Порекло презимена, варошица Ореовица (Жабари) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва варошице Ореовица, општина Жабари – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Порекло становништва варошице Ореовица, општина Жабари – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, варошица Ореовица (Жабари)

Порекло презимена, варошица Ореовица (Жабари)

Порекло становништва варошице Ореовица, општина Жабари – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Ореовица, црква Успења Богородичиног

Ореовица, црква Успења Богородичиног

Положај села.

Један део варошице Ореовице налази се на Свилајначком Друму, други – већи део – је у равници од друма до Ресавчине а трећи, најмањи, источно од друма, на падини Браничевског Повијарца. Југоисточно од варошице пружа се брдо Подови.

Воде.

У атару варошице има четири потока: Будљивац, Буквар, Суви Поток (северни) и Суви Поток (јужни). Извори су: „У Дрењару“, „У Буквару“, „На Билу“ и „У Будљивцу“.

Земље и шуме.

Брда на којима су виногради, познати у целој области по квалитету и количини: Било, Чукара, Дрењар, Чукерац и Падова. Делови атара са њивама: Голубица, Јазвина, Ресава, Црно Коко, Гложда, Свињарица, Браник, Крива Јаруга, Старо Блато, Кључ, Старо Село, Кулич, Брегова, Ново Блато, Селиште, Паретњак, Мртвица, Грабор, Прокоп, Морава, Бадрика, Заседа, Кућарина, Сибар и Шашница.

Тип насеља.

Источни део насеља има тип друмског насеља а западни чини прелаз од тимочког ка јасеничко-мачванском типу. Има четири главне мале: Горња, Доња (или Сарићска), Маркова и Банатска Мала. Варошица има 314 кућа и 1960 становништва.

Постанак насеља и историјат.

Најстарији мештани мисле да је село постало на оближњем месту Кулимирову, како се село тада звало, почетком XVIII века. У Кулимирову су мештани убили Турчина и услед тога се морали раселити. Једни су отишли преко Мораве, близу Крњева, где су припали другом спахији; други на југ – према Ракинцу а неки западно од данашње Ореовицее, до Мораве, управо између Кулича и јаруга Новог Блата и Невадице. Ту је, по причању, пре 150 година било свега десетак кућа, заправо колиба. Ово место се и данас зове Старо Село. Овде су живели око 20 година, па су се, због поплаве, почели померати на исток док нису, по наредби кнеза Милоша, изашли на нови Свилајначки Друм и заузели садашње место. За најстарији род, који је био и у Кулимирову и у Старом Селу, сматра се род Станимира Михаиловића, који се у овај крај доселио са Косова пре 200 година. Најстарији живи потомак Станимиров запамтио је од предака, да су они пре 200 година живели у Вучитрну на Косову. Тамо су им Турци често досађивали долазећи на конак па су их морали и бесплатно хранити. Једном, кад их нису могли угостити, Турци упитају ко је у њиховој кући домаћин. Укућани наслуте да Турци могу убити домаћина, па да би спасли старије, кажу да им је дете у колевци домаћин куће. Тада Турци закољу дете и оду а укућани одлуче да напусте Вучитрн и дођу у Србију. Било их је шесторо браће са најстаријим Станимиром. Дођу у Орашје и населе се близу Крњевачке цркве. Одатле се убрзо преселе у Аустроугарску, где нису дуго остали па се врате и настане у Пожаревцу. Када је најстарији брат Станимир умро у Пожаревцу, у време аустријске окупације, требали су да плате за њега дукат, као последњи порез, иначе га нису могли сахранити. Како нису имали да плате, понесу мртвог Станимира и дођу у село Лучицу, ту га сахране, а они дођу у Кулимирово, где се настане. У Кулимирову су затекли само неколико кућа, односно колиба лубница. Не зна се због чега се звало Кулимирово.

Порекло становништва.

У селу су ови родови:

-Марковци (Станимировци, Миливојевићи, Матићи, Барићи), Стевањан, су досељени пре 200 година из Вучитрна на Косову. Куће су им на северном крају села, у мали названој по њима.
-Шаини, Јовањдан, су непознатог порекла и спадају у најстарије родове. Куће су им у средини села.
-Голубовићи, Јовањдан, су из Вражогрнеца – Тимочки округ. Ова фамилија не плоди, досељена је пре 150 година и имала је више кућа.
-Тањурџићи, Ђурђевдан, су пореклом из Крепољина – Хомоље. Надимак су добили по томе што им је предак правио тањире („тањуре“). Куће су им растурене и то највише у Горњој Мали.
-Бирташеви, Св. Матеја, су досељени из Раброва – Стиг, пре 150 година.
-Кршљани, Ђурђиц, су досељени из Велике Крсне, Смедеревско округ, пре 150 година. По њима је добила име Кршљанска Мала.
-Радованци, Аранђеловдан, су непознатог порекла, спадају у најстарије породице, чланови ове породице дуго живе. Куће су им груписане у Радованској Мали.
-Аничићи, Стевањдан, су пореклом из Вражогрнаца. Куће су им у Доњој Мали. Имају надимак „Вампири“, који су, по причању, добили што је неки њихов предак још у Старом Селу „повампирио и ушао у говеђу главу“.
-Сарићи, Ђурђиц, су пореклом из Жидиља у Ресави, насељени су у Доњој Мали, која се по њима зове и Сарићском.
-Караџићи (Перићи, Шушићи), Аранђеловдан, су пореклом са Косова. Куће су им растурене по насељу.
-Торлаци („Бугари“), Ђурђиц, су пореклом из Соко Бање, Куће су им у средини села.
-Рашковићи, Ђурђевдан, су досељени из Шумадије пре 150 година. Куће су им у средини насеља. За време кнеза Милоша први људи у овом крају били су Марко Стаменковић и од ове породице Мратинко Рашковић.
Минићи, Св. Петозарни мученици, су досељени из Страгара пре 130 година.
Баначићи (Миладиновци), Лучиндан, су досељени из Баната пре 120 године. Куће су им у јужном делу насеља, у Банатској Мали.
-Крајинци (Шаренкапићи), Никољдан. Из Вражогрнаца се доселио њихов предак Јован звани „Шаренкапа“. Куће су им у Доњој, Крајинској Мали.
-Крајинци (Атанасковци), Лазаревдан, су досељени пре 100 година из Вражогрнаца.
-Илићи, Аранђеловдан, отац свештеник, дошао из Крњева.
-Стојадиновићи, Мратиндан, су пореклом из Београда, где је њихов предак трговао сољу. Причају да је био убијен од стране кнеза Милоша, што му се допала његова жена, Мађарица. Његова деца се прешла у Паланку а одатле пре 70 година овде.

Има четири куће Цигана-Рома, славе Св. Петку. Пореклом су из Брежана.

Сеоска слава су Духови а преслава Цар Константин и Царица Јелена.

У Ореовицу се Власи нису досељавали.

Године 1924. Ореовица је проглашена за варошицу.

ИЗВОР: Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top