Порекло презимена, село Драговац (Пожаревац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Драговац, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Прир Порекло становништва села Драговац, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Прир Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Драговац (Пожаревац)

Порекло презимена, село Драговац (Пожаревац)

Порекло становништва села Драговац, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Драговац, фото Љубиша Тошић (Panoramio)

Драговац, фото Љубиша Тошић (Panoramio)

Положај села.

Село је у равници, те га Морава често плави, осим јужног – узвишенијег дела. Морава је раније била даље од села. Прича се да је 1838. године кључ „прокинут“ зими и остао на левој обали а до тада је био на десној. Године 1850. и Ада је „прекинута“ и прешла на леву обалу. Тада је Морава још текла Мртвајом – сада на левој обали – а Катаревац, сада на левој, био је на десној обали. Међутим, 1867. године Морава је зими, услед спорог протока због леда, изменила корито и Катаревац са десне обале остане на левој.

Земље и шуме.

Сеоска земља растурена је око села и налази се на овим местима: Стара Ћерамиџиница, Топоље, Дрењар, Околиште, Вандикук, Девојна, Брестови, Звекане, Пљоштине, Бисаги и Велико Поље.

Тип села.

Село има изглед друмског села и подељено је на четири мале; Торлачку (50 кућа), Бугарску (око 50), Марјанску (25) и Лазарску (20). У Бугарској Мали је и Цигански Крај са 15 кућа.
Свега у селу има 252 куће и 1310 становника,

Име селу.

Мештани мисле да је село добило име по старој цркви, чији се остаци налазе на месту Драговица – јужно од села, али је вероватно добило име по родовском имену првих насељеника, као и друга села на овом подручју.

Постанак и историјат села.

У повељи кнеза Лазара Драговац се не помиње, само Живица, која се доцније с њиме спојила. Први пут га налазимо на Лангеровој карти на истом месту где је и данас а под именом „Tragowze“. Село нема Селиште мада се прича да је некада пребегло од Турака и живело неко време и Катаревцу и у кључу Аде. Једни мисле да је најстарије део села источни крај – данашња Марјанска Мала, док други тврде да је то средина села.

Порекло становништва.

У селу су ови родови:

-Томићи, Стевањдан, су непознатог порекла. Куће су им растурене по целом селу.
-Гавриловићи, Ђурђиц, су непознатог порекла; куће су им у средини села.
-Пандуровићи, Ђурђиц, су непознатог порекла; куће су им у средини села.
-Миловановићи, Лазаревдан, су пореклом са Косова; куће су им у средини села.
-Стојиловићи, Аранђеловдан, су пореклом са Косова. Старије куће су у средини села а млађе по другим махалама.
-Ивановићи, Никољдан, су пореклом из Ердеља.
Лазаревићи, Јовањдан, су непознатог порекла.
-Стевановићи, Јовањдан, су непознатог порекла.
-Живуловићи, Никољдан, су пореклом из Грлишта код Зајечара.
-Најдановићи, Никољдан, су досељени у време Карађорђево из Куле – Видинска област. По њима је Бугарска Мала добила име.
-Марјановићи, Јовањдан, су досељени из Десине (Пек). По њима је њихова мала добила име.
-Милинци, Ђурђиц, су, такође, досељени из Десине за време Првог устанка.
-Мишићи, Јовањдан, не знају за своје порекло.
-Мишићи други, Јовањдан, су досељени из Баваништа у Банату.
-Стевановићи, Јовањдан, су непознатог порекла.
-Петровићи, Никољдан, су досељени из Рановца (Млава).
-Вујићи, Св. Врачи, су досељени из некадашњег села Бурјана, које је постојало на средокраћи између Драговца и државног добра Љубичева код Пожаревца. Кнез Милош је ово насеље раселио нешто због крађе, јер су их тужила околна села а нешто из разлога да увећа Пожаревац.
-Младеновићи, Ђурђиц, су досељени из Дражевца код Беле Паланке и населили се у мали, која је по њима названа Торлачка.
-Антићи, Аранђеловдан. Не пише ништа о њиховом пореклу. Наиме, пише да су досељени из Драговца(!).
-Стевановићи, Лучиндан, су досељени из Јабуковца код Делиграда.
-Лазићи, Ђурђевдан, су досељени са Косова.
-Обрадовићи, Ђурђиц, су досељени из Бугарске.
-Петковићи, Никољдан, су досељени из Дражевца код Беле Паланке и насељени у Торлачкој Мали.
-Андрејићи, Никољдан, су досељени из Крепољина – Млава.
-Камењаци (браћа Јова и Стоко), Томиндан, су досељени из Каменова – Млава.
-Антићи, Св. Ћирик, су досељени из расељеног Бурјана.
-Грујићи, Митровдан, су досељени из Нереснице, Власи посрбљени.
-Петровићи, Јовањдан, не знају за своје порекло.
-Јовановићи, Велика Госпојина, Власи из Кобиља, сада посрбљени.
-Стаменковићи, Лучиндан, су досељени из Дражевца код Беле Паланке.
-Рајковићи, Алимпијевдан, су досељени из Дражевца код Беле Паланке.
-Ивановићи (Живојин), Мала Госпојина, се доселио из Мале Крсне и „ушао у кућу“ – призетио се.
Цигани-Роми су до 1868. године били чергари када су из Дубравице овде стално настањени. Били су турски Цигана па су посрбљени; обрађују земљу а сиромашнији иду у надницу у Пожаревац или преко Мораве, где неки остају све време пољских радова. Има их 10 родова у 15 кућа.
Сеоска слава (заветина) је Спасовдан а преслава Благовести. Преславу (малу заветину) почели су славити од 1860. године због гусеница које су те године уништиле воће. Међутим, данас њихови потомци нису тако празноверни и не лече воће молитвом већ зими уништавају семе од гусеница.

ИЗВОР: Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top