Порекло презимена, село Троскач (Сурдулица)

13. фебруар 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Троскач, општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Troskač

Положај села.

Село лежи на падинама Чемерника у изворишној челенци Џепске Реке и Гарванице, десне притоке Јужне Мораве. Најближа села Троскачу су Кијевац у сливу Врле, затим Мачкатица и Дањино Село.

Воде.

Мештани Троскача обилују текућом и пијаћом воцом. Познатији извори су: Попов Кладенац, Самоковска Долина, Цветанова Бара, Врло Присоје, Тужна Падина и др.

Земље и шуме.

Поједини крајеви атара носе ов називе: Малићина Долина, Долина, Длабока или Ђелина Долина, Валошкина Долина, Трстачка Долина, Гарваница, Чемерник, Забојничко, Огоретине, Падине, Голема Пољана и Цветанове Баре.

Тип села.

Троскач је једно од најразбијенихих села у Грделичкој Клисури. Подељено је на четири махале: Маликина, Доњи Троскач или Смудинска, Горњи Троскач или Влајкова и Лучишњак. Троскач је 1960. године је имао 71 дом.

Старине у селу.

На саставу трију сеоских долина леже потеси Ливада, Река и Стојаново Присоје. На Ливади се види велика гомила ливеног гвожђа, заостала је од турског доба када су Турци у овом делу грделичке Клисуре имали самоков.
На граници између Троскача и Кијевца постоји место црквиште. После Првог светског рата ту је била подигнута капелица Св. Прокопија. Срушена је 1943. године. На томе Црквишту са гостима из околине приређује се сабор на дан Св.Прокопија.

Постанака села.

Троскач је у сливу Џепске Реке јасно одвојен од насеља Кијевац у сливу Врле. Ношња поменутих насеља је различита; у првом је „власинска“ а у другом „врањанска“. И поред тога, у администрацији Троскач се води као део села Кијевца.
Најстарији део овог насеља је Доњи Троскач а најмлађи делови су Малићина и Кучишњака Махала. Од родова најстарији су Смудинци. Они су оснивачи села. То је било пре 150 година. Чланови овог рода знају своју генеалогију; Воја, 64 године-Тома-Трајко-Стојко. Овде се доселио Стојков отац. Стојко је имао браћу Миленка и Атанаса.
Махале Горњи и Доњи Троскач имају заједничко гробље. Маликина Махала има посебно гробље.
О већим празницима мештани Троскача посећују цркву у Мачкатици.
Сеоска слава у Троскачу су Спасовдан и Велика Госпојина. Исте славе су и у Кијевцу. О славама сабор се приређује код крстова, који се налазе у Горњем и Доњем Троскачу.

Порекло становништва.

У Маликиној Махали су ови родови.

-Миленковићи, Аранђеловдан и;
-Станковићи, Стевањдан.
Порекло првог рода је „од куде бугарско“. Станковићи потичу од домазета досељеног из Доњег Троскача. Тамо је припадао истоименом роду.

У махали Доњи Троскач живе ови родови:

-Смудинци, Јовањдан и;
-Станковићи, Стевањдан.
Смудинци имају исто порекло као и поменути Миленковићи. Кажу да у околини Трна имају истоимене рођаке. Порекло Станковића је из Црне Траве: Драгутин, 64 године-Петар и Станко, који се доселио по позиву неког претка од рода Смудинци.

У махали Горњи Троскач живе родови:

-Радуловићи, Аранђеловдан;
-Ђинићи, Аранђеловдан;
-Јовићи, Јовањдан и:
-Младеновићи, Јовањдан.
Прва два рода су истог порекла као што су и преостала два рода истог порекла. Старина ових родова је из Бугарске.
У махали Кучишњак живе два рода; једа са 13 а друга са 7 кућа. Становници првог рода славе Јовањдан а другог Аранђеловдан. За претке ових родова, чија се презимена не наводе (!), се каже да су „од негде прешли овде“.

Исељеници.

-Станишићи су се иселили у Дикаву.
-Радуловићи у сурдуличком селу Житорађи потичу од претка из Троскача.
-Троскачани у Мусурици су такође досељени из Троскача.

ИЗВОР: Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.