Порекло презимена, село Породин (Жабари) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Породин, општина Жабари – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Прире Порекло становништва села Породин, општина Жабари – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Прире Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Породин (Жабари)

Порекло презимена, село Породин (Жабари)

Порекло становништва села Породин, општина Жабари – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Улаз у Породин из смера Пожаревца, фото са сајта Породин

Улаз у Породин из смера Пожаревца, фото са сајта Породин

Положај села.

Породин је на подножју три брда – Велико Брдо, Колаче и Крушак – огранака Браничевског Повијарца. Северни део села лежи на Свилајначком Друму а јужни се одваја од друма и пружа се југоисточно уз падине Крушара.

Воде.

У селу и његовом атару има доста извора и потока. Извори су: Великодољсска (два), Прњаворски, извор у Мачјем Потоку и Шајковачки. Потоци су: Мачји (по причању да су некада у њему видели дивљу мачку), Великодољски, Војинов, Шајковачки, Прњаворски, Зли и Сурданов.

Земље и шуме.

Ово село има највећи атар у целом срезу и делови атара носе ове називе: Велика Доља, Голо Брдо, Липар, Шајковац, Прњавор, Зли Поток, Мачји Поток, Војин Поток, Збег, Насип, Бјаљевио, Дубровник, Кусјак, Морава, Ђаковица, Трстена, Вуч, Шишманова Бара, Смрдљива Бара, Црна Бара, Мртваја, Бели Брег, Миладинова Вода, Слепчина, Криваја и Дрењар.

Тип села.

Село је збијеног, друмског типа и унеколико је слично јасеничком типу. Мале су: Изворска, Горња, Велика и Голубан-Мала. У селу је 657 кућа и 4125 становника.

Постанак села и историјат.

По предању прво породинско насеље било је 3 километра североисточно, на брдовитом месту Преседни. Преседна је, веле, добила име по овоме: Једном се на Ускрс играло коло, Турци изненада наиђу, побију и растерају сакупљени народ коме је на тај начин пресело весеље. Причају да је било предсказања о овој погибији. За време док је сакупљени народ играо, над колом је летео велики број врана које су бацале коњску балегу на сред кола, што су сви рђаво протумачили. Ово предање се може чути у свим околним селима.
Са Преседне су се Породинци преселили, западно од данашњег села, близу Ресавчине. То место се данас зове Збег или Селиште. Причају да је ту, у другој половини XVIII века, било свега 8 кућа. За врема Првог устанка у селу је било највише 25 кућа. За прве породице мисле да су влашког порекла и да су досељене „из прека“ – из Ердеља и Баната. Верује се да је међу њима било и старих српских породица које су се, услед нагле сеобе Влаха у великим групама, изгубиле и порумуниле. Одмах после Другог устанка нагло су се досељавале нове породице и то, управо највише „из прека“ – Ердеља и Баната. То с старије породице. Млађе су оне које су се непрестано досељавале, највише из Црне Реке. У најстарије породице, за које се држи да су били у Преседни и у Збегу-Селишту, спадају: Петровићи, Димитријевићи, Моатовићи, Обретковићи и Имбрићи. За прве две се на зна порекло и изгледа да су биле српске па се после порумуниле. Трећа је такође била српског порекла из Баваништа у Банату па се и она порумунила – названи су „Мотоње“. Остале старе породице су пореклом из Ердеља – из села Алмаша и Ракитова. По арачком списку од 1818. године Породин је имао 148 домова са 331 ‘арачком главом и спадао, као и данас, у највећа села у области.
Из старог Селишта су се Породинци преселили, због поплаве Ресавчине, на исток близу брда и када је саграђен Свилајначки Друм, мештани су под утицајем власти подизали куће већином поред друма.
Готово су сви становници Породина влашке народности изузимајући десетак српских кућа, али је, нарочито последњих 30 година, извршено посрбљавање, тако да је сада влашку ношњу задржала само по нека баба, оне једино не знају српски језик, док сви остали становници говоре и српски и све мање се разликују од становника околних српских села.
Сеоска слава је Ђурђевдан а преслава Спасовдан.

Порекло становништва.

Родови су:

