Порекло презимена Михић

20. фебруар 2016.

коментара: 9

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ МИХИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Михић

Хаплогрупа: I2a Din-N род Мириловића

Порекло: Локве, Дубрава, Херцеговина

Крсна слава: Јовањдан

Контакт:
_________________________

Михић

Хаплогрупа: J1c род А

Порекло: Столац, Босна и Херцеговина

Крсна слава: Аранђеловдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

 

Прилог о презимену Михић написао Велибор Михић.

Презиме Михић није особито често. На просторима бивше Југославије ово презиме вероватно носи свега неколико хиљада особа. Чини се да су данашњи Михићи презиме добили по родоначелнику који се звао Михо. Михо је име одмила за Михајла. Посведочено је у документима од прве половине 14. века. Михићи и Мијићи су две варијанте истог презимена. И једне и друге у старим документима често налазимо као Мииће.

Највећим делом матица Михића је у источној Херцеговини. Припадали су изгледа Мириловићима, на основу чега би им се даља старина могла тражити на просторима Црне Горе, а даље, на простору Старе Србије и данашње Македоније. Бавили су се као и други, пре свега сточарством и трговином, али били су познати и као зидари и клесари. Неки од њих достизали су високе положаје у друштву. Тако је половином XVIII века митрополит дабро-босански био Гаврило Михић “Требињац”, а на крајишким просторима неки од њих попели су се на друштвеној лествици толико да поседују и грб.

По Херцеговини су се премештали сходно друштвено-економским и политичким приликама и неприликама, селили су се изгледа из постојбине од XV века до данас, а неки сходно приликама мењали и веру. Ипак, остало их је и у Херцеговини.

На основу Y-ДНК анализе порекла по мушкој линији које се спроводи у оквиру „Српског ДНК пројекта“, Михићи који славе Јовањдан припадају хаплогрупи I2а Din-N која је најзаступљенија код Срба, и роду Мириловића како казује и предање.

Порекло херцеговачких Михића који славе Јовањдан

У нашу фамилију спадају сви они Михићи чији су се преци расељавали или и данас живе у Херцеговини, на просторима Чаваша, Банчића, Дабра (Потком), Коритника, Дабрице, Дубрава (Локве), и који славе као крсну славу Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

Према предању које је испричао стари Глигор Ђого из Рујевог дола у Горњем Храсну 1936. године, документацији која је пронађена у манастиру Добрићеву и Дечанима, затим Дубровачком и Млетачком архиву и записима путописаца, предак Михића због крвне освете пређе из Васојевића у Риђане код Никшића (Црна Гора). Изгледа да се тамо звао Орловић.

Крсна слава Михића – Свети Јован

Орловићи из Риђана због крви преселише у Петровиће и прозваче се Рајковићи. У Петровићима се потукоше са Власима и због крвне освете пређоше у Мириловиће код Билећe.

Предање каже да је међу Рајковићима био један паметан човек који је успешно мирио завађена братства, па га назваше Кнез Мирило. По њему добише име Мириловићи. Једнога дана синови Кнеза Мирила побише пашалије, те због крвне освете њих шест са оцем, Кнезом Мирилом, пресели у Горње Храсно, између 1500. и 1600. године, а седми син Аћим оста у Мириловићима.

Кнежићи у Побрђу, Михићи и Пашићи Под Кулом потичу од четвртог сина Кнеза Мирила.

Према предању које исприча Војко Михић из Банчића стар 93 године, које је чуо од оца Јове, који је имао 103 године када је умро, као и према причи Марка Михића из Чаваша, старог 93 године, које је чуо од оца Николе, који је имао 98 година када је умро, предак Михића због крвне освете дође из Мириловића у Горње Храсно. Он је био кнез и његов син који се насели на Побрђе доби презиме Кнежић. Михо Кнежић, брат Сердара Милинка Кнежића пређе да живи с Побрђа у Селишнице, исто у Горњем Храсну. Михо је имао четири сина. За време Турске управе једног Михина сина од 10 година одведоше Турци харачлије у Цариград. Кроз неколико година Михин син се врати у Херцеговину као паша. Он се сети родитеља и браће које пронађе у Храсну и ослободи их плаћања харача. Он направи кулу у Селишницама и то место се прозва Под Кулом. Тако је Михо Под Кулом у Горњем Храсну имао 9 харача брда и 90 рала земље у Попову пољу. Његови синови Илија, Тодор и Томо, по оцу Михи добише презиме Михићи. Њихово имање се и данас зове Михићевина.

