Порекло презимена, село Пругово (Пожаревац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Пругово, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Прире Порекло становништва села Пругово, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Прире Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Пругово (Пожаревац)

Порекло презимена, село Пругово (Пожаревац)

Порекло становништва села Пругово, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Prugovo

Положај села.

Пругово се налази поред леве обале Ресавчине, на равници благо нагнутој Морави. Источно од села су брда Садови, Гољак, Старце и Голи Брег.

Воде.

У селу има три извора: Водице, Сади и Прокоп.

Земље и шуме.

Делови сеоског атара носе ове називе: Ада, Орајчић, Град, Занага, Стари Салаш, Коларница, Пијавиче, Ширине, Дуго Поље, Шеварита, Буковаче, Субовче, Локвањ, Симина Ливада, Селиште, Забеле, Тршевине, Рибарица, Ћуковац, Требљевине, Тугле, Дуњача, Поље и Дугачка Међа.

Тип села.

Село је тимочког типа. Махале носе називе по родовима који у њима живе. У селу има 202 куће са 1239 становника.

Постанак и историјат села.

Најпре је село било један километар југозападно од данашњег места. Од Мораве је било удаљено око 3 километра. То место зову Старо Селиште и на њему има трагова од старијег насеља. Одатле су – веле – због турског зулума преселили, пре 170 година, на данашње место, које је било у шуми. Неки причају да их је турски паша преселио из Селишта, јер је тамо била густа шума па су због честе крађе и разбојништва и довео их на садашње место, где су Турци могли лакше да пазе на њих.
За најстарији се сматра род Илије Миладиновића (потомци син Милија, унук Јова, потом Јеремија, Петрија-кћи и Милован, који има синове и унуке), који је био у Старом Селишту, па се доселио на ово место; затим Карашићски или Кршићски род (предак Ранисав, синови Марко и Владислав, унуци Миленко и Васа, потом Арса и Ђуро, Рајко и Милојко па Живко који има синове и унуке), који су преклом са Косова. Потом су дошли Терзићи из Босне (по некима из Пирота) а доцније, под Карађорђевићем, доселили су се „Бугари“ из Великог Извора.
Село је постојало и у почетку XVIII века, Лангер га је забележио погрешно као Brucowo, када је село било у данашњем Старом Селишту.
Сеоска слава (заветина) је Ђурђевдан а преслава (мала заветина) Видовдан.
У Пругову нема Влаха.

Порекло становништва.

Родови су:

-Миладиновићи (Милијинци), Лазаревдан, су непознатог порекла.
-Кршићи (Карашићи), Јовањдан. Предак се доселио са Косова, из села Кршева (?) по коме су добили име. Одавно су дошли и били међу оснивачима села. Куће су им у средини села.
-Стојићевићи (Мијатовићи), Лазаревдан, су досељени из Вучитрна на Косову. Куће су им у средини села.
-Вујичићи, Лазаревдан, су пореклом из Вучитрна – Косово.
-Терзићи, Никољдан, су пореклом из Пирота (по некима из Босне). Куће су им на јужној страни села.
-Милијинци, Лазаревдан, су пореклом из Пека. Куће су им на југу села.
-Мишићи, Јовањдан, су досељени из околине Ниша или из „Торлака“.
-Мишинци, Лазаревдан, су пореклом из Вучитрна – Косово.
-Илинци, Никољдан, су из Дубравице.
Наредних десет родова називају се „Бугарима“, досељени су из Великог Извора за време владавине Александра Карађорђевића, сина Карађорђевог, и насељени у „Бугарској Мали“:
-Јолићи, Ђурђиц;
-Дочићи, Никољдан;
-Јоцићи, Никољдан;
-Голубовићи, Никољдан;
-Миљићи (или Милићи, нечитко), Аранђеловдан;
-Марковићи, Јовањдан;
-Банини, Никољдан;
-Богдановићи, Никољдан;
-Јовановићи, Јовањдан;
-Цукићи, Аранђеловдан;
-Петровићи, Велика Госпојина, они су досељени из Мелнице – Млава. Били су Власи па су посрбљени.
-Стојићи (Динићи), Мратиндан, су досељени из Топонице.
-Јовановићи су скоро досељени из Грчке. Баве се трговином. Не каже се коју славу славе.
Цигана-Рома има четири куће. Ковачи су и баве се земљорадњом. Досељени су пре 60 година из оближњих села, Пољане и Лучице.

ИЗВОР: Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top