: Ћира, Игњат, Гига и Динко. Ове се породице могу сматрати као поновни оснивачи старог Жабара, јер су она два брата убрзо умрла без порода. После ових доселиле су се ове породице: Ушићи из Старог Влаха, Милитиновићи и Перунци из Херцеговине. Потом су се доселили Грујићи из Ердеља, Стевановићи са Косова и Шљивићи из Мустапића – Звижд.
У почетку XIX века доселили су се Крајинци а после њих су се досељавале поједине породице из разних области.
На месту старог Жабара, осим што се налазе трагови негдашњег живота, постоје трагови од старе цркве за коју мештани не знају ништаа то место се назива Црквиште.
Причање старијих мештана се слаже са подацима из историјских споменика. Поуздано је да се Жабари као село постојали као село у првој половини XVIII века. Ексарх Максим 1733. године пише:
„Жабари одстојат од Каменова цјела 3 сахата. Хлебова (домова) 6.
Осим старог селишта, првобитног насеља жабарског, постојало је једно место, на коме је неко кратко време село постојало. То је 3 километра северозападно од данашњег места,а ту су се преселили са првог места „због Турака“ а можда и због поплаве. Одавде се у почетку XIX преселили на данашње место, само нешто западније од друма, близу Ресавчине, у данашњу Доњу Малу. Када је изграђен данашњи Свилајначки Друм, онда су се Жабарци преместили нешто на исток и почели градити куће поред друма.

Порекло становништва.

Родови су:

-Ушићи (Драгићи); Митровдан, су пореклом из Старог Влаха, одакле су пре 200 и више година досељени преци: Угрин и Инђија са стоком и населили се најпре у селу Сибници, код „Гинине Баре“ а одатле пређу у старе Жабаре. Сада их обично зову Драгићи па се тако зове и њихова мала.
-Николићи (Милутиновићи), Никољдан, су пореклом из Херцеговине, одакле су дошли пре 200 и више година.
-Петровчићи (Стевчићи), Никољдан, су пореклом из Топонице код Ниша одакле су дошли пре 200 година. Зову их „Бугарима“.
-Перунци, Митровдан, су пореклом из Херцеговине, одакле су се доселили пре 200 година.
-Грујићи, Никољдан, су досељени из Ердеља и Кара-Влашке пре 180 година, па су се рано почели посрбљивати и сада су потпуно посрбљени.
-Шљивићи, Верижице. Неки мисле да су досељени из Мустапића – Пожаревац , док други верују да су старинци.
-Стевановићи (Сточини); Лазаревдан, су пореклом са Косова одакле су се доселили најпре у Полатну а пре 150 година дошли овде.
-Грбићи, Јовањдан, су непознатог порекла. Сматрају их за једну од најстаријих породица, која је раније била многобројна, па је већином изумрла.
-Ђорђевићи, Јовањдан, су досељени из Слатине – Зајечар, пре 120 година.
-Милићи, Алимпијевдан, су из Ресаве, одакле су досељени пре 100 година.
-Крајинци (Радивојевићи), Никољдан, су из Сикола – Крајина, досељени пре око 100 година.
-Маричићи, Аранђеловдан, су из Исакова у Ресави. Досељени пре 100 година.
-Мишићи, Аранђеловдан, су непознатог порекла.
-Петровићи, Св.Петка, су из Бусура – Млава. Власи посрбљени.
-Пауновићи (Калајџићи), Никољдан, су Власи из Мајданпека, сада посрбљени.
-Живуловићи, Никољдан, су Власи из Звездана – Зајечар, данас посрбљени.
-Првуловићи, Јовањдан, су из Вражогрнаца код Зајечара.
-Ђорђевићи, Јовањдан, су из Нереснице – Звижд, досељени пре 80 година.
-Ђурићи, Андријевдан, су из Свилајнца одакле су се доселили пре 81 годину.
-Ивићи („Мулапашићи“), Илиндан, су из Крајине.
-Манојловићи, Ђурђевдан, су досељени из Велеса пре 70 година.
-Момчиловићи, Никољдан, су из Трнова у Бугарској, одакле су дошли пре 60 година као ћерамџије и земљорадници.
-Ивковићи, Св. Петка, су досељени из Скопља, пре 50 година.

Цигана-Рома има три рода и сви су ковачи.

Заједничка слава (заветина) до 1884. Године била је Св. Никола а те година је промењена у Јеремијевдан, због свештеника који је имао много посла по другим местима. Преслава је Св. Никола летњи. Прича се да су у старом селу имали и трећу славу – Св. Вартоломеј, коју су славили и у околним селима, па су је пре 60 година напустили.

Жабари су проглашени за варошицу 3. јуна 1882. године. Жабарима административно припада и заселак Горња Ливадица.

ИЗВОР: Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top