-Петровићи, Св. Петка, су непознатог порекла.
-Димитријевићи (Думитрешће), Св. Петка, су непознатог порекла.
-Моатовићи (Мотоњи), Аранђеловдан, су из Баваништа у Банату.
-Обретковићи, једни славе Св.Петку; други Аранђеловдан због призећивања; су из Алмаша – Ердељ.
-Имбрићи, Аранђеловдан, си из Алмаша.
-Малковићи, Аранђеловдан, су из Ракитова – Ердељ.
-Шишмановићи (Шишковићи), Јовањдан, су из Ердеља.
-Аничини, Аранђеловдан, су „из прека“.
-Бејићи, Св. Петка а услед призећивања половина кућа слави Јовањдан, су из Алмаша и род су са Обретковићима.
-Бркићи, Св. Петка, су из Алмаша.
-Мартиновићи, Св. Петка, су из Алмаша и у роду су са Бркићима и Обретковићима.
-Војиновићи, Јовањдан;
-Стојиловићи и Страиновићи, Аранђеловдан;
-Микуљевићи, Јовањдан и;
-Милићевићи, који због призећивања славе Аранђеловдан, су „из прека“. Сматрају се старим досељеницима.
-Божићи (Божуњи), Никољдан, су из Црне Реке – Слатине, Зајечарски срез. Њих зову „бежунари“ што су после смрти хајдук-Вељкове побегли овамо.
-Драгинићи, Јовањдан, су из Алмаша.
-Пејићи (Пауновићи), Аранђеловдан, су „из прека“.
-Грујићи (Грујоњи), Аранђеловдан, су из Ракитова – Ердељ,
-Рајковићи (Урсуљице), Јовањдан, су из Хомоља.
-Косанићи, Алимпијевдан, су досељени „из прека“, не спадају у старе породице.
-Зубановићи, Алимпијевдан, су из Исакова, Деспотовачки срез.
-Паркићи, Никољдан, су из Црне Реке – Лукова.
-Ивковићи, Св. Верижице, су из Слатине – Зајечарски срез.
-Јовановићи (Негруни, Црни), Никољдан, су „из прека“, из околине Беле Цркве.
-Драгићи, Никољдан, су из Слатине.
-Крчаревићи, Јовањдан, су из Баната.
-Предићи, Никољдан, су из Исакова – Деспотовачки срез.
-Чичићи, Никољдан, су из околине Зајечара.
-Шуркуловићи, Аранђеловданм су из Црне Реке.
-Фрањињиши, Св. Петка, су дошли за „бежунарима“ из Црне Реке после Хајдук-Вељкове погибије.
-Стојкићи, Јовањдан и Св.Петка, су из околине Зајечара.
Стевановићи „Гамани“, Ђурђиц, су из Црне Реке.
-Велићи, Мратиндан, су из околине Зајечара. Дошли су као „бежунари“ после хајдук-Вељкове погибије.
-Миленковићи, Јовањдан, су „из прека“.
-Јонићи, Митровдан, су из Бучја – околина Зајечара.
-Брезани, Велика Госпојина, су из Црне Реке.
-Гаровљевићи, Аранђеловдан, су из Брестовца код Зајечара.
-Лазаревићи „Мусини“, Св. Петка, су из Оштреља код Зајечара.
-Кућешони, Св. Петка, су из околине Зајечара.
-Ђорђевићи (Ђоргуни) и Атанасковићи, Св. Петка, су из околине Зајечара.
-Буторкићи, Никољдан, су из Црне Реке.
-Маџаревићи, Св. Петка, су из Алмаша – Ердељ.
-Таричићи, Никољдан, су из Кривеља код Зајечара.
-Кокорићи (Љицоњи), Св. Петка, су из Црне Реке.
-Робуљевићи, Св. Петка, су из Слатине код Зајечара.
-Маринковићи, Св. Петка, су из Слатине код Зајечара.
-Жидиљани, Јовањдан, су „из прека“, најпре се доеслили у Жидељ код Деспотовца а одатле у ово село.
-Цолићи, Јовањдан, су из Вражогрнаца код Зајечара.
-Станојевићи „Збаћоњи“, Св. Петка, су из Грљана код Зајечара.
-Тилићи (Тилоњи). Св. Петка, су из околине Зајечара.
-Пауновићи, Св. Петка, су „из прека“.
-Ракићи (Ракоњи), Св. Петка, су из околине Зајечара са Тодоровићима (?)
-Темењаковићи (Темењешће), Михољдан, су из околине Зајечара.
-Боцокићи, Никољдан, су из Слатине код Зајечара.
-Торомани, Аранђеловдан, су „из прека“.
-Могићи, Аранђеловдан, су из Бобове (Ресава) а раније су живели у околини Зајечара.
-Ђорђицини, Јовањдан, су из околине Зајечара са Николићима (?).
-Лукићи, Лучиндан, свештеничка породица досељена из Кушиљева.
-Мејанџићи (Шутакови), Никољдан, су из Рашинаца – Млава.
-Цветковићи, Никољдан, свештеничка породица досељена из Јагодине.
-Живуловићи и Кошарановићи, су „из прека“. Скорашњи досељеници.
-Фрајкови (Михајловићи), Св.Петка, су „из прека“.
-Киркићи (Ђурићи и Андрејићи), Никољдан, су из околине Зајечара.
-Вучковићи, Никољдан, су из Пожаревца.

У селу је 12 кућа Цигана-Рома, славе Св, Петку, досељени из Рановца (Млава) и Извора (Црна Река).

ИЗВОР: Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top