Порекло становништва села Гариње, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село лежи у средишњем делу Грделичке Клисуре, десно од Јужне Мораве. Околна насеља су: Копитарце на југу, Љутеж на истоку, Сушевје на северу и Мртвица на западу.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из неколико бунара и мањих извора. Извори су: Маркова Бара, Густа Бука, Топило, Два Кладенца, Орашје, Млаке, Студена Вода и Луг.
Земље и шуме.
Назив потеса су: Аниште, Луг, Катраћевица, Мала Орница, Лозан, Радичков Рид, Орашје, Оскоруша, Селиште, Равниште, Гушћева Падина, Граовиште, Језеро, Колибиште, Горњи Градац, Маркова Бара, Вучиће, Дедине Копотине, Мали Градац и Средобрдина.
Тип села.
Гариње је село разбијеног типа. Подељено је на девет махала, које се зову: Доња, Горња, Радово Гариње, Густа Бука, Граовиште, Млаке, Лозан, Орашје и Топило. Све куће једног рода нису у истој махали. У Гарињу је 1959. године било 85 домова.
Старине у селу и историјат.
У Гарињу или око њега постоје карактеристични називи и старине. То указује да је овде било живота у ранијем добу.
Мали Градац је узвишење на страни атара према Сушевју. Неки мештани говоре, да су тамо „живели Латини“. На том узвишењу данас се познају остаци од зидова. На том месту су вршена ископавања и налажени се метални делови оружја и стари новац.
Поред Малог Граца је долине једног порока. Зове се Царичина. Како се објашњава у народу име је постало по некој „римској царици, која је живела у Малом Градацу“. Недалеко од Царичине постоје топографски називи: Горњи Градац, Горња Раван и Доња Раван. На Горњем Грацу нема остатака од старина. Постоји и место Латинско Корито.
У средини Гариња, крај махале Топило, је потес Селиште. Прича се да се приликом орања наилази на зидине од кућа, црепуље, жрвњеве, стари бакарни новац и др. Мисли се да је ту постојало неко насеље старије од данашњег Гариња.
Место Маркова Бара лежи на страни атара према Љутежу и да се на том простору налази одличан извор.
У источном делу села је место Језеро. То је мало већа бара. Говори се да је ту Краљевић Марко ударио топузином и тако“направио бару“.
Потеси Аниште и Луг налазе се поред Јужне Мораве недалеко од суседног Џепа.
Испод Гариња, покрај друма и железничке пруге раније је било неколико циганских гробова. Заостали су од Цигана, који су радили као ковачи.
Име селу.
Постанак имена села Гариња у селу се објашњава на овај начин: Досељеници, који су дошли из Репишта и околине Гњилана, на атару данашњег села најпре су направили „гарине“ (крчевине). Код тих гарина су засновали село.
Постанак села.
Данашње село Гариње је релативно младо село. Како се прича у народу, њега су основала у првој половини XIX века четири досељена домаћинства; два из суседног Репишта – лево од Јужне Мораве и два из околине Гњилана. Од досељених из Репишта потичу данашњи родови Деда Маркови и Милошевци а од досељеника из околине Гњилана потичу Деда Ивановци и Деда Јанковци.
Сеоска слава је Ђурђевдан.
Гариње има посебно гробље. Налази се на страни атара према суседном селу Џепу – место Радункина Падина. Од „насипа“ – друма удаљено је око километар. У почетку становници Гариња и Копитараца имали су заједничко гробље на месту Шуљчева Њива. Тамо нема више гробова.
Сеоски крст је на месту Равниште.
Порекло становништва.
Досељеници познатог порекла су:
-Деда Маркови, Никољдан, потичу од Деда Ивка, који се доселио из Репишта у првој половини XIX века. У овом роду зна се следећа генеалогија: Јосиф, 65 година-Стеван-Симон-Ивко, који се доселио. Своје порекло у Репишту не знају.
-Милошевци, Никољдан, су, такође, досељени из Репишта. Даље порекло не знају.
-Деда Ивановци, Лучиндан, су пореклом из околине Гњилана. Имају рођаке са истом славом у суседном Сушевју – зову се Ђорђијанци.
-Деда Јанковци, Лучиндан и Никољдан, су некада чинили један род са Деда Ивановцима.
-Станишљевци, Аранђеловдан, досељени су из Црноштице у околини Босилеграда. Њихов предак Радисав добио је земљу од рода Деда Маркових. Генеалогија је следећа: Златко, 70 година-Момчило-Станисав. Поменути Станисав касније је постао сеоски старешина – кмет. За његово доба Гариње је имало 12 кућа. Станисав је погинуо 1878. године од Турака. О Станисаву се прича да се био одселио у Корман код Алексинца па се потом вратио у Гариње.
-Станковци, Јовањдан и Никољдан, су досељени из Ружића. Род се намножио од једног посинка.
-Курдија, Аранђеловдан, су досељедни из Рупља.
-Качаревићи, Јовањдан, су досељени из Џепа. Тамо су припадали истоименом роду. Даље порекло им је из Јабукова код Владичиног Хана.
-Цековићи, Никољдан, су пореклом из Делчева у Македонији. Оснивач рода је био жандарм у овом селу и ту се оженио.
Досељеници непознатог порекла.
-Деда Лазаревци и Деда Пауновци, славе Аранђеловдан и Никољдан.
-Деда Миленковићи и Стаменкови, Аранђеловдан.
-Маринковци и Баба Јанинци, Никољдан.
Исељеници.
Из Гариња било је честог исељавања становништва. У Мршевцу код Скопља живи четири домаћинства из овог насеља. У Метохији је насељено 6 домаћинстава. У околину Вршца иселило се 5-6 породица. У Лесковац је отишло једно домаћинство. У Момчилову у околини Лесковца налазе се два домаћинства. У Каравукову – Бачка колонизоване су три породице.
-Валчићи у варошици Власотинцу су досељени из Гариња.
ИЗВОР: Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)