После неколико година код Михе на конак дођоше Турци харачлије да купе харач. Михин син Томо био је чобанин и чувао стоку. Доласком кући од стоке, нађе харачлије па их погуби и тако спречи давање харача. По турским законима, за убиство мораше се мењати кадилук и платити крвнина.Турске власти им запленише сво имање осим једног дела који оста на некој жени. Михићи су и за време Аустрије од тог дела узимали травнину и хак, а после су то имање продали неком Рогоњићу.

Михиће раселише из Храсна: Тодор се настани у Чавашу, његов брат Илија у Банчићима, а Томо који погуби харачлије оде даље и настани се на заравни Медене главе и обронака планине Снијежница, близу Кома.

Фамилије и братства сродне херцеговачким Михићима који славе Јовањдан

 

Реконструкција породичног грба

(власништво Ивице Михића)

Михићи који славе Јовањдан сматрају се припадницима велике групе братстава која воде порекло од шест синова Мирила, родоначелника Мириловића. То су била братства по Доњем и Горњем Храсну и њихове раселице: Ђоге, Медани, Ћукови, Буквићи, Кнежићи, Михићи, Жарковићи, Комади, Рајковићи, Мичете и Круљи – сви православне вере и славе Јовањдан. У њихове братственике убрајају се и муслиманске фамилије Туцаковић, Елезовић, Пашић, Тојага, Кукурузовић и Ћуслић.

О пореклу сваког од ових братстава могло би се посебно писати. Заједничко им је да чувају традицију да су пореклом Мириловићи. Мириловићи се на дечанском властелинству помињу од XIV века. Према једном предању родоначелник Мириловића, Кнез Мирило, био је из породице Капор која води порекло од Рајковића. По том предању старином су из Македоније, а у село Мириловиће код Билећe, које по њима доби име, прешли су из Петровића у Опутној Рудини (Црна Гора).

Осим Мириловића, од Рајковића још потичу и фамилије Капор, Џелетовић и Анђелић, а њихов род су и Денде.

Ђоге, Медани и Ћукови у Рујевом долу потичу од два брата Мириловића.

Буквићи у Побрђу потичу од трећег брата Мириловића.

Кнежићи у Побрђу, Михићи, Пашићи Под Кулом, Жарковићи и Комади потичу од четвртог сина Кнеза Мирила.

Од петог сина Кнеза Мирила потичу Елезовићи. Од њега потичу и Жарковићи и Комади.

Од шестог сина Кнеза Мирила потичу Туцаковићи у Храсну и Рајковићи у Јасењанима код Мостара.

Од потомства шест синова кнеза Мирила потичу и Мичете.

Од Михиног сина паше посташе Пашићи.

Остале фамилије које носе презиме Михић

Теxт Боx:

Грб Мириловића, братства Михића

О Михићима у Херцеговини има сразмерно доста података. Осим Михића који славе Јовањдан, у Херцеговини постоји и друга српска фамилија Михића који славе Аранђеловдан. На Поплату постоји Михића махала и Ружића махала. Михићи и Ружићи у овом селу славе Аранђеловдан. По предању забележеном почетком 20. века они су потомци брата и сестре Михе и Руже, деце једног од изумрлих Мирковића. По Михи су тако добили презиме данашњи Михићи, а по Ружи Ружићи. Ружића махала се по истом предању некада звала Мирковина и у њој је некада постојала једна кућа Мирковића, који славе Ђурђевдан. И Карића махала улазила је изгледа некада у оквире Мирковине. Данашњи назив добила је по роду Карића, досељеницима из Попова Поља, који славе Ђурђевдан. У Предољу код Стоца и Автовцу код Гацка, Михићи су раселице са Поплата.

За познату муслиманску породицу Шарић, која је држала Столачку (Видошку) капетанију до средине XVIII века, забележено је да потиче од Михића са Поплата.

Михићи се налазе и другде: у околини Сребренице, Теслића, у Сарајеву, Саници (Кључ), по Далмацији, Лици, Славонији, Војводини… Славе различите славе. Михића је на пример у Сомбору било још 1715. године. На Шолти се зна да су из Босне.

Интересантно је порекло личких Михића. У једном рукопису из XVIII века наведено је предање да се личким родовима под збирним именом Рукавине, којима припадају и Михићи, предак звао Гргур Владимировић, да је био властелин са Неретве (опет Херцеговина) и да је по паду Босне под Турке 1463. године са породицом пребегао у Далмацију. По свему судећи са њим су у Далмацију кренули и неки од Михића, које и данас налазимо у Лици.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (9)

Одговорите

9 коментара

  1. Informacije o Mihićima koji slave Jovanjdan postavio sam ovde http://mihic.co.nf/

  2. Сајт Михића који славе Јовањдан http://mihic.co.nf потпуно обновљен после готово 10 година постојања. Много нових информација, захваљујући и подацима са сајта Порекло.

