Порекло презимена, село Лебет (Владичин Хан)

22. фебруар 2016.

коментара: 3

Порекло становништва села Лебет (по књити Лебед), општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Lebet

Положај села.

Лебет лежи на десној благој падини долине Мале или Лебедске Реке на земљишту високом око 1000 метара. Околна насеља су: Мрковица, Млачиште и Мачкатица.

Воде.

Мештани користе воду за пиће користи се из неколико чесама и бунара.

Земље и шуме.

Поједини крајеви атара носе ове називе: Присоје, Илијин Папрат, Река, Друм, Раскрсје, Језеро, Китка, Ланиште, Маргитина Оградња, Голема Ливда, Турска Падина, Пиови, Вада, Самак и Самоков.

Тип села.

Лебет је село збијеног типа. Крајеви насеља зову се по родовима, на пример: Белинци, Петринци итд. Укупно је у селу 1961. године било 60 домова.

Историјат села.

Потес Сированов Рид, сада под њивама, је од северно испод узвишења Китка. Тамо је живео српски род Сировинци. За време Турака они су се иселили у ниже – у село Боћевац.
У току XIX века, до 1878. године у Лебету, као и у околним селима, радило се на преради гвоздене руде. То се радило на потесу Самоков у долини Мале и Лебедске Реке. Када су радили „маљеви у самокову земља се тресла на сат даљине“. Из тог доба потиче име потеса Турска Падина. Налази се поред поменутог Сированског Рида.
Руда, која се прерађивала у Самокову, доношена је са Чемерника. То се вршило волујским колима преко потеса званог Друм. За потребе рударства у XIX веку много су настрадале шуме свуда у атару Лебета. Тада је овде „све постало гариње“. Данашња шума обновљена је „од како су отишли Турци“. Преко потеса вода текла је „у корубама“ вода из Млачишке Реке до места Пиови.
Атару Лебета раније је припадао и потес Буков Лебет. За време Турака, како се казује, на њему је убијен неки Турчин. Крвнину за убијеног Турчина („пет кеса,свака по 100 гроша“) платили су становници већег села Мачкатице. Од тада поменути потес припада том селу.

Постанак села.

По садашњем становништву Лебет је релативно младо место. Основано је пре око 150 година. Тада је овде дошао предак данашњег рода Митинци. Он је земљу Лебета затекао обрасло у шуми – „све је било пустиња“. Одмах иза њега населили су се преци данашњих родова Белинци, Петринци, Веселци и Момчиловци. Говори се да су преци поменутих најстаријих родова овде долазили „да праве ћумур за вигњеве“. Ово село тада је потпадало „под Врање“.
Становници Лебета раније су имали исту ношњу као сељаци Црнотравци. Због тога се они рачунају у Шопове док су становници суседног села Мрковице и свих других нижих насеља по ношњи спадају у Дервенце или Моравце.
У Другом светском рату, 1943. године, Бугари су у Лебету запалили су 16 кућа и стрељали 8 мушкараца. То се десило на Савиндан. Спаљене куће брзо су обновљене уз новчану помоћ наше државне власти.

Порекло становништва.

Данашње српско становништво Лебета, како је већ речено, потиче од предака који су досељени. Родови су.

-Митинци, Аранђеловдан. Доселио се оснивач рода са синовима из Божице у околини Босиљграда. То је било пре 150 година. Данас Митинци у Лебету „држе“ средишни део села и најбољу земљу.

-Белинци, Петринци (Ристићи), Веселци и Момчиловци, славе Никољдан. Потичи од предака досељених на почетку XIX века из Клисуре близу Власине – сливу Јерме. Због тога се Веселци сада често називају Клисурци. Одатле су се доселили оснивачи родова: Бела, Патар, Весел и Момчило. Они су у Лебету радили у самокову. Петар је имао сина Ристу, па се по њеми Петринци зови још и Ристићи. У роду Веселци зна се ова генеалогија: Милутин, 75 година-Бојко-Стаменко-Весел, који се доселио.

-Пауновци, Аранђеловдан, су најпре живели на месту званом Јерници у атару Млачишта. Одатле су у турско доба дошли у Лебет. Изгледа да је да је порекло из околине Прокуља. После њих се нико више није доселио у ово село а Лебет је растао прираштајем.

Исељеници.

Поменуто је да се стари род:

-Сировинци одселио у ниже село Боћевац. Тамо их данас има 12 кућа.
У новије време из овог села није било већег исељавања становништва. Знају се само 6 исељених домаћинстава; три су одсељена у Метохију а остали у околину Лесковца, два у село Лапотницу и једна у село Дубово. Скоро се иселило и неколико мушкараца који су се школовали за лекаре (2), официре (3) и техничаре.

ИЗВОР: Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Imam jednu prepravku kod texta o lebedu, jedna mala greska. Nisu sirovinci nego sirovancu..

    Hvala na razumevanju…

  2. Bojan Belić

    Uz dužno poštovanje,ima dosta nelogičnosti nepotpunih podataka u tekstu.Npr.da se zna ta samo 6 iseljenih domaćinstava.Naime,u Velikoj Plani ima 35-40 porodica koje su tu doseljene iz Lebeta.Takodje,imam još dosta informacija i činjenica kojima bi se ovaj tekst mogao upotpuniti,na zadovoljstvo svih a naročito ljudi koji su rodom iz Lebeta ili još uvek žive tamo.Pozdrav