Порекло становништва варошице Ореовица, општина Жабари – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Један део варошице Ореовице налази се на Свилајначком Друму, други – већи део – је у равници од друма до Ресавчине а трећи, најмањи, источно од друма, на падини Браничевског Повијарца. Југоисточно од варошице пружа се брдо Подови.
Воде.
У атару варошице има четири потока: Будљивац, Буквар, Суви Поток (северни) и Суви Поток (јужни). Извори су: „У Дрењару“, „У Буквару“, „На Билу“ и „У Будљивцу“.
Земље и шуме.
Брда на којима су виногради, познати у целој области по квалитету и количини: Било, Чукара, Дрењар, Чукерац и Падова. Делови атара са њивама: Голубица, Јазвина, Ресава, Црно Коко, Гложда, Свињарица, Браник, Крива Јаруга, Старо Блато, Кључ, Старо Село, Кулич, Брегова, Ново Блато, Селиште, Паретњак, Мртвица, Грабор, Прокоп, Морава, Бадрика, Заседа, Кућарина, Сибар и Шашница.
Тип насеља.
Источни део насеља има тип друмског насеља а западни чини прелаз од тимочког ка јасеничко-мачванском типу. Има четири главне мале: Горња, Доња (или Сарићска), Маркова и Банатска Мала. Варошица има 314 кућа и 1960 становништва.
Постанак насеља и историјат.
Најстарији мештани мисле да је село постало на оближњем месту Кулимирову, како се село тада звало, почетком XVIII века. У Кулимирову су мештани убили Турчина и услед тога се морали раселити. Једни су отишли преко Мораве, близу Крњева, где су припали другом спахији; други на југ – према Ракинцу а неки западно од данашње Ореовицее, до Мораве, управо између Кулича и јаруга Новог Блата и Невадице. Ту је, по причању, пре 150 година било свега десетак кућа, заправо колиба. Ово место се и данас зове Старо Село. Овде су живели око 20 година, па су се, због поплаве, почели померати на исток док нису, по наредби кнеза Милоша, изашли на нови Свилајначки Друм и заузели садашње место. За најстарији род, који је био и у Кулимирову и у Старом Селу, сматра се род Станимира Михаиловића, који се у овај крај доселио са Косова пре 200 година. Најстарији живи потомак Станимиров запамтио је од предака, да су они пре 200 година живели у Вучитрну на Косову. Тамо су им Турци често досађивали долазећи на конак па су их морали и бесплатно хранити. Једном, кад их нису могли угостити, Турци упитају ко је у њиховој кући домаћин. Укућани наслуте да Турци могу убити домаћина, па да би спасли старије, кажу да им је дете у колевци домаћин куће. Тада Турци закољу дете и оду а укућани одлуче да напусте Вучитрн и дођу у Србију. Било их је шесторо браће са најстаријим Станимиром. Дођу у Орашје и населе се близу Крњевачке цркве. Одатле се убрзо преселе у Аустроугарску, где нису дуго остали па се врате и настане у Пожаревцу. Када је најстарији брат Станимир умро у Пожаревцу, у време аустријске окупације, требали су да плате за њега дукат, као последњи порез, иначе га нису могли сахранити. Како нису имали да плате, понесу мртвог Станимира и дођу у село Лучицу, ту га сахране, а они дођу у Кулимирово, где се настане. У Кулимирову су затекли само неколико кућа, односно колиба лубница. Не зна се због чега се звало Кулимирово.
Порекло становништва.
У селу су ови родови:
-Марковци (Станимировци, Миливојевићи, Матићи, Барићи), Стевањан, су досељени пре 200 година из Вучитрна на Косову. Куће су им на северном крају села, у мали названој по њима.
-Шаини, Јовањдан, су непознатог порекла и спадају у најстарије родове. Куће су им у средини села.
-Голубовићи, Јовањдан, су из Вражогрнеца – Тимочки округ. Ова фамилија не плоди, досељена је пре 150 година и имала је више кућа.
-Тањурџићи, Ђурђевдан, су пореклом из Крепољина – Хомоље. Надимак су добили по томе што им је предак правио тањире („тањуре“). Куће су им растурене и то највише у Горњој Мали.
-Бирташеви, Св. Матеја, су досељени из Раброва – Стиг, пре 150 година.
-Кршљани, Ђурђиц, су досељени из Велике Крсне, Смедеревско округ, пре 150 година. По њима је добила име Кршљанска Мала.
-Радованци, Аранђеловдан, су непознатог порекла, спадају у најстарије породице, чланови ове породице дуго живе. Куће су им груписане у Радованској Мали.
-Аничићи, Стевањдан, су пореклом из Вражогрнаца. Куће су им у Доњој Мали. Имају надимак „Вампири“, који су, по причању, добили што је неки њихов предак још у Старом Селу „повампирио и ушао у говеђу главу“.
-Сарићи, Ђурђиц, су пореклом из Жидиља у Ресави, насељени су у Доњој Мали, која се по њима зове и Сарићском.
-Караџићи (Перићи, Шушићи), Аранђеловдан, су пореклом са Косова. Куће су им растурене по насељу.
-Торлаци („Бугари“), Ђурђиц, су пореклом из Соко Бање, Куће су им у средини села.
-Рашковићи, Ђурђевдан, су досељени из Шумадије пре 150 година. Куће су им у средини насеља. За време кнеза Милоша први људи у овом крају били су Марко Стаменковић и од ове породице Мратинко Рашковић.
–Минићи, Св. Петозарни мученици, су досељени из Страгара пре 130 година.
–Баначићи (Миладиновци), Лучиндан, су досељени из Баната пре 120 године. Куће су им у јужном делу насеља, у Банатској Мали.
-Крајинци (Шаренкапићи), Никољдан. Из Вражогрнаца се доселио њихов предак Јован звани „Шаренкапа“. Куће су им у Доњој, Крајинској Мали.
-Крајинци (Атанасковци), Лазаревдан, су досељени пре 100 година из Вражогрнаца.
-Илићи, Аранђеловдан, отац свештеник, дошао из Крњева.
-Стојадиновићи, Мратиндан, су пореклом из Београда, где је њихов предак трговао сољу. Причају да је био убијен од стране кнеза Милоша, што му се допала његова жена, Мађарица. Његова деца се прешла у Паланку а одатле пре 70 година овде.
Има четири куће Цигана-Рома, славе Св. Петку. Пореклом су из Брежана.
Сеоска слава су Духови а преслава Цар Константин и Царица Јелена.
У Ореовицу се Власи нису досељавали.
Године 1924. Ореовица је проглашена за варошицу.
ИЗВОР: Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
31. јануар 2023. у 17:37
Зоран
Поздрав мојим рођацима:
Има ли неко у селу да је правио породична стабла. Моји су се одселили двадесетих година прошлога века.Хтео би да сазнам више о својим прецима и коренима. Позззз