  3. Goran

    Nisu Kapori od Rajkovica,vec je prezime Rajkovic od Kapora.Kapor je njihovo najstarije prezime koje su imali jos dok su ziveli u Dukadjinu,odatle su Kapori otisli u Vasojevice,gde su se prozvali Orlovic a odatle u Ridjane gde se prozvali Rajkovic.

    • Velibor

      То јесте тачно, односно постоји и такво предање. Али у једном периоду су се по предању звали Рајковић, како и сам кажеш, да би касније само неки од Рајковића вратили презиме Капор. У том смислу данашњи Капори јесу од Рајковића, а такође по предању ти Рајковићи су од средњовековних Капора.
      Све то треба наравно разматрати са великом резервом. Иако име Капор јесте посведочено у Дечанским хрисовуљама као лично име, све остало – о Орловићима, Рајковићима, кнезу Мирилу – само је предање без писаних трагова.

  4. Војислав Ананић

    Михићи

    Михићи (Срби) су настањени у Локвама (Чапљина). Михићи у Михића махали станују на Поплату (Столац). Породично предање о поријеклу забиљежио је Дедијер. “И у Ружића махали била је негда једна кућа Мирковића, па се негда та махала звала Мирковина. Славе Ђурђевдан. Од његова сина су Михићи, а од његове кћери Ружићи.” Михиће је исти истраживач нашао, на почетку двадесетог вијека, у Бјелојевићима и Бурмазима.
    ,,У Горњем Храсну, засеоку Поткулом прије 200 година живјели су Михићи, којих данас има у Чавшу, Мишљену, Банчићима, Бјелојевићима, а има их насељених у Локве – Дубраве. Њихов су род муслимани Пашићи који су саградили сеоску кулу и живе у Мостару и Бивољем Брду.“ Исти извор каже како „Ђоге тврде да Михићи у Чавшу, Мишљену, Банчићима, Бјелојевићима и Локвама у Дубочанима (вјероватно у Дубравама, оп. а) потичу од њихова братства. Да славе исту крсну славу, дочим Михићи у Доњем Поплату немају ништа заједничког с нашим братством“.
    Према породичном предању, које је забиљежио Жељко Шакота, Михићи су у Локве доселили из Дабрице, а у Дабрицу из Храсна, заселак Поткула. Славе Јовањдан. Знају сигумо за тројицу браће који су рођени око 1830. године и од њих су Михићи у Локвама. Не знају ко је и када тачно доселио у Локве. Сви Михићи су од Михе Денде из Храсна. Презиме им је било Томић и тако су се презивали у Мириловићима, одакле су доселили у Храсно. Томићи су у Мириловиће доселили из Црне Горе. Док су живјели у Мириловићима, један је Томић отишао у јаничаре гдје је постао паша. Дошавши у Херцеговину, наводно је одвео оца Тому и браћу у Храсно, тамо им дао земљу и ослободио их плаћања харача. Неколико година касније дошле су харачлије и тражиле харач. Они су их побили па су морали селити. Један од Томних синова је био Михо. Његови синови су се раселили тада и узели презиме Михићи. Населили су се на Банчиће, Чаваш и Дабрицу. Касније су се раселили из Дабрице у Дабар (Потком) и Локве. У Дабрици су били крајем осамнаестог вијека. Највећи дио земље у Храсну им је одузет, али су један дио задржали и на тој земљи су живјели Рагужи и плаћали најам свим Михићима из Храсна све до Другог свјетског рата. Михићи са Поплата нису у роду са локавским Михићима.
    Презиме долази од имена родоначелника Михаел, што представља библијско Иично име, па отуда хипокористик Михо, као наше двочлано име, и коначно Михиној дјеци припада презиме Михић.

    Извор: Алија Пирић, Дубравски лексикон, Столац, 2013.

