Порекло презимена, село Радовићи (Тиват) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва село Радовићи, општина Тиват. Стање из 1913. године. Према антропогеографској студији "Бока" попа Сава Накићеновића. Приредио сарадник порт Порекло становништва село Радовићи, општина Тиват. Стање из 1913. године. Према антропогеографској студији "Бока" попа Сава Накићеновића. Приредио сарадник порт Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Радовићи (Тиват)

Порекло презимена, село Радовићи (Тиват)

Порекло становништва село Радовићи, општина Тиват. Стање из 1913. године. Према антропогеографској студији „Бока“ попа Сава Накићеновића. Приредио сарадник портала Порекло Мирослав Здравковић.

Радовићи, црква Св. Госпође

Радовићи, црква Св. Госпође

Једно 10 м југоисточно у Гошићима, у висини над морем 128-17м, у равници, у завјетрини, сред маслинове шуме, с обје стране државног пута. Потока ту није, а имају живи извор „Кркавац“. Пију с њега воду, а имају и чатрње, из којих пију воду кишницу. Не пада сније, а с југом долази киша.

Оранице има 14х, врти 47, виногради 1,55, пашњаци 16 и шуме 279. Све је ово у селу и у непосредној близини. У Солиоцком Пољу имају заједничко поље, а на Страдиотима до дијела Гошићког има село своје заједничке дионице, гдје расту маслине. На овим земљама не држе кметове, већ сами раде, пошто и онако нема више од једног сата даљине… Село храни и домаћих животиња и то: 21 говече, 78 оваца, 19 коза и 12 свиња.

Село се налази покрај пута, с једне и друге стране. Куће су збијене, без реда. Опажа се, да су поред пута збијеније племенске куће. Село има облик варошице. Ту је поштарски и брзојавни уред, сијело опћине дворазредна школа, парохијални уред, оружничка постаја, у близини им парохијална црква Св. Госпођа, а недалеко и саборна црква св. Спас, што све даје селу лијеп изглед и особити живот, а к тому мјесто здраво.

Највеће је племе Старчевићи (14к), који су у највећој групи, пак Вулевић (4к), Стегић (4к), Антоновић (4к), Бринић (4к), Русовић (4к), Беновић (1к), Јокић (2к), Радиновић (3к), Мијочевић (1к) и Бан (1к). – Племенски скупови су у растојању 10-200м. Од скора, рад службе, настанио се овамо чиновник поштарски Мршић и надучитељ Поповић.

У селу је 48 домова (60к), а становника 194 (мушки 79, женски 115, православни 181, римокатолички 13).

Село је добило име по Раду Дапчићу, Дапкову сину, а воднику арбанашких досељеника. Тако је дакле назвато у 16в, јер се тад они овдје доселили.

Од старина је Св. Госпођа, коју су Радовићи оградили међу својим насељењем. Она се спомиње 1605. године али је постојала већ 1594, и тада је у њој послуживао онај поп Стеван Бошковић, који је исте године куповао неке земље у Марка Дапчева с Брда. Сасвим је обновљена 1843. То је красна црква са кубетом и звоником високим…

Било је, по народном предању овдје села и прије, него ли га у 16в населише потомци Рада Дапчића. Овдје је прије њих било многобројно насељење, за које предање вели, да су их Барбарези погубили. Од старосједелаца данас је ту само породица Бан, која се прије звала Лошан, а пошто Барбарези све исјекоше, а он се бјегством спасао у Киљорачу (крај испод Гошића). Он, кад се поврати, те кад видје да нема никог, ста се банити, и зато га прозваше Бан. Славе Срђев-дан. Читула Ђура Бана из 18. вијека налази се у ман. Савини. Потомци Рада Дапчића, код је отац Дапко дошао у 16. вијеку из Арбаније овамо јесу: Вуловићи, Старчевићи, Стегићи, Антоновићи, Брикићи, Русовићи, Јокићи, Радиновићи и Мијочевићи. Сви славе Срђев-дан. Читула Јока Старчевића из 18в, Вука Старчевића, Ђура Стијекова Старчевића, Рада и Лаза Јовова Старчевића и Ива Радова Старчевића. Читула Јова Растегића, у којој се, између осталих, спомињу монахиње Марије и Настасија…

Још су били од давнина у Радовићу породице Терзићи и Кучевићи, које такођер били потомци Рада Дапчића. Славили су Срђов-дан и истрачили се. Читула Јова Стијепоља Терзића и Станка Радова Кучевића налазе се у Савини.

– Породица Ђеновић дошла из Главатичића (Грбаљ) има 100г, слави св. Димитрију;

Мршић, из Мељине има 4г слава св. Евстатију

и Поповић из Сивча има 3г, а слави Усјековање.

ИЗВОР:  „Бока“, Саво Накићеновић, Српски етнографски зборник, књига 20, 1913. године. Приредио сарадник портала Порекло Мирослав Здравковић.


Коментари (1)

  • Dragan Brinić

    Поштовани

    Требало би нагласити да је:

    Jedan od pisanih dokumenata gde se spominje Srđevdan i Sv. Sergije i Vakho je Zapis poznatog istoričara i slaviste, Slovak Pavela Josipa Šafarika iz 1843. godine
    “Bodin je umro 1101.g. i sahranjen je u manastiru Sergija i Vakha u Primorju.
    Otud je kasnije doselio Dapko, rodonačelnik pola krtoljskih sela, pa oni i danas slave kao krsno ime Srđevdan. Dapko je prvo stigao na Prevlačko Svetilište i nastanio se na Brdištima u neposrednoj blizini.
    Tu je podigao i crkvu Svetih mučenika Sergija i Vakha, gdje je i danas groblje Svetog Srđa.”

    Ови подаци потврђују да се Дапко доселио у 15 најкасније у вријеме страдања манастира Св Архангела Михаила, након чега се гради црква Св Архангела на брдима изнад Превлаке у Бијелићима. након тог догађаја сва манастирска земља, на којој су Дапкови наследници радили као кметови, прелази у њихово власништво. Биле су потребне бар три генерације да би сва имовина Михољске превлаке постала власништво његових наследника, а то је и дан данас.
    Друго црква Св Срђа се налазила на мјесту садашњег тиватског гробља Св Срђ (без цркве светитеља), а она се налази са сјеверне стране Превлаке Михољске док су радовићи и остала кртољска села са јужне, па је логично да су досељеници населили плодну равницу на мјесту данашњег аеродрома Тиват а не брда кртољска, што ће нужно учинити касније. И тада и током постојања свих Југославија и данас се све чини да се интензивном градњом у вишем интересу сатре ондашње становништво и на добром су путу да се то и деси.
    Од техничких детаља у тексту у 8.пасусу Умјесто Брикићи треба да је Бринићи, а умјесто Киљорачу треба Киљерачу.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top