  5. Војислав Ананић

    МИХИЋ (п,к). Михићи (п), у Банчићима код Љубиња, Доњем Поплату код Стоца, Дабрици, Кобиљ-Долу, Предољу (Дабар), Миљевцу (Невесиње), Чавшу (Попово), Чапљини, Мостару… Живјели су и у Горњем Храсну, у засеоку Под Кулом гдје им је некада била “матица”. Одавде су се расељавали још за вријеме турске владавине “због убиства харачлије. Звали су се Томићи, а презиме Михић узели су по неком свом претку Михи. Предање, забиљежено у Банчићима, каже да су једног Михина сина (старог 10 година) одвели Турци у Цариград. Послије неколико година тај Михин син “дође у Херцеговину као паша”. Има мишљења да су Михићи далеком старином из Васојевића у Црној Гори и да им се предак “тамо звао Орловић”. Једно друго предање каже да потичу од кеза Мирила из Мириловића и да је “сердар Миленко Кнежић имао брата Миху и од њега су Михићи” (155:621). У Дабар и Чаваш Михићи су доселили из Горњег Храсна. Славе Јовањдан (248:43:84:186). У Ортијеш (Бишће, Мостар) Михићи су доселили из Дубрава око 1899. године. Славе Никољдан. У Доњем Поплату су од Мирковића из овог села. Настањени су у засеоку који је по њима назван Михића Мала (59:244,292). Михићи (к) су старе породице у Илићима код Мостара и у Мостару. У Илиће су се настанили око 1830, године, а у Мостар су дошли из Илића. Међу чувеним мајсторима зидарима и каменоресцима из Илића помиње се Марко Михић (1894-1959), солунски добровољац из 1918. године, а Владимир Ћоровић “међу старим католичким породицама у Мостару 1933. године помиње и Михиће” (155:623).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  6. Небојша Бејат

    МИХИЋ

    (Славе Никољдан)

    Михићи тврде да су у Ортијеш доселили из села Поплат у општини Столац, док Михићи из Поплата тврде да ортијешки Михићи нису доселили из Поплата. Михићи у Поплату славе Аранђеловдан и имају израђено породично стабло у којем нема ортијешких Михића. Најстарији предак ортијешких Михића који је доселио у Ортијеш звао се Михић (Јово) Симо (1889 – 30. 9. 1944). Разлог досељења били су бољи услови за живот. Година досељења ником није позната, али се сигурно зна да су доселили прије почетка Првог свјетског рата (28. 6. 1914 – 11. 11. 1918). У том периоду овим просторима владала је аустроугарска окупациона империја (1878 – 1918). Михић (Јово) Симо (1889 – 30. 9. 1944) имао је сина Јову (1914 – 1987), који има мушко потомство до данашњих дана. Прије почетка Одбрамбено – отаџбинског рата (3. 4. 1992 – 21. 11. 1995) у Ортијешу није живио ниједан Михић нити је ико из те породице имао кућу у Ортијешу.

    • Вељко

      Шта год тврдили Михићи из Ортијеша, Симо Михић који је рођен 1889. није никако могао бити први досељеник из њихове породице у Ортијеш. Јевто Дедијер је Михиће у Ортијешу забележио на самом почетку 20. века и тада записао да су ту дошли из Дубрава пре десет година, на купљену земљу. Значи да су се доселили у 19. веку, када је Симо имао у најбољем случају 7-8 година, а можда се није још био ни родио.

      • Небојша Бејат

        Вељко,
        Дедијер је имао много погрешних података и недостатака. Имао сам огромних проблема да дођем до података о Михићима из Ортијеша. Оно што је 100 посто сигурно је да је МИХИЋ (Јово) СИМО (1889 – 30. 9. 1944) убијен од стране усташа. Такође је 100 посто сигурно да је имао сина Јову (1914 – 1987) и унука Симу (1947 – 2021), који је прије рата живио у Мостару. Симо је ове године у САД, нажалост преминуо од короне.
        Јово Михић (1914 – 1987) је жени покојног Симе (1947 – 2021), односно својој снајки Мири, причао да је његов отац Симо Михић (1889 – 30. 9. 1944) доселио са Поплата код Стоца. Мира Михић је прије рата мени предавала физику у основној школи. Озбиљна је и образована жена.
        Мој отац је родом са Поплата код Стоца. Књигу о Поплату је написао Драгољуб Михић. Драгољуб Михић је 100 посто сигуран да ортијешки Михићи нису са Поплата доселили у Ортијеш, а ни крсна слава им није иста.
        Михићи из Ходбине код Мостара, који славе Никољдан као и ортијешки Михићи, су ми рекли да су 100 посто сигурни да нису родбински повезани са ортијешким Михићима иако им је крсна слава иста.
        Једино рјешење је да мушки потокак ортијешких Михића који живи у САД (син покојног Симе 1947 – 2021) уради ДНК анализу поријекла како би се сазнало са ким су ортијешки Михићи генетски блиски. Ја сам све учинио да дођем до поузданих података.
        Поздрав
        НЕБОЈША БЕЈАТ